Potvrda o povoljnom poslovnom okruženju nije garant već put do investitora - NALED-ov sertifikat poseduje 21 opština, još 33 u proceduri

(U Inđiji je najpovoljnije poslovno okruženje)

Gradovi i opštine koji poseduju sertifikat Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o povoljnom poslovnom okruženju, stekli su to priznanje visokim ocenama za promene koje su napravili u svom radu i odnosu prema privredi i investitorima. To pokazuje da nije bilo bitno samo položiti, već su lokalne samouprave uložile veliki trud da rezultat i reforme budu što bolji.

Među gradovima i opštinama, koji su sertifikovani od 2007. do danas, prednjače Inđija, Kruševac i Niš kod kojih je, prema oceni verifikacionih komisija, ispunjenost postavljenih kriterijuma bila 96,5%. Sledi Novi Sad sa 95,8%, a rezultat iznad 90% imali su i Smederevo (91,8%), Valjevo (91,7%) i Stara Pazova (90,1%). Ovo postignuće deluje još impresivnije ako se ima u vidu da je pred njima bilo 12 kriterijuma i još oko 80 potkriterijuma koje je trebalo ispuniti. Pojedinim samoupravama bilo je potrebno i tri do četiri godine da ostvare takav rezultat.

Sertifikat o povoljnom poslovnom okruženju BFC – Business Friendly Certification sada poseduje 21 opština u Srbiji, a još 33 uključilo se u proces sertifikacije.

Od nedavno su se u taj proces uključile i velike međunarodne sertifikacione kuće TUV iz Nemačke i SGS iz Švajcarske koje će biti zadužene za ocenjivanje ispunjenosti kriterijuma.

Mirko Gavrilović, direktor sertifikacije SGS Beograd, kaže za naš portal da se SGS Beograd, kao najveće sertifikaciono telo u regionu, sa bogatim iskustvom u više od 1.000 realizovanih provera, odlučilo da se uključi u proces sertifikacije da bi kroz profesionalnu i nepristrasnu realizaciju sertifikaciog ciklusa, osiguralo dobijanje adekvatnih i pouzdanih informacija o ispunjenju zahtevanih kriterijuma.

- Osnovna ideja je da se kroz uspostavljanje jedinstvenog kriterijuma BFC standarda, koji je izradio NALED, definišu kriterijumi i poslovne performanse koje opštine moraju da planiraju, prate, mere i ostvaruju, i na taj način u kontinuitetu osiguravaju kvalitetnu uslugu. Cilj je da u svakom trenutku budu spremne da odgovore na zahteve investitora, stanovništva i ostalih zainteresovanih strana. Sertifikacijom opština, ostvaruje se i dobra reputacija Rebuplike Srbije.

(Sa dodele sertifikata)

Kako kaže Gavrilović, dobijanjem sertifikata o povoljnom poslovnom okruženju – BFC, opštine pokazuju svoju opredeljenost i posvećenost razvoju privrede i stvaranju poslovnog ambijenta koji pogoduju razvoju biznisa i investicija.

- Iskustvo SGS Beograd iz sertfikacija u našem regionu, govori nam da veliki strani i domaći investitori insistiraju na uređenosti sistema, efektivnom i efikasnom procesu komunikacije i kontinuiteta u realizaciji usluga.

Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, objašnjava za "eKapiju" da sertifikat sam za sebe ne znači automatski nove investicije, kao što ni posedovanje ISO 9001 ili HACCP standarda ne znači da će firma dobiti ugovor za posao.

- Posedovanje NALED-ovog sertifikata je jedan od značajnih koraka na putu privlačenja ulagača, a svakako je znak kvaliteta opštine koja ga poseduje.

Sertifikacija opština u jugoistočnoj Evropi

Violeta Jovanović dalje napominje da je program sertifikacije efikasan alat za podizanje kapaciteta opština koje žele da unaprede lokalni razvoj i osposobe se za privlačenje investitora.

