I lišće može da puni buđelar - Kilogram sušenog lista koprive vredi koliko i 5 kg kukuruza

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Kada smo na prošlonedeljnom skupu u selu Stave kod Valjeva pitali proizvođače kupina šta rade sa listom ove voćke, svi do jednog su kazali – ništa. On ostaje na biljkama sve dok ga prvi mraz ne obere. Međutim, ako bi to oni činili, za osušeni kilogram dobijali bi po jedan evro.

Voćari iz valjevskog kraja su mislili da je to nečija šala, međutim kada je to potvrdio Radisav Bušić, predsednik asocijacije proizvođača, prerađivača i izvoznika lekovitog bilja "Srboflora" sa sedištem u Beogradu, situacija se uozbiljila.

On je rekao da bi kupinari branjem i sušenjem lista ove voćke mogli da pokriju i do 50% troškova proizvodnje. Objasnio je da se list bere nakon poslednjeg "kola" plodova i suši na promaji ili na suncu i jedino se mora obratiti pažnja da na njega ne padne rosa. Cena mu je oko jedan evro za kilogram i otkup je zagarantovan. Bez kupinovog lista, bilo da je divlja ili pitoma, ne može se zamisliti mešavina čaja koji koristi vojska, kao i specijalne jedinice ne samo kod nas, već i u svetu.

– Ovo je samo jedan od primera koji govori da Srbija ima ogroman potencijal u vidu lekovitog bilja, kako onog kultivisano gajenog tako i onog koje se može sakupiti u prirodi. Međutim, sa te ogromne gomile mi uzimamo svega 10 odsto. Ljudi nisu dovoljno edukovani, nisu organizovani putem zadruga ili klastera, međutim mnogi se i stide da zavrnu rukave i uključe u ovu vrstu posla. Inače, kultivisano gajenje lekovitog bilja poput žalfije, belog sleza, artičoke ili valerijane najpodesnije je na manjim površinama od 20 do 50 ari, gde se za kratko vreme mogu uvideti sve prednosti i naravno zarada – priča Bušić, koji i sam ima ogledne parcele u selu Ivanovci kod Ljiga. Želja mu je, kaže, da svoj pelcer ponudi što većem broju građana iz valjevskog kraja koji je po kvalitetu zemljišta, vode i klime pogodan za ovu vrstu proizvodnje.

– I sakupljanjem samoniklog bilja i plodova može se doći do lepe zarade je. Toga u valjevskom kraju ima u ogromnim količinama, počev od borovih iglica, kantariona, hajdučke trave, bokvice, divljih plodova voća, zove do koprive. Primera radi, na tržištu lekovitog bilja jedan kilogram sušenih listova koprive vredi koliko i pet kilograma kukuruza. Pre nekoliko godina, taj raspon u korist koprive bio je jedan prema petnaest. Zvuči neverovatno, ali je to istina jer mi preko "Srboflore" izvozimo to bilje i znam šta govorim. Nije se desilo da jedan kilogram lekovitog bilja ne bude otkupljen. Naprosto, i lišće mnogih biljaka, kako divljih tako i onih iz voćnjaka, može vrlo dobro da zašušti u mnogim buđelarima – naglašava Bušić, dodajući da će sa programom i ambicijama ove asocijacije od 11 firmi, a očekuju da im se pridruži i Institut za lekovito bilje, uskoro upoznati i novu vladu Srbije.

Taj susret ne bi trebalo da bude, kako reče, samo radi traženja određene podrške i stimulacija, već radi upoznavanja sa jednim velikim i nedovoljno iskorišćenim resursom.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 02.08.2012.)