Tomas Jauković, brend menadžer britanske kompanije "Imperial Tobacco" - Prava osoba, u pravo vreme, na pravom mestu

(Tomas Jauković)

Talent menadžment kao sistemski pristup procene, planiranja i učenja, nedovoljno je poznat u Srbiji, ali je životna i poslovna priča Beograđanina Tomasa Jaukovića očigledan primer izgradnje karijere na tim principima. Ima 28 godina, trenutno živi i radi u Rimu kao brend menadžer britanske kompanije "Imperial Tobacco" za italijansko tržište. A sve je počelo pre devet godina kada je otišao u Englesku, posle završene gimnazije u Beogradu. U razgovoru za Magazin Biznis, Tomas Jauković je ispričao svoju poslovnu priču...

- Osnovne i magistarske studije završio sam na University of Bath u Engleskoj, koji se, prema kvalitetu, već dugi niz godina svrstava u prvih sedam univerziteta u Velikoj Britaniji. Ponudu za posao dobio sam od kompanije "Imperial Tobacco". Želeo bih da istaknem da je to bio trenutak kada je započinjala ekonomska kriza koja je, kao što znamo, zahvatila čitav svet, tako da je sreća imala velikog udela. Ipak, smatram da je veoma važno bilo i to što sam u tom trenutku imao odlične ocene na fakultetu i koliko-toliko dobar poslovni CV, s obzirom na činjenicu da sam tada još uvek bio student.

Od kog posla ste startovali?

- U Imperialu, u Londonu, najpre sam počeo da radim u prodaji, od najniže lestvice. Posle osam meseci bio sam unapređen, a zatim, naredno unapređenje, koje sam dobio posle šest meseci, odvelo me je u Odeljenje za prodaju na veliko u Imperialu. Posle godinu i po dana na ovoj poziciji, sa različitim i manje i više značajnim klijentima, primljen sam na International Career Management program, sa još devet kandidata iz celog sveta. Ovim programom sam obavezan na minimum tri godine inostranog iskustva na dve različite lokacije.

Šta je presudno uticalo da se opredelite za, praktično, stalno učenje i usavršavanje?

- Sistem i kultura u ovoj kompaniji su takvi da se svi zaposleni konstantno podstiču na permanentno usavršavanje. Pri tome, trebalo bi naglasiti da akcenat nije samo na širenju znanja iz oblasti posla, već i na ličnom građenju nas kao osoba. Uz efektivan feedback, koristi koje mi je doneo takav pristup su fantastične, jer sam uvek u prilici da naučim nešto novo o sebi ili, na primer, da spoznam kako me drugi vide. Kroz sve to, naravno, stičem jako puno pozitivnih uvida u skladu sa kojima, posle, nastavljam da nadograđujem sebe i sagledavam stvari koje treba da menjam. Zanimljivo je, na primer, da sam bio u situacijama u kojima su me visoki funkcioneri pitali za feedback, zamolivši me da im dam moje iskreno mišljenje o njihovom radu, ophođenju i menadžerskom stilu rada koji primenjuju.

O kakvoj iskrenosti je reč?

- Neverovatno je koliko se iskrenost visoko ceni u kolegijalnim odnosima. Na ovom internacionalnom programu na kome se nalazim, svakome od nas dodeljen je po jedan blizak partner, čija je dužnost da bude uvek iskren, u nameri da vas unapredi i pomogne vam u daljem razvoju. Na ovaj način, stvara se jedna iskrena kolegijalna veza. Kolega počinje da vas jako dobro poznaje i neprestano podseća na one stvari za koje ste se obavezali da ćete ih popraviti i na njima raditi. Razmenjujemo iskustva u vezi sa tržištem na kome se u tom trenutku nalazimo i pomažemo jedni drugima, savetujući se međusobno u nekim težim poslovnim situacijama.

Kako je došlo do toga da se zaposlite u kompaniji "Imperial Tobacco" u Londonu i kakva su bila vaša prva iskustva?

- Prvo sam prošao testove jedne Head hunter kompanije za prodaju u Londonu, koja me je vrlo brzo preporučila za intervju sa Imperialom. Tokom priprema za intervju, saznao sam da Imperial spada u 15 najvećih britanskih kompanija i da je prisutan u čitavom svetu. Ponudu za posao sam dobio u istom danu. Ljudi koji su bili prisutni na intervjuu ostavili su odličan utisak na mene, i to pre svega kao ljudi sa kojima bih mogao i želeo da radim. Iako je reč o ogromnoj korporaciji, odnos je, od samog početka, bio vrlo srdačan i neposredan, ostavljajući utisak jedne bliske familije. Objasnili su mi da oni prolaze kroz velike promene, u želji da modernizuju i podmlade celu kompaniju. Posle kraćeg razgovora o mogućnostima razvoja i napretka u kompaniji nisam se dugo dvoumio. I, ako bih mogao da dam neki savet ovom prilikom, u vezi sa intervjuima koji su postali ključna etapa pri zapošljavanju, rekao bih da je, naravno, jako bitno da se kandidat dobro pripremi, ali da nikako ne smetne s uma koliko je važno da, pre svega, bude prirodan i bude osoba kakva on zapravo i jeste – u suprotnom, može doći do razočarenja sa obe strane. Na sve to, treba uvek biti spreman na odgovor koje su vaše vrline, a šta su vam mane, kako bi se videlo u kolikoj meri je kandidat samosvestan.

