Mitar Mrkela, fudbalska legenda - Sprint kroz život po levom krilu

(Foto: mozzart sport)

Legendarno vihorno krilo Zvezde i OFK-a je, čini se, tip pravog, čistokrvnog Beograđanina. Neverovatan talenat, fantastične brzinske sposobnosti, lucidnost, visprenost… Ma, trebalo je da bude najbolji od najboljih. Ipak, kao što to često biva kod prestoničkih mangupčića, nije ostvario ni deo onoga što mu je bog dao. Sada se u FSS trudi da spreči da se upravo tako nešto ne dogodi sa još nekim našim ultratalentom

Debitovao je za prvi tim OFK Beograda sa 16 godina i 16 dana, sada tako davne 1981. u vreme kada je bilo teže ući u jedanaestorku prvoligaške ekipe ondašnje SFRJ, nego vezati četiri utakmice iz "keca u dvojku"! Mitar Mrkela je posle dve godine sprintovanja po levoj strani terena u dresu Romantičara, prešao u Crvenu zvezdu u kojoj je uveseljavao navijače punih sedam godina, tokom kojih je odigrao 327 utakmica, začinjenih sa 99 golova.

U međuvremenu je ostao upamćen i kao najmlađi debitant u seniorskoj reprezentaciji Jugoslavije pošto je dres sa državnim grbom prvi put obukao kada je imao 17 godina i 130 dana. Karijeru je nastavio u holandskom Tventeu, odakle je produžio za turski Bešiktaš i ponovo se vratio u zemlju lala da bi tačku na igračku karijeru stavio kao prvotimac Kambura.

Imidž nesvakidašnjeg fudbalera, osim na terenu, krasio ga je i van granica stadiona. Tih osamdesetih godina minulog veka čudom su se čudili prestonički paparaci kako to da njihovi objektivi ne mogu da ulove Mitu u nekoj hotelskoj bašti (splavovi tada nisu bili u modi) u društvu prsate folk pevačice. Tako je bilo sve dok ga novinarka kulturne rubrike jednog čitanog nedeljnika nije spazila u foajeu popularnog pozorišta, i to u društvu glumice Lidije Vukićević, alijas Violete Popadić, s kojom se nešto kasnije oženio i dobio sinove Andreja i Davida. U njemu svojstvenom stilu nastavio je i kad je okačio kopačke o klin. Postao je član SPO-a i gradski sekretar za sport, ali je na vreme shvatio da su u srpskoj politici na sceni njemu nepoznati driblinzi i proigravanja. Vratio se fudbalu, bio trener pionira OFK Beograda i sportski direktor, zatim direktor Omladinske škole Crvene zvezde, a danas je direktor mlađih kategorija FS Srbije. U osvit početka EP za igrače do 19 godina, koje se u julu igra u Estoniji, legendarni fudbalski as ima obaveza preko glave...

- U poslednje vreme zaista imam dosta posla. Putovao sam u veći broj zemalja u okruženju i bio aktivan po pitanju instruktorske službe na nekim utakmicama lige regiona. Posebno sam bio angažovan u vezi sa kvalifikacijama omladinske reprezentacije i plasmana na EP. Neposredno po završetku kvalifikacija, prisustvovao sam žrebanju za ovo takmičenje u Talinu – kaže Mitar Mrkela, direktor mlađih kategorija FS Srbije, na početku razgovora za MOZZART Sport.

Kako vam se čini naša grupa?

- Teška je, kakva drugačija kad naspram sebe imaš Francusku, Englesku i Hrvatsku. Planiramo da odemo u najjačem sastavu i predstavimo se kako treba. Želimo da odbranimo prošlogodišnji rezultat ostvaren u Rumuniji, gde smo igrali polufinale. Aktuelna generacija ima šansu da se plasira na SP sledeće godine u Turskoj.

Da li se može reći kako su mlade generacije Orlova na dobrom putu?

