Pančevo planira izgradnju postrojenja za preradu biomase
Potencijal biomase na teritoriji grada Pančeva i južno-banatskog okruga je veoma veliki. Isplativo je graditi postrojenje za preradu biomase koja bi pokrivala 6% potreba grejanje grada, pokazala je Studija o potencijalu biomase koja je 19. septembra predstavljena Gradskoj upravi Pančeva.
Studija je proizašla iz međunarodnog projekta "Podizanje kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti". Potpisivanjem memoranduma o saradnji 2010. godine između grada Pančeva i Internacionalne fondacije "BalkanNet" započet je ovaj projekat.
Na prezentaciji su učestvovali predstavnici gradske uprave, JKP "Grejanje", internacionalna fondacija "BalkanNet" i nemačka vladina organizacija za međunarodnu saradnju GIZ".
- Rezultati pokazuju da je potencijal biomase na teritoriji Pančeva zaista veliki i da grad ovu šansu ne bi trebalo da propusti i prepusti drugima. Dalji koraci su da podatke koristimo za Studiju izvodljivosti, da ukljičimo zainteresovane i Ministarstvo energetike i da zajednički kroz Studiju obezbedimo sredstva ne samo za toplanu na Kotežu, koja bi se preorijentisla na biomasu, već i da kroz preradu biomase osetimo konkretan finansijski efekat i mogućnost jeftinog grejanja za institucije kao što su bolnica, vrtići, škole, a nakon toga i za sve građane. Na osnovu podataka koje su prikupili Institut "Tamiš" i javno komunalna preduzeća, "BalkanNet" i GIZ su obradili podatke i napravili određenu kalkulaciju - izjavio je Vladimir Delja, član Gradskog veća zadužen za zaštitu životne sredine.
Projekat iskorišćavanja kapaciteta za energetsku efikasnost i obnovljivih izvora u Jugoistočnoj Evropi finansira nemačko Ministarstvo razvoja, a implementira ga nemačka organizacija GIZ.
- U okviru tog projekta Pančevo je jedini grad u Srbiji sa koji sarađujemo. Već imamo rezultate Studije o potencijalu biomase. Utvrdilo se da je biomasa u veoma dostupnim količinama na raspolaganju i da je isplativo graditi postrojenje za preradu biomase ovde u gradu koja bi, ako bi se izgradilo, pokrivala 6% od potreba za grejanje grada. Treba da se izradi Studija izvodljivosti o izgradnji jednog takvog postrojenja. Ta Studija bi trebalo da ispita ekonomske, ekološke i finansijske i sve ostale faktore koji bi igrali ulogu u samom projektu a naredni koraci bi bili da Grad zatraži pripremu studije koja bi iznosila između 15.000 do 20.000 evra - objašnjava Žan Stanoevski, predsednik fondacije "BalkanNet".