Da li je "13" srećan broj za ekonomiju?

Neophodne mere štednje koje su uvele vlade širom sveta sprečiće ekonomiju da se vrati u fazu ekspanzije u 2013. godini, predviđa Fritz Mostbock, rukovodilac Sektora za istraživanje Erste grupe. Nastavak sukoba na Bliskom istoku bi predstavljao opterećenje po finansijska tržišta barem privremeno i cene nafte i berzanskih roba posebno dugoročno gledano. U SAD kupovine hartija od vrednosti (HoV) od strane Federalnih rezervi trebalo bi da unaprede poverenje potrošača i podrže potrošnju u 2013. godini. To bi dovelo do nepromenjene stope rasta od 2% za 2013. i postepenog ubrzanja u 2014. godini, pružajući veoma potreban podsticaj globalnom rastu, posebno izvozu u evrozoni. Mere Evropske centralne banke poboljšale su sentiment na finansijskim tržištima, koji bi, s obzirom na osnovna kretanja (nizak rast) - trebalo da bude samo pitanje vremena kada će se finansijska tržišta približiti prema svojim vrednostima.

- Nakon ulaska Hrvatske u EU u julu, očekujemo da će rast BDP-a do 2,5% u periodu 2014-2020. biti rezultat pristupa zajedničkom tržištu i fondovima EU. Očekuje se da integracija Balkana u EU dobije još jedan podsticaj tokom 2013. godine, kada bi Srbija trebalo da dobije datum za početak pregovora - ističe Mostbock.

- Globalna tržišta akcija će zabeležiti dobre rezultate naredne godine - kaže Mostbock.

Atraktivne cene i nedostatak alternativa trebalo bi da dovedu do pozitivnih prinosa za većinu berzanskih indeksa. Dužničke hartije od vrednosti evropskih kompanija treba da ostanu u centru pažnje investitora, posebno kompanija sa velikom geografskom diverzifikacijom i širom bazom klijenata koje će bolje generisati gotovinske tokove. Ograničenost investicija za širenje poslovanja, fuzionisanja i preuzimanja mogla bi da dovede do mnogo većeg interesovanja za nove emisije i manjih spredova, posebno među kompanijama u regionima jezgra evrozone.

- Po našem mišljenju, investitori bi trebalo da izbegavaju investicije u evropski telekomunikacioni i komunalni sektor pošto će se njihovi slabi rezultati produžiti i u 2013. i u narednom periodu - ističe Mostbock.

- Proizvođače automobila u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) vidimo kao atraktivnu investiciju. Svaki četvrti automobil proizveden u EU u 2013. biće "Made in CEE" (napravljen u CIE), s obzirom na to da je bivša Čehoslovačka – sa procenjenih 2 miliona putničkih automobila u 2012. godini – sada drugi po veličini proizvođač automobila u Evropi, odmah posle Nemačke. Proizvodnja automobila u CIE konstantno povećava udeo na tržištu na račun proizvođača automobila iz južne Evrope zahvaljujući konkurentnim troškovima rada i jakom prisustvu nemačkih (VW, Škoda) i azijskih proizvođača (Kia, Hyundai, Toyota)."

Detaljnije o trendovima i ključnim momentima u 2013:

Globalna situacija u pogledu duga će ostati dominantna tema. Biće veoma teško smanjiti visoki nivo ukupnog duga i budžetskih deficita i to se ne odnosi samo na evrozonu. Kriza duga u velikim indistrijalizovanim državama (evrozona, SAD, Japan, Velika Britanija) predstavljaće izazov u narednim godinama. Ekonomsko okruženje će, stoga, ostati krhko. Prethodna finansijska i ekonomska kriza i kriza poverenja su ostavile trajne posledice na dug, čije smanjenje će biti teško i dugo će trajati. To će u narednim mesecima u više navrata stavljati na probu finansijska tržišta i privredu.

Ekonomski rezultati na globalnom nivou, a posebno u Evropi, ostaće slabi. U poslednjih pet godina već smo videli negativan efekat na ekonomiju nakon finansijske krize 2008. godine. Nepovoljna ekonomska kretanja su se negativno odrazila na okruženje, koje je postalo osetljivije na njih, posebno na značajni nivo državnog duga. Neophodne mere štednje koje su uvele vlade nastaviće da nepovoljno utiču na okruženje na strani tražnje i očigledno sprečavaju ekonomiju da se vrati u fazu ekspanzije. Hlađenje ekonomija do umerenijih nivoa rasta u velikim zemljama u usponu kao što su Kina i Indija samo će dodatno otežati stvari.