- Svakako. Minulog decembra smo bili na izvlačenju u Nionu i odgovorni iz UEFA su nam dodeli drugo mesto na Starom kontinentu, kad su omladinci u pitanju. Dobili smo tako visok rejting na osnovu koeficijenta ostvarenog na osnovu postignutih rezultata u protekle tri godine. Za nas je to veliki uspeh, jer prvi put u istoriji preskačemo prvi krug kvalifikacija sa generacijom "94, a verujem da ćemo istovetan status imati i sledeće godine, posle predstojeće evropske smotre.

Imate li odgovor na "majku" svih fudbalskih pitanja na ovim prostorima: zašto vrlo mali procenat klinaca koji obećavaju nastave u velikom stilu da igraju i u seniorskoj konkurenciji?

- Očigledno je da tu postoji neki problem, pre svega vezan za način rada, ali i za kvalitet takmičenja. Na Zapadu, igrači koji završe omladinski staž, a koji ne dospeju u prvi tim, nastupaju za drugu ekipu. Holanđani, na primer, imaju prvenstvo klubova u kojima nastupaju igrači stari do 23 godine. Dakle, kontinuitet igara je izuzetno bitna stvar. Možda mi tu malo grešimo, jer odmah od mladog fudbalera očekujemo top nivo i u seniorskoj konkurenciji, tako da se oni na taj način negde gube.

Da li bi sve bilo drugačije kad naši klubovi, pritisnuti nemaštinom, ne bi "na jedan" prodavali perspektivne igrače?

- Takvu sudbinu ne mogu da izbegnu ni mnogo stabilnije i bogatije zemlje od nas. Pre nekoliko decenija ovaj problem smo rešili na veštački način, uvođenjem starosnog uslova od 27 godina za odlazak u inostranstvo. U eri blokovske podele to smo mogli da uradimo, međutim, više ne. Danas na sceni imamo samo ponudu i tražnju.

Može li da se okvalifikuje kao problem i činjenica da se novac dobijen od tih transfera možda ne upotrebljava na pravi način?

- Pa, ima tu svega. Radio sam kao direktor mlađih selekcija u Crvenoj zvezdi, radio sam kao sportski direktor u OFK Beogradu i moram da kažem da je jedini izvor finansiranja naših klubova prodaja igrača. I počeli smo da ih prodajemo sve ranije i ranije. Isprva smo ih slali u inostranstvo sa 25, 23, 21. a u poslednje vreme i sa 18 godina.

Ni vaš stariji sin Andrej, uprkos najavama da će vas prevazići, nije zablistao kao senior. Zašto?

- Jednostavno, ljudi iz Crvene zvezde su tada procenili da treba da igra u Sopotu. Kasnije mu je istekao ugovor i doneo je odluku o promeni sredine. Na EP prošle godine bio je izabran u najbolji tim prvenstva, da bi ga ubrzo zatim povrede malo sputale da igra redovnije u Radu. Imao je četiri povrede koje su ga ometale i nadam se da će ga ubuduće zaobilaziti u širokom luku.

(Foto: mozzart sport)

Kako stoje stvari sa mlađim sinom Davidom?

- Igra u kadetima OFK Beograda, na poziciji napadača. Kvalitet poseduje i videćemo koliki je njegov potencijal. O tom, potom. Važno je da obojica vole fudbal i uživaju u njemu.

Po završetku bogate karijere bili ste i trener, direktor omladinske škole, sportski direktor, sada direktor mlađih kategorija nacionalnog saveza. Zašto se duže ne zadržavate na jednom mestu?

- U jednom trenutku sam shvatio koliko se stvari brzo menjaju i da sam čas ovde, čas onde. Ali stvari se brzo menjaju i svakodnevnom životu, a kamoli u klubovima. Na primer, Crvena zvezda je u vreme kad sam bio na Marakani promenila tri predsednika. U takvim turbulentim okolnostima nije lako raditi i zato sam uvek procenjivao gde mi je najbolje.

Šta biste, kao zvezdaš, rekli o aktuelnoj situaciji na Marakani?

- Kao zvezdašu mi je jako stalo da se Zvezda vrati na stari trofejni put, put na kome je uvek bila. U poslednjih šest meseci, mislim da se Zvezda, sudeći po izboru igrača, vraća na stare staze. Vreme će da pokaže da li s tim kvalitetnijim izborom igrača može da dođe i do titule prvaka i učešća u evrokupovima.

