"Bane komerc" lider u proizvodnji vreća i kanapa - Od uvoznika postao veliki izvoznik

Da je u svemu najvažnija ideja potvrđuje i primer Branislava Pešića, osnivača i vlasnika preduzeća "Bane komerc" iz Kumareva kod Leskovca. Pre dvadesetak godina ni sam nije mogao da veruje da će mu kanap i vreće postati životno opredeljenje i da će mu doneti zaradu o kojoj mnogi mogu samo da sanjaju.

Ali, pravi izbor posla omogućio mu je da iz godine u godinu napreduje i da postane jedan od vodećih leskovačkih industrijalaca. Doduše, njegov životni i profesionalni put je umnogome trasirao – slučaj.

Elem, kao i svi ljudi na plodnoj zemlji u leskovačkoj kotlini, i porodica Branislava Pešića bavila se poljoprivredom. Branislav je završio Poljoprivrednu školu u Leskovcu i upisao Poljoprivredni fakultet u Skoplju, ali je izbio rat, pa se vratio u selo. Godine 1992. sa 23 godine osnovao je firmu "Bane komerc". Počeo je da uvozi foliju za plastenike i kanap za
baliranje iz Turske za potrebe svoje porodice. Potom je snabdevao svoju najbližu okolinu. Potražnja za ovim proizvodima je bila sve veća i on je ubrzo shvatio da je trgovina unosnija od poljoprivrede.

Tako je bilo sve do 2003. godine, kada je odlučio da prekine sa uvozom i da pokrene sopstvenu proizvodnju ambalaže od plastike. Posao se iz godine u godinu povećavao. Sve što zaradi u prethodnoj godini, u narednoj je investirao. Danas se njegova fabrika prostire na oko 3,5 hektara zemljišta koje je uglavnom kupio od vlasnika, jer je njegova porodica imala samo jednu manju parcelu, pod krovom je blizu deset hiljada kvadrata, ima osam proizvodnih hala i prateće prostorije, magacin, kancelarije, porodični stan.

Zapošljava 200 radnika, a od SIEPE je nedavno dobio 300.000 evra za proširenje proizvodnje.

– Najpre sam osnovao STR i snabdevao selo. Onda sam krenuo sa trgovinom na veliko i malo. Kada sam stekao dovoljno novca, 2003. godine počeo sam sa proizvodnjom polipropilenskih vreća i svake naredne godine, sve do danas, proširivao sam proizvodnju. Krenuo sam sa pedeset radnika, 2004. sam zaposlio još trideset, 2005. pedeset, sada imam dvesta zaposlenih, a uskoro ću primiti još deset do petnaest i to će biti najmanji broj radnika koje godišnje primam, jer će zbog krize ovogodišnje investicije biti prepolovljene. SIEPA mi je prošle godine odobrila 300.000 evra za pedeset radnika - kaže Branislav Pešić.

Napominje da ne uzima kredite, već ulaže zarađeni novac. Povremeno, kaže, koristi mogućnost dozvoljenog minusa u bankama do mesec dana, kada, recimo, naiđe na povoljne uslove nabavke sirovina, ali izbegava i takav oblik zaduživanja.

Firma "Bane komerc" registrovana je kao društvo sa ograničenom odgovornošću, spada u srednja preduzeća i stoprocentno je u privatnom vlasništvu. To je porodična firma u kojoj rade i Banetovi roditelji, supruga, uskoro će i sinovi.

Na čelu Upravnog odbora je on, funkciju direktora poverio je Ivanu Radenkoviću koji se pripremao za vojni poziv, ali je sebe pronašao u privredi. Govori italijanski, nemački i engleski, "razume se u sve i vojnički je disciplinovan", hvali ga Bane.

Sa kadrovima nema problema, jer ima dobru saradnju sa filijalom Nacionalne službe zapošljavanja u Leskovcu. Stručni ljudi rade u komercijali i organizaciji proizvodnje, dok za operatere na mašinama nije potrebna školska sprema, već samo obuka. Odziv radnika je dobar, jer su plate redovne – uvek poslednjeg radnog dana u mesecu.

Na kraju ga pitamo šta bi kao iskusan privrednik savetovao onima koji se odluče za privatni biznis. Kaže da vreme nije naklonjeno biznisu, ali da to ne sme da bude izgovor za posustajanje. Oni koji žele veliki uspeh, moraju da budu izvozno orijentisani, da su hrabri i ambiciozni. Ako nemaju ambicije i ako se ne opredele za izvoz, utopiće se u kolotečinu svog kraja.

Program namenjen poljoprivrednicima

Proizvodni program firme "Bane komerc" čine četiri osnovna proizvoda: polipropilenska veziva, polipropilenske gusto tkane vreće za pakovanje pšenice i kukuruza, folija za plastenike i crvene mrežaste vreće za krompir i luk. Godišnje se preradi deset do dvanaest hiljada tona polipropilena, polietilena i sirovine za mrežaste vreće i proizvede šezdeset miliona vreća, četiri hiljade tona kanapa, dve hiljade tona folije i hiljadu tona mrežastih vreća. Sav otpad vraća se ponovo u proizvodnju, tako da iz fabrike ne izađe ni gram otpada.

Mašine sa Tajvana
Fabrika raspolaže savremenim mašinama velike vrednosti. Tako je nedavno kupljena mašina za proizvodnju polipropilenskog veziva koja je plaćena 500.000 dolara, a samo takvih ima pet. Sve mašine su poreklom sa Tajvana, jer su mnogo jevtinije u odnosu na evropske proizvođače, a po kvalitetu ne zaostaju. U njih se ugrađuju evropski brendovi, kao što je "Siemens", a tajvanska je samo oprema i radna snaga.

Rusi bi da kupe sve
Glavni kupci su zemlje Evropske unije – Grčka, Italija, Francuska, Nemačka, Poljska. Uskoro će ozbiljnije da krene i na rusko i ukrajinsko tržište, gde već ima kupaca. Tamo postoje veliki kupci koji su spremni da uvezu celokupnu proizvodnju, ali Pešić ne sme da se osloni samo na jednog, jer je to rizik. Kad bi takav kupac propao, onda i njemu sledi katanac. To bi bila ogromna šteta, pogotovu što je firma "Bane komerc" u ekspanziji. Na domaćem tržištu posluje samo sa solventnim kupcima koju mogu da plate avansno.

Za izvoznike nema konkurencije
Zanimljivo je da je preko puta firme "Bane komerc" i fabrika "Mitić" koja ima isti program, takođe se iz godine u godinu širi i pretežno prodaje na inostranom tržištu. Po tome bi Kumarevo moglo da ponese atribut privrednog čuda, jer ni mnogo veće sredine nemaju takve dve fabrike jednu do druge. Između njih nema neke velike saradnje, jer svaka ima svoje tržište, ali nema ni konkurencije.

– Imamo korektne poslovne odnose. Mi smo izvozno orijentisani, a svako izvozno orijentisano preduzeće ima široko tržište i razvojni potencijal – kaže Pešić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )