"Kolubara" dobila 65 mil EUR "zelenog" kredita od KfW - Lazarevački ugljenokop nastavlja sa projektima zaštite životne sredine

(RB "Kolubara")

Kada "Zeleni projekat", koji se u lazarevačkoj "Kolubari" već uveliko zahuktao, bude završen, godišnje ćemo štedeti 26 mil EUR i milion tona uglja. Ekološka korist, u basenu iz čijeg se ugalja proizvede svaki drugi kilovat-čas u Srbiji, nemerljiva je.

Predstavnici EPS-a i Nemačke razvojne banke potpisali su u petak, 12. oktobra, ugovor o kreditu vrednom 65 mil EUR i bespovratnoj pomoći od 9 mil EUR, za Pojekat unapređenja zaštite životne sredine u RB "Kolubara". Čitav projekat, započet prošle godine, vredan je nešto više od 181 mil EUR. Za njegovu realizaciju, EBRD je dala kredit od 80 mil EUR, dok je sam EPS obezbedio 27 mil EUR.

Osim sigurne i održive isporuke uglja, cilj projekta je racionalno upravljanje prirodnim resursima, uz smanjenje zagađenja u termoelektranama koje koriste kolubarski ugalj. Predviđeno je uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja i homogenzaciju u zapadnom delu basena, moderizacija opreme nabavkom sistema bager-transporter-odlagač (BTO), sistema za snabedvanje energijom za površinski kop "Polje C" i nabavka odlagača za međuslojnu jalovinu za kop "Tamnava-Zapadno polje".

Ugovor je u ime EPS-a potpisao v.d. generalnog direktora Aleksandar Obradović, a u ime KfW Kristof Tiskens (Christoph Tiskens), direktor za jugoistočnu Evropu i Tursku i Jirgen Velšof (Jürgen Welschof), direktor kancelarije za Srbiju.

Realizacija "Zelenog projekta" obezbediće korišćenje lignita ujednačenog kvaliteta, što će omogućiti povećanje efikasnosti rada TE "Nikola Tesla" i "Morava". Emisije SO2, SO2, NO2 u elektranama koje koriste kolubarski ugalj, smanjiće se za oko 3% godišnje u odnosu na sadašnje, a količine pepela i šljake za 885.000 tona po godini, kažu u EPS-u.

(Sa potpisivanja ugovora EPS-a i KfW)

- Vrlo sam ponosna, jer nije bilo lako dobiti ovaj kredit. Kriterijumi za korišćenje "zelenih linija" su vrlo strogi – kaže za "eKapiju" Vukica Popadić Njunjić, rukovodilac Sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine "Kolubare".

"Kolubara" nabavlja sistem tračnih transportera

Predviđeno je da ceo projekat traje tri i po godine. Trenutno su u toku tenderi za delove opreme koja se finansira iz kredita EBRD - bager za "Polje C", sistem tračnih transportera, odlagač...

Kako su za "eKapiju" objasnili u "Kolubari", sa kompanijama zainteresovanim za nabavku sistema tračnih transportera, sredinom septembra održan je predtenderski sastanak. Potencijalni ponuđači – "Goša FOM", FAM, "Thyssen Krupp", "Siemens", "Kopex min liv", "ATB Sever", "Enemona SA", "MZT Pumpi", ABB i "Fugo S.A.", sastali su se sa predstavnicima EPS-a i RB "Kolubara", i obišli kopove. Ovaj tender otvoren je do 9. novembra.

Raspisan je i tender za izbor konsultanta za uvođenje sistema upravljanja kvalitetom uglja, koji se finansira iz kredita KfW. Ugovor o zajmu sa EBRD potpisan je još u julu prošle godine, ali su sredstva postala operativna tek posle potpisivanja i sa Nemačkom razvojnom bankom.

Iako su poslovi definisani "Zelenim projektom", najvredniji i najznačajniji u toj oblasti, u "Kolubari" se na zaštiti životne sredine sistematski radi i na drugim poljima.

Posao za 50 radnika u eksploataciji drvne sečke

Sektor za zaštitu i unapređenje životne sredine je među najmlađim odeljenjima u "Kolubari", osnovani su pre 2,5 godine, a već su dosta uradili. Među mnogobrojnim projektima, naša sagovornica kao jedan od najznačajnijih, izdvaja energetsko korišćenje otpadnih materija - drvnih ostataka.

(Vukica Popadić Njunjić)

Šumarski fakultet izradio je nedavno, za potrebe "Kolubare", "Tehno-ekonomsku analizu mogućnosti korišćenja drvne biomase u toplotne svrhe". Realizacija tog projekta, kako objašnjava naša sagovornica, je "najrealnija, i od njega očekuju konkretan novac".

Bilo je potrebno šest meseci da se prikupe podaci i sačine adekvatne podloge, kako bi studija oslikala realno stanje. Kako za "eKapiju" objašnjava Branislav Pajić iz Sektora za zaštitu životne sredine, "Kolubara" pod šumama, na rekultivisanim površinama ima oko 700 hektara.

Samo korišćenjem takozvane drvne sečke, koja nastaje usled redovnog održavanja šuma, mogle bi se ostvariti značajne uštede. Naime, verovali ili ne, jedan deo radnog prostora u "Kolubari" greje se na struju.

- Izgradnjom kotlarnice, koja bi sagorevala samo postojeći drvni otpad koji sada bacamo, "Kolubara" bi uštedela 70.000 EUR, koliko plaća za grejanje strujom na "Tamnavi Zapad" - kaže Branislav Pajić.

– Jedna kotlarnica na drvni otpad košta koliko i klasična na ugalj, a korišćenjem drvnog otpada daleko manje zagađujemo vazduh i nemamo problem sa pepelom od sagorevanja lignita. Mi imamo 300 tona tog pepela godišnje, koji danas moramo da adekvatno skladištimo kao opasan otpad, dok bismo pepeo od drveta mogli da iskoristimo za poboljšanje kvaliteta rekultivisanih površina – naglašava Pajić. On dodaje i da je analiza urađena tako da "projekat ne ostane samo na papiru".

Pajić dodaje da "Kolubara" ne planira da kupuje mašinu za preradu drvne sečke, već bi je iznajmili, a za skladištenje materijala je dovoljna samo nadstrešnica. Kako kaže, procenjuje se da bi u eksploataciji sečke moglo da bude zaposleno 50 ljudi.

Eksperimentalne brzorastuće šume

(Prve sadnice brzorastućih šuma u Lazarevcu)

Osim korišćenja drvnog otpada iz postojećih šuma, u "Kolubari" su rešeni da podignu i nove zasade brzorastućeg drveća. U okviru velikog međunarodnog projekta "In2wood", nikli su i prvi eksperimentalni zasadi biomase, na rekultivisanim površinama.

- "Kolubara" je, potpuno besplatno, u okviru ovog projekta dobila 5.000 sadnica brzorastućeg drveća (vrba, topola, breza i jova) od austrijske organizacije LIECO, pored 3.000 sadnica koje smo dobili od "Srbijašuma". Prethodna iskustva u proizvodnji biomase na ovakvim zemljištima ne postoje, i zato je ovaj projekat od izuzetnog značaja. Ovih dana očekujemo da delegacija iz Austrije dođe da vidi kako napreduju brzorastuće šume u Lazarevcu – kaže za "eKapiju" Branislav Pajić.

- Pilot projekat traje tri godine. Nakon tog perioda, videćemo šta se desilo na rekultivisanim površinama. Pratićemo koje sadnice su se najbolje prilagodile, ali šta nam nedostaje. Recimo, do sada smo primetili da nam nedostaje voda, i da se vrba i topola dobro primaju, a imamo plan da korišćenjem solarne energije uvedemo zalivni sistem kap-po-kap. Posle toga ćemo početi masovno da sadimo.

