Procena rizika zemlje: ITALIJA

Italija je u recesiju ušla u drugoj polovini 2011, i potonula je dublje u nju u prvom kvartalu 2012, kao rezultat pada potrošnje domaćinstava, investiranja i izvoza. Ovaj pad odražava i rastuću nezaposlenost (što utiče na 10% radne snage), pooštravanje pristupa kreditima, slabe inostrane tražnje i kolapsa poverenja među privrednim subjektima. Međutim, izraženiji pad uvoza od izvoza odgovoran je za pozitivan doprinos spoljne trgovine rastu. Osim za poljoprivredu, svi sektori su doživeli pad, na prvom mestu građevinarstvo. Plan smanjenja deficita za 2012. još nije imao efekta na početku ove godine i pad industrijske proizvodnje još ne uzima u obzir dva zemljotresa koje su u maju pogodila sever zemlje. To bi značilo dalje pogoršanje u drugom kvartalu i recesiju od oko 1,8% za celu godinu. Međutim, slabljenje ekonomske aktivnost treba da pomogne u smanjenju deficita tekućeg računa. Osim toga, podstaknuta ranije ove godine porastom u cena robe, inflacija bi trebalo da se ublaži kao rezultat slabe domaće potražnje i nižih cena osnovnih životnih namirnica.

Ogromni javni dug

Investitori se danas mire sa visinom javnog duga, u velikoj meri nasleđenog iz velikih deficita zabeleženih do sredine devedesetih. Ovaj dug je dostigao 120% od BDP na kraju 2011, i to je najviši nivo u evrozoni nakon Grčke i najveći od svih u apsolutnoj vrednosti. Uprkos prilično opreznoj fiskalnoj politici u poslednjih nekoliko godina, napori za konsolidaciju morali da se intenziviraju pod pritiskom tržišta i ECB. Veličina vladinih finansijskih potreba i slab potencijal za rast u privredi, u sadašnjem kontekstu sve većih neizvesnosti u evrozoni, dodatno urušavaju poverenje tržišta. Dugoročne kamatne stope se ponovo kreću oko 6%. Sumnje oko sposobnosti zemlje da nastavi reforme će čak ponovo da se pojave s obzirom na pad popularnosti italijanskog premijera. Štaviše, u kontekstu krize poverenja na međubankarskom tržištu, krediti ECB su obezbedili bankama likvidnost i, do poslednjih meseci, nije zabeležen nikakav odliv depozita. Ali, banke su podrivene na berzi zbog tenzija u italijanskim desetogodišnjim stopama.

Kompanije oslabljene recesijom

Italija prolazi kroz tešku fazu, a finansijska situacija preduzeća to odražava. Stečajevi su nastavili da raste u 2011, kao i neizmirena plaćanja zabeleženih od kompanije "Coface". Među razlozima za ovakvo stanje su strukturna slabost malih i srednjih preduzeća, koji predstavljaju najveći deo italijanske industrijskog sektoa, kao i sve veće teškoće vezane za pristup bankovnim linijama kredita i produženje perioda plaćanja u javnom sektoru. Među najviše pogođenim sektorima su građevinarstvo i elektro oprema, kao i tekstilni sektor, koji je uvek bio strukturno slab. S druge strane, sektor za luksuznu robu, podstaknut tražnjom iz zemalja u razvoju, funkcioniše prilično dobro. Mere štednje usvojene od strane vlade dovele su do naglog smanjenja potrošnje, što utiče na sve sektore privrede, naročito na velike maloprodajne subjekte (osim diskonta sa prehrambenom robom) i automobila.

Prednosti

■ Snažan turistički potencijal
■ Još uvek važna uloga industrije
■ Poboljšan asortiman proizvoda i visoko profitabilne niše (luksuzna odeća, aparati za domaćinstvo , prehrambeni proizvodi mašine)
■ Nizak dug domaćinstava i jak kapacitet uštede
■ Državni dug pretežno drži stanovništvo

Slabe tačke

■ Visok nacionalni dug, utaja poreza
■ Gubitak udela u izvoznom tržištu
■ Niska produktivnost
■ Neadekvatnost istraživanja i visokog obrazovanja
■ Neefikasnost vlade, veliki broj državnihslužbenika
■ Bankarski sektor oslabljen izloženošću suverenom dugu
■ Zaostalost na jugu

(Izvor: Country risk overview, The Coface economic publications)