Asmir Kolašinac, bacač kugle - U London s bronzom oko vrata

(Foto: mozzart sport)

Bacač kugle Asmir Kolašinac, jedna od zvezda naše atletike, na nedavnom EP-u u Helsinkiju osvojio je treće mesto, što za njega predstavlja strahovit stimulans pred odlazak na Olimpijske igre. Srpski as na veliku planetarnu smotru, između ostalog, putuje uz finansijsku pomoć kompanije MOZZART

Asmir Kolašinac, sjenički kolos meke duše, nekoliko dana pred odlazak na EP u Helsink dao je opširan intervju za MOZZART Sport i najavio osvajanje jedne od medalja. Ispostavilo se da je srpski majstor u bacanju kugle imao dobar predosećaj, pošto je na pomenutom takmičenju osvojio treće mesto. Sada je sve misli i energiju usmerio ka sledećem velikom iskušenju, Olimpijskim igrama u Londonu za koje se priprema uz finansijsku podršku kompanije MOZZART.

- I pre puta u Helsinki verovao sam da imam rezultat za medalju. Osvajanjem bronze ispunio sam cilj, ali iskreno žalim za srebrom i za boljim rezultatom koji je izostao zbog vremenskih uslova. Takmičili smo se na samo 12 stepeni. Ostalo je dovoljno vremena, još mesec dana treninga do početka OI u Londonu. Verujem da mogu da podignem formu i da izborim plasman među najboljih osam bacača. Sve preko toga bila bi istinska senzacija – kaže Asmir Kolašinac.

Kako si počeo da treniraš atletiku?

- Atletika mi je zapisana u genima, s obzirom na to da su i moj deda i otac bacali kuglu. Tata je četiri godine bio prvak Makedonije, a bacao je kuglu nekih 16 metara. Što bi se reklo, iver od klade nema kud i tako sam nastavio porodičnu tradiciju.

Kada si prvi put uzeo kuglu u ruke?

- Bilo je to u osnovnoj školi. Moram da kažem kako sam veoma brzo napredovao i već sa 16 godina bacio sam "sedmicu" (kugla teška sedam kilograma, prim.aut.) 16 m, što je u ono vreme bilo čudo. Odmah sam pojačao treninge, pogotovo kad sam upisao DIF u Sarajevu. Ipak, vremenom sam više pažnje posvećivao ispitima i postepeno sam poboljšavao rezultat. Ključni momenat je bio kad sam u 21. godini upoznao sadašnjeg trenera Nikolu Tomasevića koji je u meni prepoznao veliki talenat.

Jesi li suvereno vladao u mlađim kategorijama?

- Možda sam jednom godišnje učestvovao na tim pionirskim i kadetskim takmičenjima, pošto sam od početka karijere praktično bio senior.

Šta sve radiš na treninzima?

- Neprestano se usavršava tehnika, traži se najbolji način da se iskoristi snaga kako bi kugla letela što dalje. U principu, tehnika je presudan faktor od koga zavisi ko će biti bolji. A da bi tehnika došla do izražaja, bacač mora da bude psihički spreman.

Kada si ostvario prvi ozbiljniji rezultat?

- Ozbiljniji rezultati su hici preko 18 m, a ovu daljinu sam imao prvi put 2007. godine na mitingu u Splitu, kao član AK Sjenica. Da budem precizniji, bacio sam tada 18,34 m. Dve nedelje kasnije sam bacio 18,64, da bih još dve sedmice kasnije bacio 19,14. Pet dana posle ovog rekorda imao sam hitac od 19,30, da bih 14 dana kasnije bacio kuglu do daljine 19,44 i tada sam prvi put pobedio Dragana Perića. Sve se to dogodilo 2007. kada sam iz takmičenja u takmičenje popravljao lični rekord.

Na kojem velikom međunarodnom takmičenju si debitovao?

