Hoćemo li po pristupanju u EU uvoziti žito i meso? - Od popisa poljoprivrede zavisi budućnost srpskog agrara

Posle više od pola veka Srbiju na jesen očekuje popis poljoprivrede. Dobijene informacije, koristiće se za donošenje strategija za razvoj agrara, a prikupljeni podaci biće posebno značajni poljoprivrednim proizvođačima, jer će na osnovu njih moći bolje da planiraju proizvodnju i da se prijavljuju za subvencije kod nacionalnih i evropskih fondova.

Za srpsku poljoprivredu je veoma bitno da se što tačnije uradi popis jer se jednom dobijene kvote za EU teško menjaju.

- Sve što poljoprivrednici budu tajili prilikom popisa vratiće se kao bumerang efekat pri budućem korišćenju raspoloživih sredstava fondova EU. Rezultatima popisa dobićemo i nacionalno stanje poljoprivrede i osnove za naše kvote prilikom budućih pregovora Srbije u pridruživanju sa EU - ističe u razgovoru za "eKapiju" dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije i redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Sagovornik "eKapije" daje primer Rumunije koja je zbog netačno dobijene statistike morala da smanji stočni fond jer nije dobila subvenicije EU i samim tim ostala nekonkurentna i na svom tržištu.

(Miladin Ševarlić)

- Rumuniji je prema njenim dobijenim statistikama odobrena kvota od 5 milijardi litara mleka odnosno milion krava koje daju po 5.000 l mleka, što znači da u tom okviru može da konkuriše za sredstva EU. Ta zemlja nikako nije mogla da bude konkurentna sa Holandijom koja ostvaruje 8.000 l po kravi. Zato je u Rumuniji došlo do pokolja stoke jer su na subvencije mogli da računaju na milion grla koliki im je bio limit – objašnjava Ševarlić.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista napominje da je statistika veoma potrebna i zbog analize stanja u ovom sektoru, pravljenja projekcija razvoja i potom preduzimanja odgovarajućih mera.

Popis posle pola veka

Na teritoriji Srbije poslednji sveobuhvatni popis poljoprivrede sproveden je 1960. godine. Od tada su se u okviru popisa stanovništva prikupljali samo osnovni podaci o poljoprivredi.

Dragana Marković, načelnica Odeljenja za statistiku poljoprivrede i šumarstva Republičkog zavoda za statistiku (RZS), kaže da Svetski program popisa poljoprivrede preporučuje da sve zemlje u periodu od 2006. do 2015. godine sprovedu popis poljoprivrede u skladu sa njihovim specifičnostima.

- S obzirom na to da nedostaju strukturni i detaljni podaci o poljoprivredi na nivou gazdinstava koji su od vitalnog značaja za socio-ekonomske analize i planiranja, nacionalne potrebe su se poklopile sa sprovođenjem Svetskog programa popisa poljoprivrede 2010. Popis poljoprivrede predstavlja najbolji način da se dobiju sveobuhvatne i precizne informacije koje će poslužiti kao osnova za buduće odluke u poljoprivredi – objašnjava Marković.

Pošto se već decenijama nagađa sa koliko Srbija raspolaže poljoprivrednog zemljišta, broju grla stoke, broju stabala voćaka i čokota vinove loze koje gajimo, raspoloživoj mehanizaciji, sve ove dileme bi trebalo da razreši popis u poljoprivredi, koji će biti sproveden od 1. oktobra do 15. decembra.

Prema procenama Saveta popisa poljoprivrede, u Srbiji postoji 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta, 450.000 registrovanih od ukupno oko 700.000 porodičnih gazdinstava.

