Novopečeni kapitalisti protiv "Real Madrida" - Mogu li se udružiti DFG, "Nectar", MK, "Victoria", "Agrokor", "Podravka" i "Atlantic"?

Kada je direktor "Danube Foods Grupe" (DFG) Slobodan Petrović, najstariji učesnik panela o regionalnim poslovnim alijansama u PKS, jasno i glasno rekao šta koči udruživanje naših velikih prehrambenih kompanija, nije baš svima bilo pravo.

Balkanska idila, gde Kostić u Kini reklamira "Pik Vrbovec", dok preko "Podravkine" firme namerava da u Turskoj prodaje svoje proizvode, odjednom nije delovala baš toliko izvesno.

A evo šta je Petrović rekao:

- "Danube Foods Grupa" pregovarala je o kupovini, prodaji, spajanju i merdžovanju sa skoro svima za ovim stolom – sa "Agrokorom", "Podravkom", "MK Grupom", "Nectar"-om i sa "Atlantic Grupom". I znate šta – nismo uspeli. Nismo uspeli zbog toga što smo svi mi mladi kapitalisti, i što svako želi da bude većinski vlasnik, ili ništa. Tu želju moramo da prevaziđemo. Zamislite kakva bi to industrija bila!

Domaći giganti, evropske minijature

Panel o alijansama u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji održan je nedavno u okviru Menadžment foruma u Privrednoj komori Srbiji. Na njemu su, osim Petrovića, učestvovali i Enzo Smrekar iz "Droga Kolinske" ("Atlantic Grupa"), izvršni potpredsednik "Agrokora" Ante Todorić, Zoran Mitrović iz "Victoria Grupe", Bojan Radun iz "Nectar"-a, predsednik "Podravke" Zvonimir Mršić, Miodrag Kostić iz "MK Grupe", i Zlatko Bazijanec, direktor "AT Kearney".

(Slobodan Petrović)

Da za neki značajniji uspeh, pogotovu sa sve većim otvaranjem ka tržnici gde "Nectar" mora da zna kako "Rauch" spava, moramo biti konkurentni po svaku cenu, složili su se svi.

Nije ni teško zaključiti da je povezivanje jakih regionalnih kompanija sve značajnije, jer je zahtevnim i velikim tržištima, poput EU i Rusije, osim kvaliteta i cene, neophodno ponuditi i odgovarajuće količine. Domaći giganti na svetskoj pijaci, još malo pa su minijature. Jer, iako su balkanski kraljevi šećera, pašteta i sokova konstatovali da za njihovim stolom "sedi" 7 mlrd EUR prihoda, oni protiv kojih će trčati tržišni maraton "teški" su po 200 ili 300 milijardi.

No, ostaje pitanje koliki je minus, i da li stoji, ono što je Petrović rekao – sve može dok se ne dirne u vlasničku strukturu. Sa druge strane, čak i da je tako, to ne mora automatski da znači da od posla zvanog "regionalna alijansa" nema ništa. Jedan od mogućih recepata za saradnju u oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije dao je direktor "Droga Kolinske" ("Atlantic Grupa") Enzo Smrekar.

- Smatram da pre treba raditi na povezivanju, nego na udruživanju. Recimo, nema potrebe da svi radimo distribuciju, koja je jako skupa. Umesto toga, mogli bismo se udružiti i imati zajedničku mrežu. Osim toga, za kompanije poput "Droge" i "Atlantic Grupe", bilo bi veoma korisno da zajedno sa "kolegama" pregovaraju sa "ritejlerima". Mislim da bismo tako mogli da postignemo mnogo bolje uslove.

(Učesnici panela o poslovnim alijansama, na Mendžment forumu)

Sa ovim se slaže i Ante Todorić iz "Agrokora".

- Tržište je razuđeno, ima mnogo malih mesta, pa je distribucija skupa.

Ko bi sa kim hteo

Da "nema ništa protiv povezivanja", izjasnio se i predsednik "Victoria Grupe" Zoran Mitrović.

- Mislim da je ovo jedan od načina da se suprotstavimo velikim kompanijama i da im pariramo. Nama to ništa ne bi smetalo, kompanija bi možda čak bila jača, i lakše bi poslovala – rekao je Mitrović.

