(Ekonomist) Velika ofanziva na osiguravajuća društva Srbije

Za domaće osiguravajuće kuće “pijačni dan” traje već više od pola godine. Prodaju se jedna za drugom iz meseca u mesec, a taj trend se nastavlja sudeći po najavama u poslovnim krugovima i kuloarskim šuškanjima o navodno neuspelim preuzimanjima.

Za većinu osiguravajućih društava životna formula svodi se na slogan „prodati se, ako može što pre“. Tako će biti dok u DDOR Novi Sad (čija je privatizacija u toku) ne uđe neki “džin” i podigne nivo konkurencije na još višu lestvicu.

Jesu li, međutim, vlasnici već kupljenih osiguravajućih društava napravili dobar pazar? Ili, drugačije postavljeno pitanje moglo bi da glasi - da li bi se starim vlasnicima isplatilo da su još malo odložili prodaju? I kakvu bi im poslovnu budućnost donela taktika čekanja, za koju se recimo odlučila država u slučaju vodećeg na tržištu Dunav osiguranja. Naravno, već prodata osiguravajuća društva nisu bila u takvom vlasničkom i političkom “zagrljaju” države kao Dunav osiguranje, niti su mogla da se porede sa “Dunavom” po tržišnoj snazi.

Da ovi (državno-tržišni) faktori nisu bez značaja, svedoči poslovni nemir koji je na tržište unelo raspisivanje tendera za prodaju ništa manje značajnog novosadskog DDOR-a. Ovaj vojvođanski brend, sudeći po tržišnom udelu, bukvalno “duva za vrat” tržišno nadmoćnom “Dunavu”.

Ne čekajući da vidi šta se iza brda valja i ko će postati novi gazda DDOR-a, nekoliko domaćih privatnih osiguravajućih kuća već je ušlo u partnerstvo sa poznatim evropskim firmama iz te branše. Najpre je italijanski Đenerali (Generali) kupio 50 odsto plus jednu akciju Delta osiguranja, zatim je austrijska Unika (Uniqa) postala vlasnik 80 odsto Zepter osiguranja. Prošle nedelje završeno je preuzimanje Kopaonik osiguranja kojim će odsad upravljati slovenački Triglav umesto grupe akcionara (među kojima je pojedinačno bio najveći Duško Knežević i njegov Atlas sistem). Da i osiguranje u provinciji ne bude isključeno iz glavnih tržišnih tokova, pobrinulo se Takovo osiguranje iz Kragujevca odakle je stigla vest da tu kuću merka nekoliko evropskih osiguravajućih firmi i investicionih fondova.

(Duško Knežević, Atlas)

Činjenica je, ipak, da su sve ove akvizicije ostale u senci najava prodaje 80,1 odsto kapitala DDOR Novi Sad i u julu završene pretkvalifikacione faze koja je u javnost izbacila dugu listu svetskih osiguravajućih kuća zainteresovanih za kupovinu poznatog vojvođanskog brenda. Lančana prodaja manjih osiguranja i postignute vrednosti njihovih transfera nesumnjivo su otvarila prostor za razne tržišne prognoze ali i tipovanje cene koja bi mogla biti postignuta u prodaji DDOR-a.

Borba do nestanka

Iznenađenjem se, verovatno ne treba smatrati konačni rasplet na tržištu osiguravajućih kuća u Srbiji koji podrazumeva da će biti prodato sve što se prodati može. Dilema je samo da li će se taj rasplet dogoditi pre ili posle prodaje DDOR-a.

Nikola Uzelac, direktor direkcije za razvoj i edukaciju u DDOR-u, objašnjava za Ekonomist magazin da je prodaja neke male domaće osiguravajuće kuće, pre no što DDOR dobije novog vlasnika, jedina kakva-takva prilika da ostvare konkurentnu prednost. Tako, na primer, u Kopaonik osiguranju očekuju da će im Triglav posle preuzimanja doneti novi tržišni pristup, novi portfolio osiguranja, ali i povećanje na bar 10 odsto tržišnog udela u narednim godinama.

