Slano jezero krije dragocene vrste - Okanj bara kod Zrenjanina kandidat za status specijalnog rezervata prirode

(Okanj bara)

Jedno od najznačajnijih slanih jezera Evrope sa 28 registrovanih biljnih i životinjskih vrsta od međunarodnog značaja - Okanj bara nadomak Zrenjanina, uskoro bi se mogla naći na listi specijalnih rezervata prirode u Srbiji.

Razvoj poljoprivrede, naročito sve veće korišćenje hemijskih sredstava, odlaganje otpada, saobraćaj, nekontrolisani lov, razgranata kanalska mreža i mnogobrojni drugi faktori, godinama ugrožavaju prirodne vrednosti Okanj bare. Kako bi se negativnim uticajima stalno na put, Okanj bara kandidat je za status specijalnog rezervata prirode (SRP), koji podrazumeva i posebne mere zaštite.

Ministarstvo životne sredine izradilo je predlog Uredbe o proglašenju SRP, a pokrajinski zavod za zaštitu prirode Studiju zaštite SRP "Okanj bara". Uredbom je, za područje Okanj bare koje obuhvata oko 5.480 hektara, predviđena trostepena zaštita, kako bi se ova oblast obnovila a živi svet sačuvao.

U ovom području, koje je jedno od tri slana u Vojvodini, živi šestina ukupne populacije vilin konjica u Srbiji, dve vrste strogo zaštićenih insekata, osam vrsta vodozemaca i šest vrsta gmizavaca. Najznačajnija je, ipak, fauna ptica sa 186 vrsta, od kojih je sedam na svetskoj crveboj listi. U Okanj bari raste Švancerbergova bokvica, koja je na evropskoj crvenoj listi biljnih vrsta.

Zbog svega ovog, neosporno je da je Okanju potrebna dodatna zaštita, jer preti opasnost da se prirodna ravnoteža ozbiljno naruši. Uprkos tome, pojavile su se i prve kritike ove Uredbe, a najviše primedbi imaju lovci, ribolovci i poljoprivrednici.

Proglašenje Okanj bare za specijalni rezervat prirode donelo bi različite zabrane, poput ograničavanja lova, ribolova, i upotrebe pesticida, zabrane saobraćaja i otvaranja novih puteva i sl. Poljoprivrednici koji imaju njive u ovoj oblasti, žale se da bi ove mere mogle da ih ugroze.

U zoni prvog stepena zaštite, gde su ograničenja najstroža, bio bi sam vodeni ekosistem, odnoso Okanj, koji je površine 165 hektara. Nešto više od 3.000 hektara – pašnjaci i sl, bilo bi u zoni 2. stepena zaštite, a u zoni trećeg stepena našlo bi se oko 2.100 hektara uglavnom obradivih površina. Za svaku oblast proprisane su određene mere i zabrane. U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode kažu da su prigovori neosnovani, te da proglašenje SRP ne bi nikoga "oteralo" odavde, već samo aktivnosti stanovništva stavilo pod kontrolu.

- Ograničenje korišćenja hemijskih sredstava je po Zakonu o upotrebi pesticida, to nije nešto što smo mi izmislili. Zatim, poljoprivrednicima će biti dozvoljeno da koriste već postojeće kolske puteve, ali tražimo da se ne otvaraju novi. Kada je reč o korišćenju pašnjaka, podržavamo ispašu ovaca i krava, ali ne i svinja, jer one uništavaju travnate površine. Vrlo je važno i da se zabrani upotreba pašnjaka za druge namene, poput izgradnje terena i slično – kaže za "eKapiju" Nedeljko Kovačev iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu poljoprivrede.

On takođe dodaje da je neophodno viši društveni interes staviti ispred pojedinačnih, te da je "šteta" od proglašenja specijalnog rezervata koju bi ratari imali, zanemarljiva u odnosu na korist, odnosno očuvanje Okanja. Osim toga, najveći deo obradivog zemljišta je u državnoj ili društvenoj svojini, a samo oko 20% njiva je u privatnom vlasništvu.

- Lovci se takođe neosnovano žale, jer će pucanje biti zabranjeno samo u zoni prvog stepena zaštite. Zatim, zabrana ribolov je potpuno logična, jer u Okanj bari riba i ne živi, već je jedan broj ribolovaca donosio mlađ iz Tise. To se mora zaustaviti, jer je ubacivanje vrsta koje ne pripadaju ovom području štetno – objašnjava naš sagovornik.

Kovačev dodaje i da bi vlastima bilo dozvoljeno proglašenje zaštitne zone oko samog rezervata.

- Tako bi se sprečila izgradnja fabrika i infrastrukturnih objekata u okolini Okanj bare.

Javna rasprava povodom predloga Uredbe, na kojoj su iznete pomenute kritike, održana je krajem aprila u Zrenjaninu. Pre nego Vlada Srbije usvoji ovu Uredbu, potrebno je da ona prođe neophodne procedure svih nadležnih ministarstava, i još nije poznato kada bi ceo postupak mogao da bude okončan.

Ipak, proglašenje specijalnog rezervata samo je prvi korak, jer propisane zahteve nakon toga tek treba sprovoditi. Za upravljača specijalnog rezervata određeno je Ekološko društvo "Okanj" iz Elemira, a njihova dužnost bila bi i obeležavanje staza, postavljanje osmatračnica, kontrola i slično, a Pokrajinski zavod za zaštitu prirode bi pružao podršku.

Ipak, do ostvarenja ovih planova dug je put, pa ćemo u budućnosti tek videti da li će se Okanj zaista pridružiti specijalnim rezervatima Vojvodine, kojih je zasad desetak.

Banatska bara

Okanj bara nalazi se u srednjem Banatu, neposredno uz levu obalu reke Tise severozapadno od Zrenjanina. Okružuju je Elemir, Taraš, Kumane i Melenci. Prostire se u pravcu severozapad-jugoistok u dužini od 11 km, sa prosečnom širinom dobra oko 4 kilometra. Okanj bara okružena je putevima: Taraš-Elemir i Elemir-Melenci-Novi Bečej. Uz istočnu granicu prirodnog dobra nalazi se železnička pruga Beograd-Kikinda. Ova bara udaljena je od Zrenjanina 15 km, od Novog Sada 60 km i od Beograda 90 km.

M.S.