Šta je najvažnije na putanji stalne izgradnje karijere? Koliko kompanija ulaže u vas
a šta vi pružate kompaniji?

- Kao prvo, želja za stalnom nadogradnjom karijere mora da potekne od čoveka samog. Ako ta želja postoji, onda morate biti spremni na to da više nikada nećete biti u komfornoj poziciji. A, ukoliko počnete baš tako da se osećate, to je pouzdan znak da ste ili prerasli te odgovornosti ili da svoj posao ne radite dovoljno dobro. Biti izvan svoje komfor- zone znači biti, u onom početnom periodu, spreman na nedovoljno poznavanje posla, manjak informacija, zbog čega se često javlja i osećaj opšte nelagode. Treba biti spreman na brzo usvajanje novih informacija, na primenjivanje svojih dotadašnjih iskustava na druge načine, kao i na prilagođavanje novoj sredini i novim zadacima.

Da li imate obavezu da ostanete u kompaniji, s obzirom na to da oni ulažu u vaš razvoj?

- Povratak uloženog kapitala u talenat nije egzaktna nauka. Od kolega iz HR-a puno puta sam čuo da neko od koga se mnogo očekivalo nije pokazao rezultate a, naravno, dešava se i obrnuto. Onaj ko dospe do visokih funkcija prirodno se smatra dobrom investicijom. Mogu slobodno da kažem da sam se, od kada sam preseljen u Rim, našao u prilici da svojim iskustvom, koje sam stekao u Britaniji, na mnoge načine pomognem novim kolegama u Italiji. Naravno, uz to ne treba zaboraviti da ja imam svoje projekte koje moram da završim i od kojih kompanija uvek ima profit. Moj ugovor je normalan, bez nekih prekobrojnih klauzula.

Posle iskustva koje imate, kakav je vaš komentar na to da velike globalne kompanije
razvijaju i neguju ljude koje prepoznaju kao vođe u budućnosti?

- Apsolutno je presudno imati dobar succession plan. Uvek postoje priče o tome kako su formirane liste u kompaniji, po kojima se tačno zna koji su ljudi u redu za sledećeg CEO-a ili CFO-a, i tako dalje. I ne samo za te najviše funkcije, već i za mnogo manje menadžerske pozicije. Na primer, pre dve godine, u Britaniji je postojao realan problem, jer nije bilo ljudi koji su bili spremni da zauzmu novootvorene pozicije, što zbog manjka iskustva, što zbog manjka znanja. Vrlo je bitno da se, čak i kada govorimo o nekim mnogo nižim pozicijama, uvek razmišlja o tome da li ta osoba koju primate može dalje da napreduje, ili je to njen maksimum. Ako je to slučaj, onda se odmah stvara neka vrsta zagušenja, što onemogućava dalji protok ljudi. Dakle, na posao koji obavljaju kolege iz HR-a vrlo često se gleda kao na manje komercijalan, ali sa pravim talent- menadžmentom, on može imati veoma veliki uticaj u budućnosti.

Trenutno radite za "Imperial Tobacco United Kingdom" u Rimu, za italijansko tržište.
Kako biste opisali to tržište?

- Imao sam prilike da radim za "Imperial Tobacco United Kingdom", "Imperial Tobacco Global" i, sada, za "Imperial Tobacco Italia". Tržiste je, naravno, drugačije, a i jedno je od najvećih u zapadnoj Evropi. Meni je u Rimu vrlo zanimljivo, jer smo u Britaniji bili u većinskoj poziciji (45 odsto tržišta), dok smo u Italiji daleko manji (tri odsto tržišta). Strategija je drugačija i to je cela poenta razvoja – različita iskustva. Svako tržište ima različite zakone, kada je u pitanju regulacija duvana, koja uslovljava, u velikoj meri, naše poslovanje. Mi veoma mnogo ulažemo u istraživanje navika pušača, njihovih potreba, novih trendova, od tržišta do tržišta, i tu je, naravno, jako puno razlika.

Kakve su specifičnosti italijanskog tržišta i koliko je ono različito u odnosu na tržišta
koja ste do sada upoznali?

