Uzgajivači ovaca i koza traže veću pomoć države - Najveći problem nedostatak sopstvenih prerađivačkih kapaciteta

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Vlasnici oko 250.000 registrovanih grla ovaca i nekoliko desetina hiljada koza u Vojvodini u dilemi su kako dalje. Hrana je poskupela, a proizvodima, ako imaju gde da ih plasiraju, cena je ostala ista. Zbog toga u Udruženju ovčara i kozara kažu da ih ne bi iznenadilo ako bi proizvođači uskoro počeli da prosipaju mleko.

- Situacija u ovčarstvu je vrlo teška, a u kozarstvu još teža, a kako država ničim ne podstiče ovu granu stočarstva, plašim se da će još dugo vremena proći dok se ne prepozna njegov značaj. Umesto da država podstiče razvoj ovčarstva i kozarstva, od čega se može ostvariti znatan prihod i uposliti mnogo ljudi, šalje nam signale da je ta grana poljoprivrede uopšte ne interesuje, a administrativnim merama dodatno nas opterećuje, pa bi bilo najbolje da se ne meša u naš posao – poručio je predsednik Udruženja uzgajivača ovaca i koza "Bikara" iz Vrbasa Vladimir Kankaraš.

Predsednik Udruženja kozara iz Kanjiže Jožef Bohata, koje broji 500 koza, kaže da je najveći problem nedostatak prerađivačkih kapaciteta kod nas.

- Ako bismo mogli da podignemo mlekaru gde bi se proizvodili kozji sir i razni mlečni proizvodi, za čas bi se višestruko povećao broj grla i interesovanje za njihov uzgoj. Kozarstvo je grana stočarstva kojoj pripada budućnost jer se od nje sve može koristiti. Koža, meso, mlečni proizvodi, čak i surutka kao koristan dodatak ishrane - kaže Bohata, koji kod kuće ima tridesetak koza rase francuski alpino.

On smatra da bi država trebalo da subvencioniše kozarstvo i da pomogne stočarima u podizanju modernih farmi po evropskim standardima.

- Kamo sreće da imamo sopstvene prerađivačke kapacitete, a ne da dovlače multinacionalne kompanije koje nas samo ucenjuju. Od 2007. godine, kada sam konkurisao i dobio kredit da kupim deo opreme, pa do danas ništa nismo uspeli da dobijemo. U pitanju je domaći proizvod i država mora to da podstiče - dodaje Bohata i podseća da u okruženju ne postoji organizovani otkup kozjeg mleka.

- Najbliži je u Zrenjaninu, koji je udaljen preko 100 kilometara. Imamo gotove projekte i ideju da se ovde prerađuje i otkupljuje mleko i proizvode domaći sirevi po našem ukusu i standardu sa geografskim poreklom i zaštićeno sa našim začinima, koji se koriste u proizvodnji sira – kaže Bohata.

Stočari kažu da od 50 koza može jedna četvoročlana porodica dobro da živi, a ne samo da opstaje.

- Francuzi su prvi u svetu po razvijenosti kozarstva. Imaju savremene farme za uzgoj i preko 100 vrsta registrovanih sireva od kozjeg mleka koje je najbliže po sastavu majčinom mleku i najpovoljnije za ljudsku upotrebu - tvrde proizvođači kozjeg sira.

Sapuni od kozjeg mleka

Da kozje mleko ima višestruku primenu, kaže i Vesna Adamov iz Subotice, koja proizvodi sapune od kozjeg mleka.

- U pitanju je porodična firma za ručnu proizvodnju sapuna od kozjeg mleka. Sapun se dobija hladnim procesom, a u sastav ulaze sveže kozje mleko, biljna i eterična ulja. Proizvodimo četiri vrste sapuna koji prijaju svim vrstama kože, a imamo vlastite koze koje pokrivaju naše potrebe za mlekom - rekla je Vesna Adamov.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 27.06.2012.)