Veselin Avdalović, docent na Bankarskoj akademiji, procenjuje da će manje osiguravajuće kuće biti manje privlačne kad na tržište uđu veliki svetski igrači i kupe DDOR i Dunav koji zajedno drže čak 70 odsto srpskog tržišta osiguranja. “Manje osiguravajuće kuće moraće nekome da se priklone jer neće moći da izdrže konkurenciju velikih kompanija. Ili će se specijalizovati za neke posebne vrste osiguranje ili će nestati”, dodaje Avdalović.

Da će takav biti budući scenario priznaje Dragan Jovović, direktor Takovo osiguranja, za koje je dosad stiglo devet pisama o zainteresovanosti osiguravajućih kuća i investicionih fondova iz Grčke, Austrije, Češke, Švajcarske, Hrvatske i Slovenije. „Na tržište su ušli Unika, Đenerali, kupac DDOR-a biće još jača kompanija. Sa njima ćemo se mi još teže boriti. Prodaja osiguranja je za mene porodični posao i teško mi je da ga se odreknem”, sentimentalan je Jovović. On za Ekonomist kaže da bi akcionari Takova najradije prodali „samo“ 51 odsto kapitala, ali da od potencijalnih kupaca stižu signali da su isključivo zainteresovani za preuzimanje više od dve trećine akcija čime bi se izbegao scenario da se kontrolni paket nađe u „neželjenim“ rukama.

(Dragan Jovović, Takovo osiguranje)

Oni koji kupuju naučili su lekciju iz trgovine sa bankama koje su skupo platili. “Što se pre kupi, može se platiti sa manje para. Bolje sada nego za pet godine, jer se tržište otvara i ulaze velike kompanije iz inostranstva“, tvrdi Andrej Kocič, predsednik uprave Triglav osiguranja koje je postalo novi gazda Kopaonik osiguranja. U tom slučaju postavlja se pitanje zašto su vlasnici manjih srpkih osiguravajućih firmi jedan za drugim brže-bolje rešili da potraže inostranog iskusnijeg partnera ako bi (kao i u slučaju banaka) kupci koji sada zakasne sa kupovinom neke osiguravajuće kuće kasnije morali da plate više za ono što preostane?

(Andrej Kocič, Triglav)

Tako postavljeno pitanje implicira da je za prodate firme mogla da bude dobijena veća cena. Međutim, nekoliko sagovornika Ekonomista smatra da prodate kompanije nisu potcenjene i da cene za koje su kupljene sasvim odgovaraju njihovom učešću na tržištu osiguranja.

Prema rečima Nikole Uzelca, cene po kojima se prodaju osiguranja u Srbiji teško su uporedive među sobom (ali i sa onima u regionu) i to iz više razloga. Najpre, kompanije su vrlo različite, zatim regulatorni okrvir za osiguranje varira od zemlje do zemlje, kao i stepen bliskosti sa EU, a nije bez značaja i makroekonomska stabilnost zemlje. Međutim, i kad se zanemare ovi argumenti, a pogledaju “goli” brojevi, domaći osiguravači su dobro pregovarali. Podaci kojima raspolaže Argonauts Consultants Limited (konsultantska kuća koja je posredovala u prodaji Kopaonika i sada Takovo osiguranja) pokazuju da su srpska osiguravajuća društva prošla bolje nego osiguravajuća društva u regionu jer se u okruženju multiplikator na bruto premiju kreće od 0,7 do 1,2. (Odnos ukupne vrednosti osiguravajućeg društva ostvarene u procesu prodaje i bruto premije u prethodnoj finansijskoj godini).

Bez pohvala

Ako su to bili tako dobri poslovni poduhvati, zašto su onda prodaje ovih osiguranja prošle krajnje nezapaženo u domaćoj javnosti?