- Kulturološke razlike se zaista nikako ne mogu zanemariti, jer igraju veliku ulogu – one utiču na to kako se donose odluke, kako se ljudi ophode jedni prema drugima, kako se prave dogovori, kako se vode sastanci. Suvišno bi bilo reći da sve kulture imaju svoje prednosti, kao i mane, ali meni je u svakom slučaju u početku trebalo neko vreme da se naviknem na razlike u poslovanju.

Kakva je vaša poruka i preporuka mladim ljudima u Srbiji koji žele da se usavršavaju i da investiraju u sebe i svoj razvoj?

- Moja preporuka je da treba uvek biti otvoren za različita iskustva. Kada vam se čini da nešto apsolutno nema smisla raditi, razmislite ponovo i zauzmite novi ugao gledanja na tu istu stvar. Osoba u razvoju nikada ne treba biti u svojoj komfor-zoni – tražite sami nova iskustva i otkrivajte iskušenja. Stalna stručna obaveštavanja i traganja za inovacijama u poslu kojim se bavite neophodni su za dalje napredovanje. A razmenjivanje iskustava sa kolegama je zaista neprocenjiv i lak način da se saznaju nove stvari i dobiju nove ideje. Takođe, znanje stranih jezika vam daje ogromnu prednost i veliko samopouzdanje u životu. I naravno, rad na sebi je u potpunosti neophodan – znati šta želite, a šta ne želite, šta vas privlači, a šta ne... šta vas interesuje, koje su vam vrline, a na čemu bi još trebalo da radite. Uvek treba biti spreman probati stvari i ne plašiti se eventualnog neuspeha i grešaka. Dešavalo mi se par puta da mi šef otvoreno kaže da je čak i dobro što sam napravio grešku, jer se na taj način vrlo često i najbolje uči.

U kom pravcu idu globalni tokovi profesionalnog usavršavanja? Šta je kompanijama najvažnije u tome i kakav interes mogu da nađu mladi ljudi zainteresovani za izgradnju karijere?

– Sa stanovišta moje kompanije, važno je da akcenat bude stavljen na ljude koji su internacionalno mobilni i koji grade različita internacionalna iskustva, kako bi mogli u budućnosti da odgovore na različite poslovne zahteve i probleme. Isto tako, akcenat se stavlja i na izgradnju budućih lidera koji razumeju i vode ljude, a ne samo posao. Važno je, naravno, uvek pokazati primenu novog znanja na poslu posle nekih treninga ili feedback-a, jer time odmah pokazujete napredak i efikasno prihvatanje novog znanja, budući da se sve manje i manje vremena daje ljudima za razvijanje, usled velikih finansijskih i poslovnih pritisaka. U profesionalnom smislu, kako bi kompanije optimizirale svoje budžete, gleda se da su sve investicije fokusirane na prave potrebe potrošača. Prema tome, jako puno vremena se provodi u analiziranju i razumevanju potrošača, u kojoj god industriji da se nalazite. I zato, uvek treba imati to na umu, pokazujući da ste pravi poznavalac vaših fokus-potrošača, dobar poznavalac tržišta i novih trendova.

SRBIJA UVEK NA UMU

Da li planirate da se vratite u Srbiju, kada i pod kojim uslovima?

– Ja sam u Englesku otišao sa svojih 19 godina, posle završene gimnazije u Beogradu. Sada imam 28 godina, živim u Rimu i svi dalji planovi su mi u potpunosti otvoreni. Imam svoje favorite, u pogledu sledeće poslovne avanture, ali to se nikad ne zna. Srbija mi je, naravno, uvek na umu, ali ne kao usputna stanica, već kao odrednica. A kada će to biti, to nikako ne mogu da planiram. Jedini uslov jeste da budem u potpunom skladu sa svakom svojom budućom poslovnom odlukom, da budem njome zadovoljan, a sve ostalo će već doći nekako samo od sebe, uveren sam – kaže Tomas Jauković.

Razvoj lidera

– Koliko kompanija polaže u razvoj svojih ljudi pokazuje skorašnji četvorodnevni samit u Beču, organizovan za 300 najviših menadžera iz celoga sveta, kome sam i ja imao sreću da prisustvujem. Naime, sa jednom velikom konsultantskom kućom radilo se četiri dana na razvijanju nas samih, kao osoba, i kao lidera, a da se, pritom, posao nije pomenuo do završnih sati četvrtog dana. Radilo se na konceptima kao što su: šta za vas znači obećati nekome nešto; šta znači dati svoj maksimum; kako se odupreti usvajanju uloge žrtve; šta osoba želi u životu i poslu... kao i na mnogim drugim konceptima koje ću (za)uvek imati na umu. Kapital uložen u ovaj samit bio je ogroman, ako se uzme u obzir i organizovanje dolaska ljudi iz Amerike, Australije, itd. Ali, kroz ovaj primer, postaje očigledno da kompanija veruje da će čelni ljudi nadalje još kvalitetnije voditi svoje timove, a samim tim i kompanija će se unapređivati – objašnjava Tomas Jauković.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )