Šta predviđa scenario vanredne situacije?

Ako u Srbiji bude proglašena vanredna situacija zbog velikih vrućina, građani bi je mogli osetiti po izmenama radnog vremena, cisternama sa vodom raspoređenim po gradovima i naseljima, zabranom rada na otvorenom prostoru, drugačijom organizacijom javnog prevoza u skladu sa izmenjenim radnim vremenom, u kojoj bi težište bilo na vozilima sa klimatizacijom. Ono što bi potencijalno moglo postati problem je snabdevanje strujom, jer iskustvo govori da se tokom leta zbog mnogobrojnih klima-uređaja beleži rekordna potrošnja.

– Nismo do sada imali takvo iskustvo, mada smo se sa velikom vrućinama suočavali u leto 2007. godine, kada je povrh svega bilo i mnogo šumskih požara. U jednom trenutku gorelo je 32.000 hektara šuma. Od naših suseda iskustva sa posebnim merama preduzetim zbog vrućina imaju Crna Gora i Makedonija, gde su beležene još više temperature nego što su sada kod nas – objašnjava Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.

On kaže da se u ovoj instituciji već desetak dana razrađuje mogućnost uvođenja vanredne situacije zbog vrućine, odnosno šta bi trebalo raditi u tom slučaju.

– Važno je istaći da sama visina temperature i niz takvih vrelih dana nisu uslov za uvođenje vanredne situacije, mada u delu javnosti postoji zabluda da je ta granica 40 stepeni Celzijusa. Vanredna situacija uvodi se kada je u bitnoj meri poremećen svakodnevni život građana – rekao je Marić.

A šta je "bitno poremećen" svakodnevni život, to moraju da konstatuju opštinski i gradski štabovi za vanredne situacije, jer ni po vrućini, kao i zimus, nije ista situacija u svim krajevima Srbije. Zapravo, scenario uvođenja vanredne situacije bio bi poput onoga od prošle zime, kada je zbog visokog snežnog prekrivača, ovaj pojam prvi put stupio na snagu, u skladu sa savremenim zakonskim rešenjima koja regulišu ovu tematiku. Vanredna situacija bi bila proglašavana na lokalnom nivou, republički štab za vanredne situacije bi to pratio, pa bi u jednom trenutku mogao da proglasi vanrednu situaciju u celoj Srbiji ili na delu njene teritorije.

– Proglašenje vanredne situacije daje pravni osnov republičkom štabu da izdaje naređenja, umesto sadašnjih preporuka koje pojedine institucije daju zbog vrućine. Na primer, u republičkom štabu je, između ostalih, prisutan predstavnik Ministarstva rada i socijalne politike, pa bi se mogla izdavati precizna naređenja vezana za radno vreme ili rad na otvorenom prostoru, koji bi mogao biti zabranjen – ističe Marić.

Vrelina i temperature do 39 stepeni očekuju se i narednih dana, objašnjava Goran Pejanović, pomoćnik direktora Klimatskog centra RHMZ.

– Mogući su kratkotrajni pljuskovi i grmljavina danas i sutra, dok u četvrtak očekujemo prolazno naoblačenje i osveženje sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom – rekao je Pejanović.

Da je osveženje prolazno pokazuje i mesečna sezonska prognoza za jul kada nas, kako kaže naš sagovornik, očekuju suvlji i topliji dani za tri do četiri stepena.

Najtopliji jun otkako se vrše merenja

Iako se mnogima čini da je ovo najtoplije leto, rekord od 24. jula 2007. godine još nije oboren. Tada je Smederevska Palanka "gorela" na skoro 45 stepeni Celzijusa, a Beograd je bio hladniji za jedan i po stepen. Do sada najtoplije je bilo 30. juna u Loznici – 39 stepeni, što je i "lični" rekord ove meteorološke stanice.

– Inače, 2012. godine temperature su više od tri do pet stepeni u odnosu na ono što nazivamo prosečnim vrednostima. Na primer, u Beogradu je toplije za četiri i po stepeni nego što je uobičajeno, a od ovog, u glavnom gradu bio je topliji samo jun 2003. godine. Protekli mesec je na jugu i severu Srbije najtopliji jun od kada postoje merenja, odnosno od 1888. godine – istakao je Pejanović.

Rekordni broj tropskih noći

Minuli jun ostaće upamćen i po velikom broju tropskih dana, odnosno onih dana kada živa prelazi 30 stepeni Celzijusa. U toj "disciplini" najbolji je bio Leskovac sa 20 dana, dok je u ostalim predelima takvih dana bilo od 12 do 19.

– Na Kopaoniku i Crnom Vrhu nisu zabeleženi tropski dani, dok su Zlatibor i Sjenica imali dva, odnosno četiri tropska dana. Najveći broj tropskih noći, kada minimalna temperatura prelazi 20 stepeni celzijusa, zabeleženo je u Beogradu, čak 13, čime je prevaziđen dosadašnji maksimum iz 2003. godine od 12 noći – objasnio je sagovornik.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 10.07.2012.)