I šaran iz inostranstva - Srbija uvozi više od 70% ribe

Srbija podmiruje manje od 30% sopstvenih potreba za ribom iz domaćih ribnjaka, reka i jezera, zbog čega mora da uvozi više od 70% ribe, objavila je Privredna komora Srbije (PKS).

Kako je rekla savetnica za ribarstvo u PKS Mirjana Miščević, u Srbiji se pod ribnjacima nalazi oko 14.000 hektara, od čega 20% van upotrebe, a u njima se godišnje proizvede do 15.000 tona pre svega šarana i pastrmke, što uz izlov iz reka i jezera podmiruje 30% domaćih potreba za tom hranom.

Ona je navela se da je za razliku od rastućeg uvoza, izvoz simboličan i poslednjih godina iznosi nekoliko stotina tona.

- Potencijal Srbije za povećanje proizvodnje ribe ogroman, pre svega, u šaranskom ribarstvu, jer trenutno u Srbiji postoje četiri fabrike hrane za ribe, sa potencijalom ukupne proizvodnje veće od 40.000 tona, od čega je lane iskorišćeno nešto više od 25% - kazala je ona.

Miščević je podsetila i da se u Srbiji od pre nekoliko godina realizuju jednu od najsavremenijih tehnologija gajenja šarana u Evropi, a Srbija je i jedna od retkih zemalja u kojoj se radi na programu selekcije familija šarana, čime se stvara osnov za proizvodnju kvalitetne selekcionisane mlađi.

Prema njenim rečima, "treba iskoristiti blizinu Evropske unije za plasman ribe iz Srbije, jer je ona najveći uvoznik ribe na svetu, sa učešćem od 40%, što znači da godišnje uvozi 1,65 miliona tona, a izvozi 100.000 tona".

Kako bi se ostvario taj izvoz neophodno je, rekla je Mišcević, da se šaran, kao glavni izvozni proizvod preradi (filetira, odimi, upakuje) i plasira na evropsko tržište, za šta je neophodna pomoć države. Pored šarana, mogli bi se prerađivati i kalifornijska i potočna pastrmka, beli amur, beli i sivi tolstolobik, som, smuđ.

Predstavnica PKS je navela da "u Srbiji nema podsticajne politike za proizvodnju, preradu i marketing ribe".

Dodala je da je "destimulativno" i to što se naknada za korišćenje voda određuje po kilogramu prodate ribe, pa proizvođači predlažu da se plaćanje obavlja na osnovu korisne proizvodne površine šaranskog ribnjaka.

Predlog stručnjaka je, kako je istakla, i da se voda plaća ne samo po kvantitetu nego i prema kvalitetu, ali i da cena vode bude simbolična.