Da li su trenersko znanje i harizma Roberta Prosinečkog adekvatan zalog za te ciljeve?

- Robi je moj nekadašnji saigrač i izuzetno sam ga cenio kao igrača i kao veoma inteligentnog čoveka. A upravo ova osobina je najvažnija za jednog trenera. Robert je hrabro krenuo u trenersku priču i pokazao da ima viziju koje se držao dugo, čak i kad stvari nisu išle kako bi trebalo. Rečju, veliko ime koje može da pokrene stvari.

Vodite li računa da vas iz Partizana ne optuže po "zvezdaškoj osnovi "?

- Nikada ni iz jednog kluba nisam dobio primedbu da sam pristrasan na ovu ili onu stranu. Maksimalno profesionalno radim svoj posao i zato po tom pitanju nemam problema.

Ima li nade za našu najbolju selekciju?

- Svakako da nade ima. Na minuloj mini-turneji naš državni tim imao je duele sa jakom Španijom i Francuskom, a uopšte nije lako i kad igraš u Stokholmu protiv Švedske. Mihi treba dati punu podršku i pomoći mu u realizaciji vizije koju želi da sprovede, i kad je u pitanju selekcija i kad je reč o sistemu igre.

Javnost se podelila na jedne koji podržavaju Mihu zbog podmlađivanja tima i druge koji ga kritikuju zbog toga. U koju grupu biste se vi svrstali?

- Kao direktor radim na sledeći način i to će biti odgovor na ovo pitanje. Dakle, ne gledam šta bih ja radio, nego gledam da procenim kakav je ko kao trener i kakva mu je trenerska filozofija. Venger je jedna vrsta trenera, Murinjo druga, a Ferguson treća. Svi oni primenjuju različite metode i pritom su svi uspešni. E sad, da li bih ja to radio, nije pitanje za mene kao direktora. Videli ste da su Italijani u tako nekoj formaciji izašli na megdan Špancima i da je to dosta dobro funkcionisalo. Dakle, tu sam i podržavam, kao što bi svi trebalo da podrže, to što Miha radi.

Imate li vremena da se pozabavite nekim drugim sportovima?

- Gledam tenis kad igra Nole. Dečko je fenomen koji je spojio u sebi onaj srpski talenat i smisao za igru i čelični mentalitet.

Možda je uspeo i zato što u tenisu nema "miniranja" kao u fudbalu!!!

- Da!

Nedugo po završetku igračke karijere bili ste visoko kotirani član SPO-a. Pratite li politička dešavanja, bar onako iz prikrajka?

- Od 2000. godine prestao sam da se interesujem za politiku. Podrazumeva se da sam ponosan na vreme kad sam bio pripadnik stranke Vuka Draškovića, čoveka koji je dosta dao srpskoj borbi za demokratiju. Ipak, u jednom trenutku, posle demokratskih promena, shvatio sam da treba da krenem isključivo sportskim putem.

Da li vam je Vuk ikada zamerio što ste napustili njegove redove?

- Ne, nije nikada, stvarno.

Na koji način volite da potrošite slobodno vreme?

- Iskreno, slobodno vreme gotovo i da nemam. Oni koji rade s mlađim kategorijama znaju da je to neprestan rad. Brinem o četiri reprezentativne selekcije i još tri takozvane podselekcije. Preko nedelje sam stalno na sastancima, a vikendom gledam utakmice.

Znate li svakog od tih mladih igrača po imenu ili možda po nadimku?

- U ovim reprezentativnim selekcijama znam ih sve, a u podselekcijama većinu.

Da li to znači da se vama nikada ne bi dogodilo kao onom argentinskom treneru koji je sebi dozvolio luksuz da ne prepozna "rane radove" Lea Mesija?

- E sad, nikome nije pošlo za rukom da pogodi 100 odsto sve igrače. Svakom se dogodi ili da nekog ne prepozna kao budućeg asa ili da veliki broj majstora lansira.

Kakva iskustva donosite sa brojnih putovanja?