On je takođe otkrio i da je "Victoria" vodila neformalne pregovore sa MK i sa "Agrokorom".

I predsednik "Podravke" Zvonimir Mršić smatra da je saradnja, pa čak i na nivou vlasničke strukture, pretpostavka za uspeh na svetskoj tržnici. Sa druge strane, nije propustio ni da istakne značaj zemalja u okruženju za kuću čuvene "vegete".

- Čak 70% prihoda ostvarujemo u regiji, i "Podravka", takoreći, živi od regije. Osvajanje novih tržišta je važno, ali nikada nije lako. Recimo, mi se sada probijamo u Turskoj, a da biste u Turskoj zaradili prvu liru, da bi vaš proizvod počeo da se prodaje, potrebno je da uložite 30 mil EUR. Onda je jasno zašto je važno da je kompanija što jača.

(Enzo Smrekar)

Evropska unija je dvosmerna ulica

Hrvatska, kojoj se smeši EU, uskoro će se naći i pred novim izazovima. Sa jedne strane, otvara im se grandiozna svetska tržnica, a sa druge stiže nemilosredna konkurencija. Iako je objavljeno da će Unija pregovarati sa zemljama CEFTA o zadržavanju nultih i najnižih carina na hrvatske proizvode nakon njenog ulaska u EU, pivrednici zabrinuto vrte glavom. CEFTA stolica polako se izmiče, dok se će se na domaćim rafovima zasigurno naći povoljni strani brendovi. Šta raditi?

- Liderstvo na pojedinačnom tržištu neće nas spasti od konkurencije. Naša regija je mala, mi smo zajedno kao jedan Istanbul. Mogu slobodno da kažem da smo lokalni fudbalski klub koji igra protiv "Barselone" ili "Real Madrida". Naša prednost je u tome što poznajemo tržište. Lakše ćemo se prilagoditi od stranaca. Sve ono što njih na Balkanu može da snađe, nas je već snalazilo - smatra Ante Todorić.

Njegov sunarodnik i kolega Zvonimir Mršić mišljenja je da bi gubitak CEFTA pogodnosti mogao skupo da ih košta.

- Gubitkom CEFTA privilegija, samo na carinama, ulazak u EU našu prehrambenu industriju koštaće godišnje 250-300 miliona kuna.

Za Srbiju, "muke" naših suseda, imajući u vidu i pogodnosti od "majčice Rusije", mogle bi biti korist. No, ako nam se ostvare davnašnje želje, ne baš dugovečna korist, jer je članstvo u Evropskoj uniji ono čemu i mi težimo. Zbog toga će nam hrvatski recept za prevazilaženje dečjih bolesti članstva, kad-tad trebati. Ne bi bilo loše da do tada bude osnovana jaka poslovna alijansa u oblasti poljoprivrede i prehrane, koja će nam svima pomoći.

Ko kome treba da pomaže

Srbiju, srećom ili nesrećom, ove muke još uvek ne muče. Što ne znači da nemamo tekuće. Dok političari upiru prstom u privrednike govoreći da svi moramo podneti teret krize, biznismeni tvrde da bi vlastodršci morali da malo više brinu. Konkretno, kažu, strane države subvencijama podstiču poljopruvredu, te su cene hrane konkurentnije, dok domaći igrači na ovo ne mogu da računaju. U međuvremenu, čini se, stradaju najviše potrošači. No, njih niko nije pitao za mišljenje.

- Mi smo svoj deo odgovornosti poneli, radimo, proizvodimo, plaćamo porez i želimo da budemo veći. Potreban nam je odgovarajući državni okvir, manje birokratije, da se neaktivna imovina da u ruke onih koji znaju i umeju. Ne tražimo preveliku pomoć, odnosno ništa manje ni više od onog što ima naša konkurencija, i ako nam to država omogući ovih sedam milijardi može biti 17 ili 70 milijardi – za "eKapiju" zaključuje predsednik "MK Grupe" Miodrag Kostić.

Uprkos sujeti, dodaje Kostić: "Svi mi stalno pregovaramo".

Milica Stevuljević