Srbija ne koristi velike potencijale za proizvodnju ribe?

Prizvođači ribe u Srbiji, sa prvim danima posta, zabeležili su povećanje potrošnje ove zdrave hrane. Situacija, međutim, i dalje nije sjajna, pošto stanovnik Srbije, kako su izračunali statističari, godišnje pojede samo 4,5 kilograma ribe, dok je svetski prosek 17 kilograma. Srbija, takođe, ne podmiruje čak ni tako malu proizvodnju iz svojih izvora, pošto se uvoze čak dve trećine ukupne potrošnje!

Srbija, inače, "na papiru" raspolaže sa oko 14.000 hektara ribnjaka, ali, u funkciji je 11.000 hektara. U njima se godišnje proizvedi od 12.500 do 15.000 tona ribe. Većina, oko 11.000 do 13.000 tona je šaranska, dok je pastrmska riba samo 1.500 do 2.000 tona.

- Naša zemlja, godišnje, na uvoz ribe troši čak 50 mil EUR - upozorava Siniša Simić, direktor fabrike za preradu ribe, koja posluje u sastavu "DTD Ribarstvo".

- Kada bismo uspeli da u Srbiji proizvedemo toliko ribe da smanjimo ovaj iznos za 10 mil EUR, to bi bilo odlično.

Stanovnici Srbije, dodaje Simić, još uvek imaju naviku da ribu jedu samo zimi i u vreme postova, tako da se, u tri zimska meseca, proda više od 50% domaće proizvodnje ribe, a naša potrošnja ribe po stanovniku, veća je samo od potrošnje ribe u Bugarskoj.

- Verujem da bi se ove stvari promenile kada bi državni organi imali malo više "sluha" za nas i kada bismo iskoristili potencijale koje imamo - kaže Simić.

- Proizvodnja ribe se, naime, ne subvencioniše, a u isto vreme nadoknade za korišćenje vode za ribnjake su izuzetno velike. Čak ni novi predlog zakona o podsticajima, ne predviđa podsticaje za našu granu proizvodnje.

U Evropi, dodaje Simić, uobičajeno je da se proizvodnja ribe stimuliše. Hrvatska, na primer, kilogram proizvedenog šarana stimuliše sa 60 evrocenti. Mi, proizvođači ribe, predložili smo da se kod nas kilogram šarana stimuliše sa 50 dinara, ali, ni taj predlog nije prošao - kaže Simić.

- Kako onda da očekujemo da se podižu novi ribnjaci, iako za to imamo odlične potencijale, pre svega u Banatu, koji ima dosta neplodne zemlje, odlične za podizanje šaranskih ribnjaka, a takođe i u centralnoj Srbiji, gde ima puno potencijala za gajenje pastrmke.

Kapaciteti u proizvodnji slatkovodne ribe, dodaje Simić, praktično su neiscrpni, za razliku od okeana, iz kojih bi se, za pet godina, sa savremenom tehnikom izlova, mogla "očistiti" sva riba.

- Treba imati u vidu da jedan hektar ribnjaka, bez većih problema, može da da oko tone šarana - kaže Simić.

- Po sadašnjim cenama, to znači da jedan hektar daje vrednost od oko tri hiljade evra. Istina, šaranu je potrebno oko tri godine da doraste do konzumne težine od oko tri kilograma, ali u Nemačkoj se već sada na tržištu nudi riba od 1,5 kilograma koja može da se uzgaji za godinu dana....

Proizvodnja

"DTD Ribarstvo", kako objašnjava Simić, godišnje proizvodi oko 1.300 tona ribe, pre svega šarana, ali, i tolstolobika i amura.

- U našoj fabrici za preradu, za sada, preradimo 300 tona šarana, 50 tona amura i 25 tona tolstolobika - precizira Simić.

- Po kapacitetu smo najveći u Srbiji, a najverovatnije i na Balkanu.

Približiti ljudima

- Jedan od razloga manje potrošnje ribe u Srbiji je to što se ranije morao kupiti ceo šaran, a to je, kao da se kupuje celo prase za kilogram svinjetine - kaže Simić.

- Mi smo, upravo zbog toga, pokrenuli preradu ribe, tako da tržištu, u 35 maloprodajnih radnji, nudimo gotove i polugotove proizvode, šnicle od šarana, ćufte i pljeskavice, pa i sastojke za paprikaš prilagođene brzom tempu života, spremni su za pripremu za samo 20 minuta...

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 10.12.2012.)