Kako objašnjava naš sagovornik, "Kolubara" trenutno ima 6.000 hektara koje u budućnosti treba rekultivisati.

- Prema našim saznanjima, postoje izgledi da će doći do promene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, i da će kompanije koje degradiraju velike površine plaćati visoke takse. Mi smo krenuli na vreme da se pripremamo, kako bismo ovo predupredili, a ovaj međunarodni projekat je jedna od mogućnosti. Do završetka pilot projekta trebalo bi da uradimo studiju upravljanja celovitim pejzažom, i da znamo kada ćemo i koliki prostor pošumljavati.

"Kolubara" je, za potrebe projekta podizanja brzorastućih zasada, angažovala Institut za zemljište iz Beograda, za analiziranje fizičkih i hemijskih osobina tla.

Zasadi biomase su samo vrh koplja, jer "Kolubara", kako otkriva Pajić, namerava da se sve više angažuje u oblasti obnovljivih izvora energije.

- Već sada razmišljamo i o drugim mogućnostima, kao što su solarne elektrane. Hoćemo da sve to objedinimo na zajedničkom projektu, koji bi uskoro trebalo da predstavimo javnosti. Ako uradimo konkretan i dobar projekat, možemo da očekujemo sredstva i od privatnih investitora iz inostranstva, nezavisno od fondova.

Ništa od hipodroma u Lazarevcu?

- Znajući da bi Beogradski hipodrom trebalo da se zatvori do 2017. godine, a kako smo imali pogodno zemljište, još 2009. i 2010. pokrenuli smo projekat izgradnje hipodroma na prostoru kopa "Tamnava Istočno-polje". Međutim, lokalna zajednica, na koju je izvršen prenost vlasništva, nije pokazala interes da se on sprovede u delo, i od tada se ništa ne dešava – objašnjava Pajić.

"Zelena knjiga" za "zelenu politiku"

"Elektroprivreda Srbije" objavila je tokom 2009. godine "Zelenu knjigu", u kojoj su definisani svi ekološki projekti koji bi trebalo da budu realizovani do 2017. godine. Ova publikacija definiše u širim crtama, pravac kojim će se EPS, kao i "Kolubara" u okviru njega, kretati ka EU, u smislu harmonizacije i usaglašavanja normi koje se odnose na ekologiju.

M.S.

Elektroprivreda Srbije ad Beograd

KfW Bankengruppe Frankfurt am Main

KfW kancelarija Beograd

EPS Rudarski basen Kolubara Lazarevac

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj Beograd

Ogranak EPS Termoelektrane Nikola Tesla- TENT d.o.o. Obrenovac

Goša Fom Smederevska Palanka

Thyssenkrupp materials d.o.o. Inđija

ATB Sever d.o.o. Subotica

Siemens d.o.o. Beograd

AD LIVMIN Niš

Fabrika hemijskih proizvoda Hemofluid Kruševac

ABB d.o.o. Beograd

JP Hipodrom Beograd

Institut za zemljište Beograd

Zeleni projekat

Projekat unapređenje zaštite životne sredine u RB Kolubara

lignit

kolubarski ugalj

ugalj Kolubara

bager transporter odlagač

bager

transporter

odlagač

Polje C

Tamnava Zapadno polje

TENT

TE Morava

Vukica Popadić

Vukica Popadić Njunjić

tračni transporter

tračni transporteri

FAM

Tisen Krup

Kopex min liv

Kopeks min liv

Enemona SA

MZT Pumpi

ABB

Fugo SA

upravljanje sistemom kvaliteta uglja

Srbijašume

Branislav Pajić

drvna sečka

drvni otpad

kotlarnica na drvni otpad

rekutivisane površine

brzorastuće šume

brzorastuće drveće

breza

jova

vrba

topola

In2Wood

in tu vud

LIECO

zalivni sistem

zalivanje kap po kap

Zakon o poljoprivrednom zemljištu

Tamnava Istočno polje

Beogradski hipodrom

hipodrom Lazarevac

devastirane površine

devastirane oblasti