Manastir Mesić, kod Vršca – čudotvrona ikona Bogorodice i izvorište „Moje vode“, koja je, flaširanjem, postala dostupna svima

Podno Vršačkog brega nalazi se jedan od najstarijih banatskih manastira u kojem se nalazi ikona za koju mnogi veruju da je čudotvorna

Manastir Mesić mnogi posećuju zbog ikone, kopije čuvene čudotvorne Bogorodičine ikone, Dostojno Jest, sa Svete gore Atonske. Mesićka kopija potiče iz 1803. godine i, prema tvrđenju mnogih vernika, takođe ima čudotvorno dejstvo. Na praznik Dostojno jest, u noći između 23. i 24. juna, u manastir dolaze vernici na bdenije i dovode bolesne i nevoljne radi molitve i ozdravljenja.

U nedavno obnovljenoj manastirskoj biblioteci od 2.500 rukopisnih i štampanih knjiga, najstarija i najvrednija je „Četvorojevanđelje” iz 1569. godine, drvenih korica, pisano goticom, sa paralelnim prevodom na latinski i starogrčki jezik.

(Kopija ikone Bogorodice Dostojno Jest)

U crkvi posvećenoj svetom Jovanu Krstitelju freske su iz 1743. godine. Ispod njih je jedan još stariji sloj koji nije ispitan. Crkva je građena u tradicionalnom raškom stilu kao jednobrodna građevina sa kupolom i pravougaonom pevnicom. Kasnije je dograđen i zvonik u baroknom stilu. Kada ga je i ko podigao ostaje zagonetka.

Po jednoj od legendi osnovao ga je 1225. godine Arsenije Bogdanović Hilandarac, koga je Sveti Sava postavio za igumana manastira. Druga verzija, po mnogima verovatnija, kaže da je manastir osnovano Jovan Branković, poslednji iz loze Brankovića, krajem 15. veka. Prvi pisani dokument u kome se pominje manastir Mesić jeste katastig Pećke patrijaršije iz 1660. godine. Turci su ga rušili dva puta, 1716. i 1788. godine. Treći put je stradao u zemljotresu 1892. godine, ali je brzo obnavljan.

Ovaj manastir je jedno vreme bio sedište banatskih episkopa, a 1952. godine postao je ženski i od tada o njemu brinu monahinje. Jedino što nam je u ovoj oazi mira i tišine zasmetalo dok smo odmarali u senci stoletnog oraha – bio je razglas sa kojeg se emituje priča o njenom istorijatu. To verovatno ima opravdanje u činjenici da je poseta velika, vernici neprekidno dolaze i odlaze, pa ko bi bezbroj puta ponovio jednu te istu priču.

Donedavno ta poseta je bila manja zbog lošeg puta. Međutim, on je napravljen zahvaljujući izgradnji fabrike oligomineralne vode „Moja voda”, prve u Banatu koju je, za divno čudo, podigla jedna društvena firma – Komunalno preduzeće „Drugi oktobar” iz Vršca. Međutim, to nije sve. Ovajdila su se i sela Mesić i Jablanka – dobila su vodu, gas i telefon.

Mineralna sa česme

Pored toga što će, flaširana, stizati na mnoge trpeze, oligomineralna voda se može piti i sa novosagrađene česme u Dubravi

Autor : Slavica Berić
Snimio Rade Krstinić

Tekst u potpunosti preuzet iz časopisa Magazin, 06.08.2006