Odgovor bi najpre mogao biti da su prodavana privatna osiguravajuća društva, te nije bilo moguće da se ministar finansija Mlađan Dinkić, premešta s tv kanala na kanal i hvali postignutom cenom kao što je to nedavno bilo sa Panonskom bankom. Sa druge stane, interesi privatnih vlasnika nemaju mnogo veze sa državnim. Kako reče jedan sagovornik Ekonomista: “Duško Knežević zna da će parama koje sad dobije od Kopaonika više postići, nego da čeka sa prodajom”. Činjenica je takođe da je kupoprodaja banaka značajno podigla cenovne apetite javnosti, pa su relativno niske cene osiguravajućih kuća te prodaje učinile medijski neatraktivnim i tako je stvorena laička pretpostavka da se osiguravajuća društva i nisu baš najbolje prodala.

Stručnjaci s pravom upozoravaju da ostvarene cene prodaje osiguravajućih kuća nisu uporedive sa akvizicijama u bankarsom sektoru. Naime, kao što je poznato, grinfild investicije u bankarstvu više nisu dozvoljene i to je izazvalo oštru borbu za postojeće banke. Zatim, tranzicija u osiguranju počela je dosta kasnije nego u bankarskom sektoru - Zakon o osiguranju, na primer, donet je tek 2004. godine, a „čistka“ među domaćim osiguravajućim društvima obeležila je 2005. godinu. Sledeća sektorska razlika krije se u manjem broju ambicioznih inostranih osiguravajućih firmi čiji je strateški cilj širenje poslovanja van matične zemlje u odnosu na međunarodno aktivne banke u Evropi. Dakle, što se duže čeka, manje je onih sa kojima može da se pregovara.

Veselin Avdalović kao dodatni razlog zašto se osiguranja prodaju po skromnijim cenama nego banke, navodi dosta “elastičniju tražnju osiguranja”. Pojednostavljeno, to znači da banke vrlo dobro posluju i kad građani nemaju novca, što dokazuje kreditna groznica koja je zahvatila veliki broj građana Srbije. “Kod osiguranja je tendencija suprotna: kad nema para, čovek se prvo odriče osiguranja kuće ili života. A kredit mora da digne da preživi ili za neki biznis”, smatra Avdalović. U principu, dodaje on, u osiguravajućim kućama “leže” manje pare nego u bankama.

DDOR Novi Sad bi, ipak, mogao da „odbrani čast“ osiguravajućih firmi i da cenom, na izvestan način, parira privatizovanim bankama. To očekivanje pre nekoliko meseci izrazio je i guverner NBS Radovan Jelašić, ali u isto vreme i upozorio da je broj zainteresovanih “igrača” za ulaganje u Srbiju limitiran i da ne treba očekivati suviše visoke cene. Dosadašnja dešavanja oko privatizacije DDOR-a na neki način demantuju guvernera. Uprkos rigoroznim uslovima za učešće u prvatizaciji, zainteresovanost za DDOR je izuzetno velika. Možda zvuči pomalo paradoksalno,ali je činjenica da je evropskim osiguravajućim kompanijama koji traže novi “životni” prostor i malo srpsko tržište - dovoljno veliko. Ali je isto tako nesporno da DDOR ima ugled na tržištu osiguranja i da mu to podiže cenu. Ima čak mišljenja da ta novosadska osiguravajuća kuća na tržištu “stoji” daleko bolje od neprikosnovenog “Dunava”.

Perspektive

Prema tumačenju Avdalovića, DDOR je interesantan stranim investitorima iz više razloga: ima trećinu tržišnog udela, ima odličnu infrastrukturu i logistiku, dobar kadrovski sastav, menadžment i imidž. Šta to znači za buduću prodajnu cenu? Bez namere da prognozira ishod, Avdalović kaže da je sigurno da za cenu DDOR-a ne treba primenjivati princip recipročnosti. Na primer, ako Delta zauzima oko 10 odsto tržišta, dakle tri puta manje od DDOR-a, to nikako ne znači da će cena postignuta za DDOR biti samo tri puta veća od cene koja je dobijena za Deltu. Jer, sama činjenica da DDOR „vlada“ čak trećinom tržišta, jako puno vredi. Kako se poslovnoj zajednici može nezvanično čuti, DDOR ima šanse da privuče - pola milijarde evra. Zoran Čičak, predsednik upravnog odbora Argonauts Consultants smatra ta očekivanja nerelanim, ali i dodaje da bi visoka tražnja mogla da izvuče višu cenu za DDOR.