- U želji da skrenemo pažnju značajnih investitora i podižemo konkurentnost opština, NALED je uz podršku GIZ-a pokrenuo proces sertifikacije u regionu jugoistočne Evrope u kojem učestvuju po 4 opštine iz Hrvatske (Rijeka, Crikvenica, Bjelovar, Ivanec), Makedonije (Stip, Struga, Strumica, Veles), BiH (Banja Luka, Prijedor, Sanski Most, Ljubuški) i svakako Srbije kao lidera u programu sertifikacije. Time ćemo stvoriti uslove da upoređujemo i ocenjujemo kvalitet usluga lokalnih samouprava u više zemalja. Takođe, dobijamo objedinjenu i osmišljenu promociju ka stranim investitorima koje ćemo zajedničkim nastupom kao region jugoistočne Evrope pre uspeti da zainteresujemo i privučemo.

Govoreći o iskustvima u Evropi, Jovanović kaže da zbog krize utakmica za investicije dobija na značaju pa se u nedostatku budžetskih podsticaja pribegava nenovčanim olakšicama koje predviđaju i program sertifikacije, a koje su i dugoročno održive jer ne zahtevaju značajna budžetska sredstva i od kojih koristi imaju svi ulagači.

(Mapa sertifikacionih opština u Srbiji)

- Čak i razvijene zemlje koje imaju efikasnu i transparentnu administraciju, neguju mehanizme za stalni dijalog sa privredom (barem preko interneta) i u kontinuitetu rade na smanjenju birokratije kako bi podstakle razvoj privrede koji garantuje razvoj svih drugih segmenata društva. Na nivou EU postoji sajt preko kojeg privreda i građani mogu da prijave birokratske probleme pa je to primer na koji i naše institucije koje teže EU integracijiama, treba da se ugledaju.

Šta proces obuhvata, koliko traje i koliko košta?

Proces obuhvata pripremnu obuku i nekoliko faza provere ispunjenosti 12 kriterijuma koji se odnose na: 1. Strateški plan lokalnog razvoja, 2. uspostavljanje Odeljenja/kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, 3. stalni privredni savet, 4. sistem usluga za dobijanje građevinske dozvole, 5. postojanje analitičke osnove za podršku lokalnoj poslovnoj zajednici i privlačenje investicija, 6. promocija ulaganja i kvaliteta poslovnog ambijenta, 7. kreditna sposobnost i kreditna opravdanost, 8. praćenje dinamike lokalnog tržišta rada i aktivan odnos prema utvrđjenom stanju i potrebama, 9. Grad/Opština razvija partnerstvo/saradnju javnog i privatnog sektora, 10. adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge, 11. transparetna politika lokalnog poreza, naknada i taksa, 12. Informacione tehnologije.

- Iz navedenih kriterijuma se vidi da sertifikacija opština nije samo formalna, već je čini proces koji osigurava održivost i kontinualno poboljšanje rada lokalne samouprave – navodi Mirko Gavrilovic, direktor sertifikacije SGS Beograd.

Violeta Jovanović navodi da se kod svakog kriterijuma i indikatora sagledava i kvalitet dokumenta ili postupka, npr. u okviru strateškog plana se posmatra akcioni plan i realizacija projekata sa rokovima i efektima.

- Svaki od kriterijuma je neophodno dokumentovati i obezbediti saradnju opštinskih službi i javnih preduzeća kako bi se proces efikasno završio, a optimalno trajanje postupka je 6-12 meseci, iako u proseku traje 2 godine. Proces košta 5.000 EUR za opštine i 10.000 EUR za gradove što obuhvata i jednogodišnju promociju nosioca sertifikata. Uvođenjem međunarodnih sertifikacionih kuća, ovaj proces dobija zvanično priznanje kao relevantan program standardizacije lokalne uprave, gde učešće nezavisnih proveravaca garantuje objektivnost i transparentnost – navodi Violeta Jovanović .

M.K.