- Na Univerzijadi i bio sam šesti. U aprilu 2008. ispunio sam olimpijsku normu sa hicem od 20,26 m. Međutim, iz ko zna kojih razloga odgovorni iz Saveza nisu priznali taj rezultat i morao sam ponovo da se borim za odlazak na Olimpijske igre. Odradio sam to na Državnom prvenstvu kada sam bacio 19,99 i pobedio Perića i ostale. Imao sam 23 godine i nije bilo realno očekivati od mene da u Pekingu uzmem medalju. Tamo su dominirali bacači i po deceniju stariji od mene.

Koliko je letela tvoja kugla u Kini?

- Zbog vremenske razlike bacali smo u devet ujutru i nisam mogao više od 19,01. Naravno, nisam se obrukao, jer sam od 50 takmičara bio 30. Kao najmlađi učesnik mogao sam da budem zadovoljan.

Kada si se premijerno pojavio na Svetskom prvenstvu?

- Dogodilo se to 2009. u Berlinu, gde sam sa rezultatom 19,67 zauzeo 22. mesto. Na poslednjem mitingu te sezone u slovenačkom Celju, na možda mom najdražem takmičenju, bacio sam lični rekord 20,41 m. U 2010. godini malo više sam se posvetio dvorani i u Lincu sam bacio 20,52, što je tada bio peti rezultat u svetu. Onda sam na dvoranskom SP-u u Kataru osvojio 11. mesto. Znači, svake godine sam se spuštao za 10 mesta niže. Potom sam na EP-u u Barseloni imao problem sa upalom pluća i bio sam deveti.

Koja je razlika između dvorane i otvorenog?

- U dvorani se baca sa drvenog kruga koji je klizaviji i baca se usko, odnosno, polje na koje pada kugla je suženo.

S kojom daljinom si ispunio olimpijsku normu za London?

- Prvi sam naš sportista koji je obezbedio vizu za London i to hicem od 20,50 m. Uzgred sam, sa 20,21 odbranio u Kragujevcu titulu državnog prvaka. Nedugo zatim sam ostvario najveći uspeh u karijeri plasmanom u finale SP-a koje je održano u Južnoj Koreji. Ove sezone sam izjednačio rekord u dvorani od 20,64 m i postao prvak Balkana. Nešto kasnije na SP-u sam bio 12. Baš i nemam sreće na tim velikim takmičenjima, ali zato sam na Kupu Evrope u Baru bio drugi.

Šta očekuješ od Olimpijskih igara u Londonu?

- Realno, biće teško ući među prvih osam. Biće tamo tri Amerikanca koji su bili svetski prvaci, pa Nemac svetski prvak iz Koreje i Poljak, vicešampion. Dakle, biće šestorica bivših i aktulenih svetskih prvaka u konkurenciji. Nije nemoguće, ali stvarno će biti teško proći pored njih. Zbog svega toga, cilj mi je da budem među prvih osam.

(Foto: mozzart sport)

Da li si zadovoljan uslovima za trening?

- Jesam, mada, nažalost, atletika kod nas nema status kao u nekim drugim državama. Na svim velikim takmičenjima prvo se prodaju karte za ateltiku. Neću nikoga da omalovažavam, međutim, kod nas je popularniji fudbaler koji sedi na klupi Partizana ili Zvezde i ima više para od prvaka države u atletici.

Srećom, postoje kompanije poput Mozzarta koji je prepoznao naš kvalitet i odlučio da finansijski pomogne pripreme atletičara za OI u Londonu.

S KLUB U JAKOVU RAJ ZA PRIPREME

Osvajačka baza Asmira Kolašinca u poslednjih nekoliko godina je "S Klub". Prelepi sportski kompleks u Jakovu pruža maksimalne uslove za pripreme razgoropađenog bacača kugle.

- Ljubaznošću Dragana Silića, vlasnika "S kluba", ovde u Jakovu se već tri-četiri godine pripremam za velika takmičenja. Samo zbog mene je napravljeno bacalište i teretana koju samo ja koristim. Hrana je izvanredna, tako da skoro imam idealne uslove.

Kažem skoro, pošto ovde nemam samo dvoranu. Gde bi nama atletičarima bio kraj kada bi bilo više ljudi kao što je gospodin Silić...

izvor :