Istini za volju, za DDOR se vredi boriti. Ko god bio kupac ove kompanije, dobija dobar deo kolača krajnje nerazvijenog i neobrađenog tržišta koje je po po svim parametrima daleko iza zemalja u okruženju, ali ima veliku perspektivu. Prema procenama analitičara, srpskom tržištu predstoji prava ekspanzija. Naravno, ne odmah, izvesnije je kroz neku godinu, kad još poraste životni standard i društveni proizvod. Avdalović navodi primer Mađarske, u kojoj je nagli razvoj životnog osiguranja počeo onog momenta kad je prosečna plata dostigla 400 evra. Mereno društvenim bruto proizvodom, Srbija će biti privlačna za ulaganje kad recimo dostigne sadašnje pokazatelje Poljske: GDP per capita od 6.324 dolara. Pod tim uslovima, rašće potreba za uslugom osiguranja i to naročito ličnog osiguranja kao što je osiguranje od nezaposlenosti, zdravstveno osiguranje, penzijsko osiguranje... Andrej Kocič ističe da strani osiguravači veliku perspektivu vide i u području imovinskog osiguranja.

Ali, pošto nema još puno društava koja mogu da se prodaju, ko ne kupi sad, moraće da sačeka sa svojim ambicijama i verovatno kasnije uđe u avanturu grinfild osiguranja. Tako posmatrano, za do sada neprodata osiguranja (ma kako skroman tržišni udeo imala), biće kupaca.

Da li to znači da je država učinila veliku uslugu manjim osiguravajućim kućama kada je raspisala tender za DDOR, a odložila privatizaciju ZOIL Dunav? Izgleda da jeste, jer zarad ulaska na ovo tržište, u male kompanije dolaze potencijalno jači kupci nego što bi inače došli. “Zanimljivo je da se od tih 13 kompanija zainteresovanih za DDOR, tri javile i za Takovo. Dakle, oni su voljni da dođu na tržište pa makar to ne bilo preko DDOR-a. A Takovo im je rezervna varijanta”, kaže Zoran Čičak. Ako ništa drugo, posle privatizacije DDOR-a kao glavni događaj u domaćem osiguranju, biće trka pretendenata za kupovinu preostalih “sitnih riba” kao što su Globos ili Polis osiguranje. A kako se šuška po čaršiji, nije da se baš ništa ne dešava.

Ostati u igri

Od prodatih osiguravajućih kuća, naročito je zanimljivo Delta Generali osiguranje. Kao i u slučaju Zepter osiguranja, najpre je vlasnik prodao svoju banku (Deltu je kupila italijanska Intesa, a Zepter banku mađarska OTP banka). Zatim je Delta osiguranje, za razliku od drugih društava koje predstavljaju klasnične primere preuzimanja, ušla u zajedničko ulaganje sa italijanskom kompanijom Đenerali. Kad su martu ove godine, u Beogradu, svečano potpisivali ugovor predstavnici Delta Holdinga i Đenerali grupe, Miroslav Mišković, prvi čovek Delta Holdinga nedvosmisleno je poručio: “Na tržištu proizvodnje hrane i maloprodaje Delta može sama jer ima znanje i moć, dok joj u drugim sektorima treba strateški partner”.

