Pregled sportista nije garancija - Najviše propusta u kontroli zdravlja na nižim takmičarskim nivoima

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Ko brine o zdravlju srpskih sportista? Koliko su mladi bezbedni na terenima i treninzima? Da li su nadljudski napori kojima se izlažu postali pretnja za zdravlje i život vrhunskih sportista?

Čitav niz pitanja pokrenula je tragedija veslača i nesuđenog olimpijca Nemanje Nešića. Kao reprezentativac, Nešić je imao obavezu da svakih šest meseci prolazi detaljne preglede u Republičkom zavodu za sport i medicinu sporta. Bio je zdrav, u odličnoj kondiciji, redovno je odlazio na kontrole, ali njegovo srce ipak nije izdržalo. Šta je onda sa sigurnošću onih koji se sportom bave na daleko nižem nivou, gde provere nisu ni izbliza rigorozne, a propusti i izbegavanje pravila mnogo češći?

Stručnjaci tvrde da je, uprkos problemima, sistem kontrole zdravlja sportista u našoj zemlji među najboljima na svetu. Pregledi kakve propisuje pravilnik koji su doneli Ministarstvo zdrava i Ministarstvo sporta i omladine detaljniji su nego oni u Americi ili Italiji. Potvrde mogu da izdaju lekari sportske medicine, ali i internisti, specijalisti medicine rada i pedijatri.

- Da bi overili takmičarske knjižice sportisti su obavezni da dva puta godišnje idu na preglede koje propisuje pravilnik - objašnjava Jasminko Pozderac, direktor Republičkog zavoda za sport.

- Kod nas na kontrole obavezno dolaze članovi nacionalnih selekcija, olimpijci i stipendisti države. Zakon nas ne obavezuje da bilo koga zovemo na pregled, mada ni od toga ne bežimo, ali oni jednostavno ne mogu da se takmiče ukoliko ne dobiju potvrdu. Kada su vrhunski sportisti u pitanju, mi nemamo problema.

Pozderac kaže da je Zavod u poslednjih nekoliko godina iz stanja potpunog rasula došao do vrhunskog nivoa, a značajno je poboljšana i zakonska regulativa. Promenio se i odnos trenera i klubova koji su dužni da brinu o zdravlju svojih takmičara i koji sve više shvataju značaj lekarskih pregleda.

Situacija nije tako dobra kada je reč o mladima koji se sportom bave na nižim nivoima. I oni imaju obavezu da dvaput godišnje idu na kontrole i overavaju takmičarsku knjižicu. Problem je, međutim, što se dešava da delegati na utakmicama samo formalno proveravaju knjižice pa prođu i takmičari kojima su dokumenta pečatom umesto lekara overili - pekari. Takođe, neretko se dešava da knjižice overavaju i lekari koji nisu stručni za ovu oblast medicine.

- Godišnje se u Zavodu za sport obavi oko 16.000 pregleda - kaže dr Sanja Mazić, pomoćnik direktora za medicinu sporta.

- Naravno, većina sportista uspešno prođe preglede, dok ostali uglavnom dobiju "dijagnozu" - privremeno nesposobni, što znači da imaju neki manji problem koji moraju da reše. To mogu da budu čak i pokvareni zubi. Naravno, ni to što pregledi pokažu da su sportisti zdravi nije apsolutna garancija da se nešto loše neće dogoditi.

Stručnjaci se slažu da najveću odgovornost kada je u pitanju zdravlje sportista imaju treneri i klubovi koji moraju da vode računa o redovnim pregledima, ali i o opterećenju kojem se takmičari izlažu, ishrani i suplementima koje koriste.

Dve vrste kontrola

Svi koji se bave sportom obavezni su da prođu pregled na kojem se utvrđuje opšta zdravstvena sposobnost. Ova kontrola obuhvata, pored standardnog lekarskog pregleda i laboratorijske analize i EKG. Za vrhunske sportiste obavezan je i pregled za utvrđivanje posebne zdravstene sposobnosti koji je daleko detaljniji i ozbiljniji i uključuje i test opterećenja srca.

GERASIMENKO: Slično kao u Rusiji

Srpski olimpijac ruskog porekla, džudista Dimitrij Gerasimenko, u sredu je bio na pregledima i testiranjima u Zavodu za sport i medicinu sporta. Jedini predstavnik Srbije u džudu na Olimpijskim igrama u Londonu kaže da su testiranja koja je radio u Rusiji i Srbiji gotovo ista.

- Primenjujete gotovo isti sistem rada i testiranja kao mi, s tim što se u Rusiji uzima mnogo više krvi, pretpostavljam za veći broj analiza - priča Gerasimenko.

- Kod nas je još obavezan ultrazvuk abdomena, neurološki pregled, pregled kod stomatologa, provera vida, ali i ručni pregled koštano-mišićnog sastava.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 14.06.2012.)