"Stojadin" - zaboravljena jugoslovenska legenda

(Foto: b92)

Koliko god da danas deluje neverovatno, "zastava 101" je najuspešniji model jugoslovenske auto-industrije. Proizveden je u daleko većem broju primeraka u odnosu na "fiću" i "juga", a svoje mesto u istoriji automobila zauzima i kao začetnik "Golf" klase.

"Stojadin", "kec" ili "stojka", svejedno, može da se pohvali da je prvi model koji je objedinio prednji pogon, poprečno postavljen motor i menjač, nezavisno ogibljenje na obe osovine, od čega je napred mekferson, i peta vrata gepeka.

Bio je praktično prvi moderan hečbek na svetu, pojavivši se na tržištu tri godine pre "Golfa".

Da je "stojadin" derivat "Fiat 128", to već svi znaju. U vreme kada je u Kragujevcu počela proizvodnja (15. oktobar 1971), italijanski original je već dve godine bio na tržištu.

Proglašen je za automobil godine 1970. i okarakterisan kao auto koji je ispred svog vremena – sa odličnim kočnicama i izvanrednim upravljanjem.

Konceptualno posmatrano, do danas se malo toga promenilo; usledile su varijacije na temu i bolje interpretacije.

Još nešto je 128-icu učinilo veoma naprednom za svoje vreme – motor. Bio je to prvi auto sa novim "Fiat"-ovim SOHC motorom.

(Foto: b92)

Konstruisao ga je Aurelio Lampredi, a glavne karakteristike motora su bile da je bregasto vratilo u aluminijumskoj glavi pogonjeno nazubljenim kaišem.

Ovakav koncept je početkom osamdesetih godina bio prihvaćen od većine proizvođača automobila, ali je krajem šezdesetih bio vrlo neuobičajen. U stvari, kažu da je koncepcija preuzeta sa tadašnjih "Ferarri"-jevih motora, koje je konstruisao takođe legendarni Lampredi.

Uporedo sa početkom proizvodnje "Fiat 128", rukovodstvo "Zastave" na čelu sa generalnim direktorom Prvoslavom Rakovićem imalo je ambiciju da u proizvodnju uvede nov model, a ne 124, koji su im nudili.

Saradnja sa Torinom je već bila odlična, u Kragujevcu su se proizvodili "fića", "tristać", kao i stari "Fiat 1100" i terenac "kampanjola".

Raković je započeo maratonske pregovore o proizvodnji novog modela. Upornost i renome jugoslovenskih stručnjaka su bili toliko jaki da je "Fiat" odlučio da "Zastavi" ustupi odbačenu verziju "Fiat 128", pod radnim nazivom "Fiat X1/1", a kasnije "Fiat 128B1".

(Foto: b92)

Bila je to u stvari "zastava 101", onakva kakvu je i danas znamo i ujedno jedna od najvećih "Fiat"-ovih grešaka – umesto da sami postanu proizvođač prvog modernog hečbeka na svetu, tu titulu su prepustili "Zastavi".

U "Fiat"-u je napravljeno prvih nekoliko probnih primeraka "kečeva" bez broja šasije u svrhu ispitivanja.

Prvi primerci su prikazani na Sajmu automobila u Beogradu 15. marta 1971. godine, a serijska proizvodnja u Kragujevcu počinje tačno sedam meseci kasnije.

Tokom 37 godina proizvodnje, usledilo je mnogo estetskih i tehničkih izmena ali i različitih verzija.

Tako se pojavio "Mediteran" sa troja vrata, ali i pik-ap pod nazivom "Poly".

Ljubitelji "stojadina" slažu se da samo modeli proizvedeni do pojave GT/GTL-a 1983. godine uživaju kultni status a posebno serije "Conforta" (1979-1983).

Ovaj model čuven je i po svojim jačim verzijama – "Super" i "Special". Prvi je imao standardni motor zapremine 1116 ccm sa nestandardnim delovima, poput usisa i izduva, tako da je imao 64 umesto 55 "konja" i čuvena sportska sedišta sa naslonom za glavu iz jednog dela.

Još traženiji je bio "Special" sa motorom zapremine 1299 ccm i 73 ks, koji je imao dodatne instrumente – obrtomer i pokazivače temperature rashladne tečnosti i pritiska ulja (preuzeti sa "Fiat-a 128 Sport").

(Foto: b92)

Spoljašnjost je bila prepoznatljiva po "Cromodora" fabričkim alu felnama. Dugo vremena, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, "Special" star oko godinu dana, prodavao se skuplje nego novi, pošto ih je bilo teško nabaviti.

"Zastava" je izvozila "keca" u veliki broj zemalja Zapadne Evrope kao što su Francuska, Nemačka, Luksemburg, Švajcarska, Belgija, Holandija i Velika Britanija.

Balkan i Centralna Evropa su takođe bili pokriveni, a osim što se prodavao u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Čehoslovačkoj, sklapao se i u Poljskoj.

Tamo je imao malo drugačije detalje, kao što su prednja maska i neke lajsne, koji su se proizvodili na licu mesta, a umesto 101 imao je oznaku 1100 ili "Nogaro" u Francuskoj, pre svega zbog toga što je "Peugeot" polagao pravo na trocifrene oznake modela.

Interesantan je bio status "stojadina" u tadašnjim komunističkim zemljama. U Čehoslovačkoj, na primer, bio je čak i statusni simbol. Ko je mogao da kupi novu "Škodu" bio je uspešna ličnost, ko je mogao da kupi "Daciu" bio je neko i nešto, jer se dugo čekalo na taj auto, a i kupovina je obavljana isključivo preko veze.

A onaj ko je mogao da kupi "zastavu 101" bio je zaista značajna ličnost i tu privilegiju su imali rukovodioci i visoke vojne starešine.

Prema mnogim svedočenjima iz tog vremena, ko god bi se u javnosti pojavio sa "kecom", svi su gledali u njega sa velikom pažnjom, a posebno je imao prolaz kod ženske populacije.

Poslednji "kec" sa oznakom "Skala 55" sišao je sa proizvodnih traka 21. novembra 2008. godine, šest dana i 37 godina nakon prvog serijskog primerka.

Proizvedeno je ukupno 1.045.258 primeraka, rekordna proizvodnja je bila 1979. godine sa 88.918 komada, rekordna mesečna proizvodnja je bila oktobra iste godine sa 9.027 primeraka, a dnevni rekord se dogodio 16.01.1980. sa proizvedenih 442 "stojadina".

Te godine je sa proizvodnih traka sišao 500-hiljaditi primerak, a milioniti "kec" jedanaest godina kasnije.

U mnogobrojnim debatama sa istorijskom distancom veliki broj posetilaca foruma se slažu da "zastava 101" tokom sedamdesetih godina svojim kvalitetom i tehničkim rešenjima nije odstupala od modela renomiranih proizvođača automobila.

Na žalost, vreme i okolnosti su učinili svoje tako da vlada mišljenje da bi kultni jugoslovenski automobil imao daleko bolji imidž da je blagovremeno zamenjen novim modelom – početkom osamdesetih.

Pa ipak, "kec" je sve traženiji kao starovremensko vozilo širom Evrope. Očuvanih primeraka na našim putevima iz sedamdesetih i početka osamdesetih je sve manje i manje a nostalgija je sve veća i veća.

Kultni status "stojadina" neguju i članovi Internet foruma od kojih je najveći Zastava Fan Club.