- Putujem dosta po svetu i posećujem zemlje koje su ekonomski dosta razvijenije od naše, ali i one koje su siromašnije. Ove druge po pitanju fudbalske infrastrukture imaju uglavnom iste probleme kao i mi. Zanimljivo je da ovi bogatiji imaju decentralizovanu fudbalsku situaciju i kod njih se kvalitet ne koncentriše na dva mesta. Na primer, u Holandiji postoji 30 akademija za mlađe kategorije sa pet zvezdica. Više nije samo Ajaks aktuelan, nego su tu i Tvente, Fejenord, PSV, Utreht itd. Igrači stižu sa svih strana. Kod nas Zvezda i Partizan 70 odsto, OFK Beograd, Vojvodina i sad nam se pojavio Rad. Malo se i Jagodina budi.

Zajedno sa srpskim vunderkindovima, kao da nekuda odoše i navijači! Zašto naši stadioni zvrje prazni?

- Prvo – mi smo u 21. veku, a stadioni su nam negde u 60- im godinama prošlog veka. Moderan čovek neće više da dolazi na stadion sa kišobranom i da pešači od Slavije do Autokomande. Čim tu podignemo standard, navijača će biti više i to se u pojedinim zemljama lepo pokazalo. OFK-ova loža je najbolji primer, pošto je uvek puna. Iz tog razloga sam jednom prilikom predložio da se loža produži na ceo Istok.

Imate li omiljene restorane u prestonici?

- Ima ih više. Prvo bih pomenuo nezaobilaznu "Maderu" i "Kalemegdansku terasu", zatim "Staru Hercegovinu" i sjajnu kafanu sa domaćom kuhinjom na Dorćolu koja se zove "Oskar".

Jeste li oduvek dobro živeli zahvaljujući sprinterskoj brzini i gromovitoj levici ili je bilo i preko leba pogače?

- A-ha- ha, nije da se nisam zanimao za igre na sreću, međutim, nemam na tom planu bogzna kakvog uspeha. Ruku na srce, svojevremeno sam, kao igrač Crvene zvezde, zajedno s kumom Milanom dobio ozbiljne pare na sportskoj prognozi "trinaestici". On je istipovao, a ja sam dao za polovinu uplate. Imam običaj da odigram pokoji tiket i danas, ali ne da bih dobio, nego iz čiste razonode. Baš zato i tipujem neke neverovatne rezultate koji, normalno, nikako da mi se slože.

Pamtite li trenutak u životu kada ste odigrali pogrešno, zbog čega ste se kasnije kajali?

- Svako od nas treba da bude zadovoljan sa onim što je dobio u životu i što je uradio u životu. Jednostavno, moglo je da bude bolje, ali je moglo da bude i gore. Tu smo, gde nas je možda neko odozgo postavio. Kako radiš, tako ti se i vrati.

HOĆEŠ KAO BARSA, RADI KAO BARSA

Da li ste i vi, poput mnogih, fan fudbalera Barselone?

- Odgovorni sa Kamp noua su dali domaći zadatak svima onima koji pretenduju da budu veliki klubovi. Na vreme su shvatili da rezultat ne donosi rad od dve-tri godine, nego su isprofilisali sistem na duge staze. Godinama unazad oni proizvode igrače kakvi njima trebaju i samo su kupovali ono što nisu mogli sami da proizvedu. A oni koji su došli, brzo su se adaptirali. E, to Real nije imao poslednjih desetak godina.

LEO, MAJSTORE

Ko je za vas najbolji igrač, a ko najbolji trener današnjice?

- Svakako je Mesi bez premca. Tu nema priče, mada mu je blizu i Ronaldo, koji je neverovatan egzekutor, što u velikom stilu dokazuje na aktuelnom šampionatu Evrope. Ekipa koja ga ima u svojim redovima u startu je u prednosti. Što se tiče trenera, teško je reći. Gvardiola je osvojio najviše trofeja i treba ga ceniti zbog toga. Videćemo da li će se dokazati i u nekom drugom klubu, to je veliko pitanje. Ako tako gledamo, onda je Murinjo najbolji.

izvor :