Čekić i srp ruku pod ruku - Na nekadašnjim jalovištima i deponijama u Srbiji sve više šuma, voćnjaka i brazdi
Svaki fabrički dimnjak i udarac rudarskog čekića, dobar je znak za zemlju sa tmurnim privrednim prognozama, poput naše. Zbog toga nas i raduje premašen plan, novi vagon uglja, pune proizvodne trake. Uprkos tome, sa druge strane ove medalje, decenijska uzdanica poljoprivreda, strepi od razvoja industrije u Srbiji, jer gomile pepela, šljake, ili otpada iz fabrika, "jedu" čitava prostranstva.
Osim što nije zdravo, to nije ni isplativo. Ili-ili, više nije pitanje, jer industrija i poljoprivreda moraju zajedno. Prema nekim procenama, u Srbiji je oko 300.000 hektara degradirano, a ova područja neophodno je iskoristiti što pametnije.
Tako na devastiranim površinama, niču šume, travnjaci, ali i voćke, vinogradi žitarice, a od skora i čuvena azijska trska "miskantus".
Beogradski Institut za zemljište godinama je angažovan na mnogobrojnim projektima rekultivacije površinskih kopova, jalovišta i deponija pepela i flotacionih materijala u čitavoj zemlji.
Kako kažu, kod rekultivacije nema jedinstvenih rešenja, već se oštećeno zemljište mora detaljano i precizno proučiti, i naći pravo rešenje za svaku parcelu.
Vrbe umesto deponije
Jedna od poznatijih ekoloških crnih tačaka u Srbiji, od pre nekoliko meseci polako nestaje. Skoro milion tona crvene prašine, na obali Save kod Šapca, zameniće – vrbaci.
Šabačka fabrika mineralnih đubriva, deo "Elixir Group", u oktobru je započela čišćenje deoponije pirtne izgoretine, smeštene u blizini grada, u selu Orašac. Taj materijal izvoze u Kinu, gde se koristi u proizvodnji gvožđa.
(Deponija pirita)
Iako zarada od tog posla neće biti velika, ekološka korist hoće. Piritna izgoretina, nastala u proizvodnji sumporne kiseline, sadrži teške metale i može da zagadi zemljište. Meštani tvrde da je krajem osamdesetih, kada se deponija formirala, i voće i povrće, od prašine bilo – crveno.
Zbog toga projekat "Elixir Group" zaslužuje sve pohvale. Samo u opremu za otkopavanje i utovar na barže, uložili su više od 300.000 EUR, a kompletan posao vredan je oko 600.000 EUR. Očekuju da će deponija ozeleneti za 3 godine.
- Deponija se prostire na površini od oko 12 hektara, u sloju debljine 13 metara. Piritna izgoretina sastoji se od rude gvožđa, oko 58%, zatim sumpora, cinka, olova, silicijuma, i u manjem procentu od nekih teških metala – kažu za "eKapiju" u sektoru za zaštitu životne sredine u "Elixir Group".
Nakon nasipanja i nanošenja zemlje, sledi ozelenjavanje. Na obali Save, najverovatnije, će biti posađene vrbe. U narednom periodu, kažu naši sagovornici, biće angažovani stručnjaci za hortikulturu koji će precizirati, "na zadovoljstvo vlasnika vikendica i ribolovaca".
Na projektu su sarađivali sa Zavodom za javno zdravlje Beograd, "Jugoinspekt Beograd", SGS ovlašćena laboratorija i "Expertinženjering" iz Šapca.
"Elixir Group" čisti i deponiju piritne izgoretine u Prahovu, na kojoj je smešteno dva miliona tona, a već je izvezeno 600.000 tona piritne izgoretine. Oko dva miliona tona piritnog prženca, sa ove crne tačke, biće takođe prodato Kinezima.
Kukuruz iz Kolubare
Osim uglja, u RB "Kolubara" su ove godine prodali i 97,5 tona pšenice, 5.250 bala lucerke, 52,5 tona merkantilnog suncokreta i 23,1 tona soje u zrnu. Sve te kulture gaje, naravno, na rekultivisanim jalovištima. Tu je i eksperimenatlni voćnjak u Prkosavi, podignut davne 1985. poslednjih šest godina, ovde se gaje jabuke, kruške, šljive, dunje i nešto malo leske. Dogodine se očekuje prvi rod šljive "stenlejke" i "čačanske rodne", posađene pre tri godine.
("Miskantus")
Samo pod šumama na rekultivisanim površinama, "Kolubara" ima oko 700 hektara. Zbog toga su nedavno intenzivirali projekat korišćenja drvne biomase u energetici. Podigli su i prve eksperimentalne zasade brzorastućeg drveća, takođe na rekultivisanim površinama.
Trska iz TENT-a
Osim zaštite životne sredine, na ovom poslu može i dobro da se zaradi. Osim vrbe, jove i bagrema, na bivšim deponijama u poslednje vreme niče i – trska.
Istraživačko-razvojni centar fakulteta "Futura" iz Beograda postavio je uzgoje ogledne trske "miskantus" na pepelištu TE "Nikola Tesla, na bivšoj deponiji u Čačku, tri ogledne parcele u okolini Paraćina i na peskuši kod velikog Gradišta. Osim toga, oni sada imaju i oglednu vrbu tara, čiji izdanci rastu do tri metra godišnje, a koriste se 40 godina. Idealna je za biomasu i proizvodnju peleta.
Voće iz Kostolca
Dok uključujemo sijalicu u stanu, i ne slutimo koliko je šljake i pepela stvoreno od sagorevanja uglja u termoelekranama. Preduzeće RIO Kostolac, specijalizovano za brigu o zemljištu i zelenim površinama, ima decenijsko iskustvo u zaštiti lokalnog ekosistema i ponovnom osvajanju terena izloženog poremećajima.
Rekultivisali su nekoliko hiljada hektara jalovišta površinskih kopova "Kostolac" - neplodne zemlje koja nastaje otkrivanjem slojeva uglja, kako i nekoliko hiljada hektara pepelišta u potezu termoelektrana "Kostolac".
U dosadašnjem radu, ukupno su zasadili 15 miliona sadnica, a više od 1.400 ha jalovišta je ponovo revitalizovano za poljoprivredu. Tako na nekadašnjim odlagalištima rastu vinogradi, voće, lucerka, uljana repica, trave...
M.S.