Savet ukazuje da se može očekivati da poljoprivrednici odbiju popisivače zbog bojazni od novih poreskih opterećenja. Takođe, ima dosta radnika-seljaka, koji nisu prijavili zemlju u prošlogodišnjem popisu stanovništva. Na jesen ih zbog toga popisivači mogu zaobići pa je potrebno ukrstiti podatke sa Poreskom upravom o uplaćenim porezima i doprinosima i Upravom za agrarna plaćanja, kako bi se proširila baza podataka barem o registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

- Može se desiti da će poljoprivrednici iz straha od poreza davati nepotpune podatke o površinama, kategorijama korišćenja zemljišta i sl. Sada imamo još jedan problem odnosno psihološki momenat jer su poljoprivrednici revoltirani zbog suše. Posebno bi popisivači trebalo da budu obazrivi sa poljorpivrednicima koji nisu dobili subvencije – kaže profesor Miladin Ševarlić.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista ističe da je značajno da bude povodom popisa vođenja pozitivna kampanja.

- Mediji bi trebalo da se više pozabave značajom i svrhom popisa, a pre svih televizija. Promociji popisa bi trebalo da se pridruže predsednici mesnih zajednica, udruženja poljoprivrednih proizvođača, zadruge, nevladine organizacije koje se bave ruralnim razvojem. Trebalo bi da se iskoriste mnogobrojne jesenje poljoprivredno-turističke manifestacije i prilikom njihovog svečanog otvaranja da se poljoprivrednicima ukaže na značaj popisa poljoprivrede.

(Dragana Marković)

Važno izabrati adekvatne popisivače

Ovaj posao, pomoću kojeg će država dobiti kompletnu sliku agrara, sprovešće oko 6.000 anketara Republičkog zavoda za statistiku. Oni će od polovine oktobra od kuće do kuće popisivati domaćinstva koja imaju gazdinstvo, hektare zemlje, broj parcela, broj voćnih stabala i čokota vinove loze, broj pojedinih vrsta i kategorija stoke, poljoprivredne objekte, mehanizaciju, radnu snagu na gazdinstvu...

U RZS-u kažu da će s obzirom na to da se radi o specijalizovanom i zahtevnom popisu, prilikom izbora kandidata za rad u popisu najviše pažnje biće posvećeno stručnosti kandidata i poznavanju terena na kome se vrši popisivanje.

Kriterijumi za izbor su stručna sprema, oblast obrazovanja, radni status, i učestvovanje u Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine i drugim statističkim istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku u poslednje tri godine.

Na naše pitanje zašto je uslov za popisivače i instruktore ranije učestvovanje u popisu kada je poznato da su u popisu stanovništva uglavnom učestvovali opštinski službenici i zašto se prednost ne da nezaposlenim u Zavodu odgovaraju:

- Iskustvo stečeno praksom nam je takođe važno zbog organizacije rada na terenu, a naročito ovoga puta iz Popisa stanovništva s obzirom da su svi angažovani bili ocenjeni za svoj rad i zalaganje, pa tako možemo izabrati najbolje. Nije predviđena prednost osobama zaposlenim u opštinskim upravama ukoliko ne zadovoljavaju uslove stručne spreme i oblasti obrazovanja.

Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista, napominje da u izboru popisivača ne bi trebalo birati prvenstveno opštinske službenike niti se voditi ranijim popisom već izabrati ljude koji dobro poznaju poljoprivredu.

- Posebnu pažnju treba obratiti na popisivače jer je najvažnije da su poznavaoci poljoprivrede. Velika je greška što su prestali da rade agronomi dok se ne završi popis jer su ti asistenti-savetodavci u poljoprivredi bili prisutni na svim poljoprivrednim gazdinstvima. Popisivači moraju biti kvalifikovani za popis jer, na primer, treba da razlikuju tele od juneta. I sad imamo nedovoljno stočnog fonda, a ako popisom smanjimo i ono što imamo dobićemo veoma male kvote za EU.

Pošto će nam Evropa, prema rezultatima popisa, odrediti nacionalne kvote za proizvodnju, u slučaju da popis bude loše urađen može se desiti da Srbija postane zemlja koja će trajno uvoziti pojedine poljoprivredne proizvode – posebno stočarske.

Suzana Obradović