Moguće krizne tačke na Bliskom istoku. Još uvek aktuelni sukobi u Siriji, napeta politička situacija u Egiptu, itd. mogli bi da, kako sada stvari stoje, prouzrokuju nervozu i neizvesnost. Teško je, po logici stvari, predvideti vreme kada će se dogoditi neočekivani događaji. Međutim, ono što možemo da vidimo je potencijal za eskalaciju. Takva vrsta sukoba na Bliskom Istoku bi, barem privremeno, opteretila finansijska tržišta, a cene nafte i berzanske robe posebno u dugoročnom periodu.

Oporavak američkog tržišta stambenog prostora deluje sve snažnije, posebno s obzirom na kupovinu HoV od strane Federalnih rezervi: cene kuća, prodaja stambenog prostora i kupovina prvog stambenog prostora rastu, dok zalihe padaju (ipak, oduzimanje kuća zbog neizvršavanja obaveza po kreditima ostaje na visokom nivou). To bi trebalo da poboljša poverenje potrošača i podrži potrošnju u SAD u 2013. godini, što je posebno važno s obzirom na očekivani negativni efekat državne potrošnje. Očekujemo da pad državne potrošnje bude kompenzovan ubrzanjem privatne tražnje (potrošnja, investicije kada se situacija sa "fiskalnom liticom" poboljša), što bi ukupno dovelo do nepromenjene stope rasta od 2 odsto za 2013. i postepenog ubrzanja u 2014. godini. To bi trebalo da obezbedi preko potreban podsticaj globalnom rastu, posebno izvozu u evrozoni.

Averzija prema riziku i dalji pad spredova u 2013. godini? Visoka neizvesnost je obično karakterisana visokom volatilnošću i visokim spredovima. Međutim, mere centralne banke (npr. LTRO, najava OMT) poboljšale su sentiment na finansijskim tržištima i od juna smo uočili pozitivan učinak među svim većim klasama sredstava, uključujući i visokorizične klase sredstava. Ukoliko se pogledaju osnovni trendovi (nizak rast), ovaj stav koji karakteriše averzija prema riziku nije u potpunosti opravdan i samo je pitanje vremena kada će se finansijska tržišta i privreda sudariti. Ignorisanje profila rizika i koristi u međuvremenu (investiranje novca po pogrešnoj ceni u pogrešno vreme) moglo bi da dovede do ogromnih gubitaka u budućnosti. Preokret u ekonomiji evrozone u 2013. godini bi bio od ključne važnosti za dalji pad spredova.

Dužničke hartije od vrednosti evropskih kompanija treba da ostanu i centru pažnje investitora – uprkos ograničenoj perspektivi osnovnog rasta. Mogućnosti rasta prometa u korporativnom sektoru deluju ograničeno u 2013. godini zbog slabe tražnje u Evropi. Razlike između kompanija iz jezgra evrozone u odnosu na periferni region će se, po našem mišljenju, intenzivirati. Smatramo da će kompanije nastaviti sa defanzivnim bilansnim strategijama. U stvari, ne vidimo puno prostora za dalja sniženja troškova. Međutim, uvođenje novih proizvoda može biti odloženo. Kompanije će obezbediti likvidnost putem prodaje sredstava, otkupa obveznica i istovremeno njihovog refinansiranja po dužim dospećima. Kompanije sa velikom geografskom diverzifikacijom i širom bazom klijenata zabeležiće bolje generisanje tokova gotovine. Ograničene investicije u širenje poslovanja i fuzionisanje i preuzimanje drugih firmi ukazuju na to da bi ponuda novih emisija na primarnom tržištu mogla da bude mala. To bi moglo da dovede do mnogo većeg interesovanja za nove emisije i smanjenja spredova, posebno kompanija u regionima jezgra evrozone.

Na porast nezaposlenosti u evrozoni intenzivno utiču periferni regioni – što usporava inflaciju i snižava očekivanja po pitanju kamatnih stopa. Pad ekonomske aktivnosti prouzrokovan krizom duga praćen je neočekivano visokim porastom nezaposlenosti u perifernim delovima evrozone – posebno od maja 2011. godine. Pre toga, stopa nezaposlenosti u Nemačkoj i Francuskoj je opala, što je kompenzovalo povećanja u perifernim regionima. Neočekivano ubrzanje nezaposlenosti u Italiji i Španiji – vezano za nenadano oštar pad ekonomske aktivnosti kada su zemlje ušle u krizu duga – pretežno opredeljuje kretanje stope nezaposlenosti u evrozoni u ovom trenutku. Veoma visoka nezaposlenost utiče na smanjenje inflacije putem niske tražnje i niskih zahteva po pitanju zarada. Na osnovu naših očekivanja u pogledu nezaposlenosti, projektujemo inflaciju na nivou od 1,7% za 2013. i 1,3 odsto za 2014. godinu. Disinflatorni pritisak će takođe dovesti do potrebe za većom podrškom ECB (snižavanje kamatne stope na 0,5 odsto, alternativne mere), što snižava očekivane stope i prinose.

