Džejms Bjukenen Djuk - otac cigareta

(Džejms Bjukenen Djuk)

Velikom broju strasnih pušača ime Džejmsa Bjukenen Djuka verovatno ne znači mnogo. Uživajući u savršeno urolanim, simetričnim cigaretama svakog dana, malo je onih koji znaju za oca moderne cigarete, Amerikanca, izrazito preduzetničkog duha. Pomogao je nastanak cigarete u obliku kakav danas poznajemo, a bio je pionir i u njenom reklamiranju i sistemu distribucije.

Donoseći priču o pušaču cigara, zaslužnom za nastanak cigareta, Bi-Bi-Si navodi kako je osamdesetih godina 19. veka mali tim u Daramu, u Severnoj Karolini, ručno valjao cigarete uvrćući krajeve kako bi ih zatvorio. Vrlo brzo, Djuk je počeo da radi s mladim mehaničarem Džejmsom Bonsakom čija je mašina bila revolucija u industriji cigareta.

- Savijala je beskonačnu cigaretu, isecajući je na odgovarajuće dužine vrtložnim makazama - kaže Robert Proktor sa Stanford univerziteta. Dodavani su glicerin, šećer i melasa, kao i hemikalije da bi se sprečilo isušivanje. Djuk je bio uveren da bi ljudi želeli da puše uredno-uvaljane mašinski obrađene cigarete. Pokazalo se, bio je u pravu.

Mehanizacija je imala i drugu prednost - dok se u fabrici obično rolalo oko 200 cigareta u smeni, nova mašina proizvodila je 120.000 komada dnevno, što je bila oko petina američke potrošnje u to vreme.

- Problem je bio što je pravio više cigareta nego što je mogao da proda - kaže Džordan Gudman, autor knjige "Duvan kroz istoriju". Rešenje je bilo u oglašavanju i marketingu. Djuk je sponzorisao trke, delio cigarete besplatno na takmičenjima lepote i davao oglase u prvim časopisima. Tokom 1889. godine, potrošio je 800.000 USD na marketing ili oko 25 mil USD u današnjem novcu.

Bonsak je zadržao patent za svoju mašinu, ali je kao zahvalnicu za Djukovu podršku u razvoju, njemu ponudio 30% popusta na zakup. Ova konkurentna prednost, uz energičnu promociju, bila je ključ Djukovog uspeha. Ljudi su voleli cigarete modernog izgleda i više higijenske u odnosu na cigare pravljene rukama i pljuvačkom. Prednost nad lulama bila je i lakoća sa kojom su cigarete mogle da se zapale i, za razliku od lula, da ostanu upaljene. Pa, iako se pušenje cigareta u SAD učetvorostručilo do 1900. godine, to je bilo malo tržište na kom se najviše duvan žvakao ili dimio kroz lule i cigare, zbog čega je usledio Djukov proboj ka Britaniji.

Kao i sa brojnim drugim dostignućima i ovom ne manjka mračna strana.

- Cigarete su najsmrtonosniji artefakt u istoriji ljudske civilizacije - kaže Robert Proktor sa Univerziteta Stanford. Usmrtile su oko 100 miliona ljudi u 20. veku. Koliko odgovornosti za nebrojeno smrti koje su cigarete prouzrokovale nosi njihov tvorac, pitanje je koje postavlja Bi-Bi-Si? Dvehiljadite godine procenjeno je da je 1,1 milion ljudi umire godišnje od raka pluća, a oko 85% slučajeva potiče iz jednog uzroka - duvana.

- Cigareta se zaista koristila na drugačiji način - navodi Proktor.

- Bila je i blaža, i jedna od velikih ironija je što se naširoko mislilo da su bezbednije od cigara, jer su samo "male cigare".

Sada se zna da cigarete stvaraju mnogo veću zavisnost od cigara. Činjenica da se dim udiše - što nije tradicija kod cigara - takođe ih čini opasnijim. Ali korelacija sa rakom pluća nije utvrđena do tridesetih godina prošlog veka. Djuk, koji je umro 1925. godine nije znao za štetnost cigareta koje su u početku promovisane i kao korisne za zdravlje, pa su ih čak i lekari prepisivali za kašalj, prehlade i tuberkulozu. Iako je pušenje u bogatim delovima sveta u opadanju, potražnja za cigaretama u zemljama u razvoju se povećava za 3,4% godišnje, što dovodi do ukupnog rasta potrošnje cigareta.

SZO upozorava da će, ako se ne preduzmu preventivne mere, 100 miliona ljudi umreti od bolesti povezanih sa duvanom tokom narednih 30 godina - više nego od side, tuberkuloze, automobilskih nesreća i samoubistava zajedno.

Da nije bilo Djuka da li bi Amerikanci i danas žvakali duvan? Gudman veruje da je svet neminovno išao ka mehanizovanoj proizvodnji cigareta. Bonsakova mašina nije bila samo prototip, pa da Djuk nije iskoristio priliku, ugrabio bi je neki drugi biznismen. Kako god da su velika njegova dostignuća, zaključuje Bi-Bi-Si, Djukova legenda ostaće u senci njegove kontroverzne kreacije.

Trgovci smrti

Među kontroverznim kreacijama Bi-Bi-Si ističe dinamit i "kalašnjikov". Kada je 1888. godine francuski list slučajno objavio čitulju Alfreda Nobela, švedskog hemičara koji je patentirao dinamit, on je šokirano čitao: "Trgovac smrti je mrtav. Dr Alfred Nobel, koji je postao bogat pronalskom načina da se ubije više ljudi brže nego ikada ranije, umro je juče". Smatra se da ga je ovo možda navelo da zavešta fond za uspostavljanje Nobelove nagrade. Dizajner "AK-47", najpopularnije automatske puške na svetu, Mihail Kalašnjikov kaže da ne moraju dizajneri da preuzmu konačnu odgovornost za to gde će oružje da završi. Vlade su, smatra on, te koje moraju da kontrolišu svoju proizvodnju i izvoz.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 19.11.2012.)