Da li je zdravlje Srbije vrednije od 1 mlrd USD - Kome je u interesu najavljena eksploatacija nikla?

Izjava ministra rudarstva Milana Bačevića da je jedna strana kompanija zainteresovana da investira oko 1,2 mlrd EUR u istraživanja i preradu nikla u Srbiji izazvala je more komentara. Glavni utisak je da, ili se ministar nije mnogo udubljivao u tematiku prerade nikla pa ne zna šta ta investicija donosi, ili su najavljeni "stranci" otelotvoreni u liku i delu ovdašnjih biznismena čiji se interes stavlja ispred interesa građana.

Naime, ne treba biti veliki ekspert da bi se znalo da se eksploatacija nikla vrši samo daleko od naseljenih područja, jer je u protivnom zdravlje stanovništva ozbiljno ugroženo.

Prema istoj izjavi ministra Bačevića, eksploatacija bi se obavljala na tri lokacije. Na području Topole, gde su radovi u toku, na graničnom pojasu između Vrnjačke Banje i Trstenika i na potezu između Mokre Gore i Republike Srpske. Izjava težinu dobija i time što je Bačević naglasio da će on "kao ministar da im pomogne da u taj istraživački postupak uđu sa što manje prepreka".

Ne želeći da otkrije o kojoj je kompaniji reč, Bačević je rekao da ona poseduje prava za istraživanje nikla u Srbiji i da je do sada završila veliki deo istraživanja, a u postupku je otkupa nove dokumentacije za druge istražne terene u Srbiji.

Svi podaci i sva iskustva sa terena gde je eksploatisan nikl govore o poražavajućim rezultatima po zdravlje stanovništva u radijusu od 100 kilometara od mesta eksploatacije. Ovako reditelj Emir Kusturica reaguje na pomenutu najavu iz Vlade.

- Možda neki misle da je bolje biti mrtav nego siromašan, možda se kriza doživljava kao panika u kojoj je opstanak moguć samo na pokretanju velikih poslova – izjavio je odmah zatim Emir Kusturica, reditelj koji je izgradio etno-selo Drvengrad u Mokroj Gori, u blizini koga je najavljeno istraživanje.

- Najneviniji pogled na postojeće rudnike nikla, a takvih u svetu ima mnogo, može i preko Interneta da vas dovede do poražavajućih rezultata po zdravlje ljudi koji žive u okolini tih rudnika. Ako se eksploatacija započne u Aranđelovcu, u Ljigu više nema života. Kada se zakopa lopata u Mokroj Gori i kada se ostrašćeno desetine miliona dolara zarade na niklu, više neće biti ni Zlatibora, ali ni Užica - kaže Kusturica.

(Emir Kusturica i Milan Bačević)

On je u otvorenom pismu ministru Bačeviću u današnjim "Novostima" rekao:

"Poštovani gospodine Bačeviću! Evo zašto nije moguće izaći u susret "moćnoj" firmi "Srbija nikl", iza koje stoji "European nikl", isti onaj kojeg smo poterali sa teritorije Srbije 2005-2006. godine (o čemu je "eKapija" redovno pisala), i zašto nas civilizacijski razlozi teraju da odgovorno delujemo prema našoj zemlji. Odgovornost nije samo psihološka, moralna kategorija. Prema njoj možemo meriti nivo naše civilizovanosti!

Svi podaci dostupni o rudnicima nikla govore da u radijusu od 50 do 100 kilometara od mesta gde se sumpornom kiselinom odvaja ova ruda od otpada, ljudi oboljevaju, a međunarodna agencija za istraživanje kancera, gospodine Bačeviću, svrstava nikl u 1A grupu kancerogenih materija, jer izaziva karcinom nosa, sinusnih šupljina i grkljana. U ljudski organizam može da se unese vodom, hranom ili udisanjem.

Luksuz kopanja nikla mogu sebi da priušte velike zemlje, žrtvujući određene teritorije. Nikako Srbija. Napetost oko ideje da će Srbija izvršiti samoubistvo 2005. dajući "European niklu" koncesiju za iskorišćavanje rude nikla, simbolički je završena susretom između tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i engleskog ambasadora. Kao i ostali mešetari koji su po mesnim zajednicama uveravali Srbe da je odvajanje rude nikla od otpada bezopasno, Englez je našeg premijera uveravao da su to čista posla i naveo primer Turske gde se eksploatiše ova ruda. I da se tik uz rudnike može saditi paradajz!? Ja sam tada verovao da je, ipak, u pitanju niklovani paradajz! Vojislav Koštunica je slatkorečivom ambasadoru odgovorio pitanjem: "A zašto vi to onda ne radite u Velsu?"

Ne vidim nijedan razlog, gospodine Bačeviću, da za tako velike poduhvate kao što su rudnici ne konsultujete stručnjake SANU koji, između ostalog, zbog toga i postoje. Oni su vodili odlučujuću teoretsku bitku protiv kopanja nikla u vremenu koje pominjem i, hvala bogu, trijumfovali zajedno sa svima koji veruju da je bolje biti živ nego mrtav i da je odgovornost u odnosu na život i zdravlje takođe primarna obaveza pred građanima i istorijom."

Današnji "Blic" je , kako kažu, iz pouzdanih izvora saznao i da se iza kompanije "Srbija nikl" nalazi Ana Kolarević, sestra Mila Đukanovića.

- Sa Anom Kolarević tu je i Radomir Vukčević, bivši profesor na jednom metalurškom fakultetu u Australiji. On je i predstavnik firme "BHP Biliton", koja ima akcije u "European nikl"-u - objašnjava izvor ovog dnevnog lista.

DODIK: Republika Srpska nije uključena u plan eksploatacije

I predsednik Republike Srpske Milorad Dodik negirao juče da je Srpska uključena u bilo kakvu proceduru eksploatacije nikla, uveren da bi od toga bilo više štete nego koristi.

Dodik je izjavio da se mora razmišljati, pre svega, o očuvanju životne sredine i zdravlja ljudi.

- Koristi od toga mogu imati samo neke kompanije, ali bi eksploatacija nikla sigurno uticala na promenu kompletne mikroklime i mogućnosti da se na i oko mesta eksploatacije zdravo živi - rekao je Dodik.

On je, povodom izjave srpskog ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milana Bačevića da jedna strana kompanija već istražuje ležišta ovog teškog metala, rekao da se, kada je Srpska u pitanju, u tom pogledu u ovom trenutku ne vode nikakve aktivnosti.

Ministar Bačević je rekao da bi se iskopavanje rude nikla obavljalo na području Topole, na graničnom pojasu između Vrnjačke Banje i Trstenika i na potezu između Mokre gore i Republike Srpske.

Tona rude 17.000 USD

Cena nikla na najvećoj svetskoj berzi obojenih metala u Londonu trenutno varira u relativno uskom rasponu od 17.000 do 17.300 USD za metričku tonu, zavisno od termina isporuke.