Italija: strukturne reforme su od ključne važnosti – i realizovaće ih samo "umereni" političari. Dugoročna perspektiva rasta u Italiji je od ključne važnosti – posebno s obzirom na situaciju u pogledu duga. U Italiji, odnos duga i BDP-a bi opao ukoliko bi nominalni rast bio viši od troškova države za finansiranje. Stoga Italija mora da se pre svega fokusira na ubrzanje rasta. U uslovima niske domaće tražnje i razduživanja, strana tražnja je od ključne važnosti za povratak na putanju rasta i treba da bude podržana povećanjem konkurentnosti. Poslovno okruženje za firme bi moglo značajno da se poboljša putem daljih reformi tržišta rada, reformi tržišta proizvoda (npr. energetski sektor) i napora da se unapredi lakoća poslovanja. Pored toga, Italija treba da se približi tehnološki najnaprednijim zemljama kako u pogledu istaživanja i razvoja tako i u pogledu obrazovanja. Ova pitanja su suštinski predusov za inovacije i kao takva treba da budu predmet posebne pažnje. U suprotnom, Italija bi verovatno opet mogla da bude pod pritiskom tržišta, pošto i program kupovine hartija od strane ECB zavisi od održivosti duga.

Uz pretpostavku da će se reforme nastaviti, važan faktor koji se negativno odražava na ekonomsku perspektivu bi trebalo da se ublaži tokom godine, posebno za nemački izvoz. Ukoliko ne bi došlo do poboljšanja situacije u perifernim regionima evrozone, značajno bi se povećali rizici da zbog toga dođe do prave recesije i eskalacije krize duga.

Globalna tržišta vlasničkih hartija od vrednosti će zabeležiti dobre rezultate sledeće godine. Mnogi investitori su propustili porast cena na globalnom tržištu akcija u 2012. godini i verovatno će povećati svoju izloženost rizičnijim sredstvima u 2013. godini. Usled očekivanog porasta dobiti u korporativnom sektoru fluktuacije cena akcija će ostati umerene tokom najvećeg dela naredne godine. Atraktivne cene i nedostatak alternativa trebalo bi da dovedu do pozitivnih pomaka kod većine indeksa berzi HoV.

Slabi rezultati telekomunikacionog i komunalnog sektora u Evropi nastaviće se u 2013. i u narednom periodu. Zbog nepostojanja mogućnosti rasta, neefikasnih struktura i političkih uticaja, ovi sektori će, dugoročno gledano, beležiti pokazatelje profitabilnosti ispod proseka.

Nema znaka preokreta ekonomske sudbine ovih sektora koji se nalaze na silaznoj putanji. Veoma je verovatno da će prinosi u 2013. biti negativni. Investitori bi trebalo da izbegavaju investicije u ovakve kompanije.

Svaki četvrti automobil proizveden u EU u 2013. biće "Made in CEE" (napravljen u centralnoj i istočnoj Evropi). Čak i u vreme krize rezultati proizvodnje automobila u CIE i dalje su bolji nego rezultati proizvodnje automobila u zapadnoj Evropi. Proizvodnja automobila u Češkoj Republici i Slovačkoj, koja se procenjuje na ukupno 2 miliona putničkih automobila u 2012. godini, već je premašila proizvodnju automobila u zemljama kao što su Francuska i Španija. Bivša Čehoslovačka je sada drugi po velični proizvođač automobila u Evropi odmah posle Nemačke. Udeo proizvodnje automobila u CIE neprestano se povećava na račun proizvođača automobila iz južne Evrope. Na CIE se pozitivno odražavaju njene konkurentne cene rada i snažno prisustvo nemačkih (VW, Skoda) i azijskih proizvođača (Kia, Hyundai, Toyota) koji povećavaju svoj udeo na evropskom tržištu.

Hrvatska će postati 28. zemlja članica EU u julu, čime će se okončati pregovori započeti 2005. godine. Mada prednosti članstva u EU možda izgledaju manje atraktivno nego tokom prethodna dva talasa proširenja, smatramo da će se na srednjoročnu perspektivu rasta pozitivno odraziti pristup zajedničkom tržištu i fondovima EU, odakle se Hrvatska nada da će povući do 2,5% BDP-a u periodu 2014-2020. godina. Proces integracije u EU na Balkanu trebalo bi da dobije još jedan podsticaj tokom 2013. godine kada bi Srbija trebalo da dobije datum za otpočinjaje pregovora, što će biti potvrda snažne orijentacije Srbije prema EU i podrške strukturnim reformama u srednjoročnom periodu.