Direktor Delta osiguranja Nebojša Divljan tada je negirao da je reč o povlačenju Delte sa finansijskog tržišta. “Banka je zaista prodata, a osiguranje želi da se razvija uz pomoć partnera. Mi smo u kapitalu jednaki sa italijanskim partnerom. Da smo hteli da prodajemo kompaniju zbog novca, sigurno je ne bismo prodali sada, već za četiri-pet godina”, rekao je Divljan za Ekonomist.

(Nebojša Divljan, Delta)

Ko sve želi DDOR Novi Sad ?

•
AXA Grupa: svetski lider u finansijskoj zaštiti i upravljanju dobrima (Francuska, SAD, Britanija, severna i južna Evropa, Japan...) sa 72 milijardi evra konsolidovanih prihoda u 2005. godini, 110 hiljada zaposlenih u celom svetu. 50 miliona klijenata na polju osiguranja imovine, zaštite porodice ili zaposlenih i upravljanje ličnim ili poslovnim kapitalom. Cilj je konsolidovanje na evropskom nivou.

•
Allianz: jedna od vodećih svetskih osiguravajućih kompanija. Prisutna u više od 70 zemalja, više od 60 miliona klijenata. Ukupni prihodi prošle godine bili su 100,9 milijardi evra. Ukupna aktiva kojom je Allianz grupa upravljala iznosila je 1.260 milijardi evra.

•
Generali: treća po veličini osiguravajuća kuća u Evropi, posluje u 40 zemalja, godišnja premija 62,8 milijardi evra.

•
KBC Grupa: belgijska finansijska grupa, franšize u Mađarskoj, Poljskoj, Sloveniji. Cilj je jačanje postojećih franšiza i moguće akvizicije u Hrvatskoj, Rumuniji, Srbiji ili Bugarskoj. Za akvizicije, uglavnom u CIE, Grupa u periodu 2006.-2007. planira da izdvoji milijardu evra.

•
Groupama: francuska finansijska grupa, prisutna i u Kini, Mađarskoj, Italiji, Španiji, Portugaliji, Turskoj i Velikoj Britaniji. Vodeći osiguravač u Francuskoj na polju zdravstvenog osiguranja, osiguranja u poljoprivredi, neživotnog osiguranja.

•
VHV Grupa: sedište u severnoj Nemačkoj. Premija 800 miliona evra u 2003. godini. Zajedno sa Češkom pojistovna predstvalja iznenađenje na listi jer je Srbija bila dosta udaljena od njihovih dosadašnjih prioriteta

•
Fondaria SAI: sa premijom od 9,5 milijardi evra i osam miliona klijenata, zauzima treće mesto na tržištu osiguranja u Italiji, vodeće društvo u neživotnom osiguranju sa udelom od 20 odsto. Kompanija posluje samo u Italiji

•
Triglav: vodeće osiguranje u Sloveniji sa oko 40 odsto tržišnog udela. Posluje u Češkoj, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i uskoro u Srbiji

•
Wiener Staedtische: najveća osiguravajuća kuća u Austriji, a posluje i u 17 država Evrope. Prošle godine ukupna premija osiguranja prešla je pet milijardi evra. Više od 17 miliona klijenata.

•
La Baloise: švajcarska finansijska grupa koja posluje i u Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj. Pruža usluge u privatnom penzijskom osiguranju uglavnom za pojedince i mala i srednja preduzeća. Fokus u poslovanju grupe je na održivom rastu prihoda.

•
Eureko: holandska finansijka grupa čiji je glavni posao osiguranje. Posluje u zemljama Beneluksa, Grčkoj, Irskoj, Slovačkoj i Francuskoj, a u planu su i Bugarska, Rumunija, Kipar.

•
Češka pojistovna: deo PPF grupe, najveće finansijske grupe u Češkoj. Najveće češko osiguranje. 60 odsto tržišta na polju sklopljenih polisa. 37 odsto tržišta u Češkoj (2004.).

•
Ethniki: grčka osiguravajuća kuća koja posluje na Kipru i u Rumuniji. Drži 16 odsto grčkog tržišta osiguranja i 14 odsto u životnom osiguranju.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu