Ala im je Zevs namestio lokaciju !
Severna Grčka je za narednu deceniju završila posao vezan za turizam. Sve, ama baš sve, im ide na ruku - Mađari, Poljaci, Rumuni, Slovaci ... su finansijski baš ojačali, a Grčka nikome nije tako daleko. Grci, praktičari, su privremeno zaboravili spor oko imena sa Makedoncima, Srbi su se malo naljutili na Crnogorce, bez obzira na mirni razvod, Turska je daleko, ako nemaš para za avion, a i jedan bomba stvara utisak da padaju na sve strane. Hrvatska je za Srbe još uvek avantura, Bugari mogu da urade mnogo, ali još dugo neće moći da umire i zagreju Crno more, tako da se po beogradskim turističkim agencijama vodi borba za još neko mesto u Grčkoj, a prijatelj u grčkom konzulatu je veliko bogatstvo. Moldavci, Ukrajinci..., svi bi na neko toplo more, a Grčka uopšte nije daleko...
A Grci uveli pokretnu traku. Otvori se autobus, izađe pedeset belih, novih turista, a na njihovo mesto uđe pedeset pocrnelih, kojima je isteklo deset dana kupanja, sunčanja i trošenja para. Grci su se pobrinuli za čistoću i intenzivno pražnjenje novčanika onih što su nedavno izašli iz autobusa i automobila.
Naime, sve cene koje pamtite iz srpskih samoposluga i butičića pomnožite sa 1.5 do 2 i – eto grčke cene za turiste. Svejedno je da li ste „paradajz“ ili „raskalašni“ turista, paradajz je duplo skuplji i cipele su duplo skuplje. (Jedan Srbin kao argument ovih cena reče „Mani cene u Beogradu, pitaj me koliko ovo košta u Budvi ? Isto ! )
Naravno, roba za ove kupovine ima svoje usputne stanice. Udaljeni početak znate, pa onda sledi udaljena luka gde ljudi sa kosim okicama to utovaraju u kontejnere, potom stižemo u luku Solun, gde se istovaraju kineski brodovi sa kineskom robom. Onda kreće distribucija, roba stiže u turistička mesta Severne Grčke. To po plažama prodaju „na crno“ Albanci, Somalijci i Azijati, Grci uveče u svojim radnjama prodaju finije stvari, a gosti plaćaju.
(Olimp, tamo živi Zevs)
Zevs je uradio svoje, postavio Grčku taman gde treba, a ugrejao nebo i more do – koliko treba.