Osiromašeni uranijum i životna sredina

Ekološki pokret "Bela breza" iz Kruševca, u saradnji sa Gradskom upravom je 15. 11. 2012. godine, u prostorijama Centra za stručno usavršavanje, organizovao stručni skup pod nazivom "Osiromašeni uranijum". To je bio treći po redu stručni skup koji je organizovao ovaj ekološki pokret od 1999. godine, vezan za problematiku osiromašenog uranijuma (OU). Na stručnom skupu su retrospektivno razmatrana dosadašnja saznanja i iskustva o OU.

OU je radioaktivni otpad koji nastaje u toku prerade uranove rude za gorivo u nuklearnim reaktorima i u procesu obrade istrošenog nuklearnog goriva. OU za razliku od prirodnog uranijuma ima smanjen ("osiromašen") sadržaj 235U a povećan sadržaj 238U. Zbog niske cene, u odnosu na mnogo skuplji volfram, OU se koristi za izradu protivoklopnih projektila. Masa OU u različitim vrstama projektila kreće se od 0,1 g do pet kilograma. OU u projektilima je zapaljiv, hemotoksičan i radiotoksičan, teški metal čije je vreme poluraspada 4,5 milijardi godina, pa će vekovima biti prisutan u životnoj sredini i predstavljati potencijalnu opasnost. Projektili od OU emituju alfa, beta i gama zračenje, pri čemu je najintenzivnije beta zračenje. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, municija sa OU (kalibra 30 mm) korišćena je iz višecevnih topova na avionima A-10, na teritoriji Kosova i Metohije, nekoliko lokacija u okolini Bujanovca, Preševa i Vranja te na poluostrvu Luštica u Crnoj Gori.

Masa OU u upotrebljenim, pojedinačnim projektilima je oko 300 g. Prema našim podacima na teritoriji Kosova i Metohije upotrebljeno je oko 31.000 projektila a na drugim lokalitetima oko 5.000 projektila. Radioaktivni projektili postepeno korodiraju pa se radioaktivnost, u skladu sa odgovarajućim geološkim, geohemijskim i meteorološkim faktorima na datom lokalitetu, može preneti i izvan njih. Dugoročno gledano najveća potencijalna opasnost je prenos OU u površinske i podzemne vode.

Prvi korak

Novonastala situacija nakon završetka ratnih dejstava 1999. godine zahtevala je da se, u skladu sa Članom 28. Pravilnika o granicama radioaktivne kontaminacije životne sredine i o načinu sprovođenja dekontaminacije, pouzdano detektuje postojanje radioaktivne kontaminacije te utvrdi vrsta i nivo kontaminacije, odrede granice radioaktivno kontaminiranog zemljišta i na pogodan način obeleže da bi se ljudi koji borave u blizini kontaminiranih lokaliteta pravovremeno upozorili na postojanje radioaktivne kontaminacije, te izvrši izolacija i sanacija kontaminiranih lokaliteta.

Sanacija nije mogla biti sprovedena u ratnim uslovima a druge aktivnosti mogle su se realizovati samo u nužno potrebnoj meri, u kojoj su to dozvoljavale ratne prilike. Praktičnu realizaciju navedenih aktivnosti, u ratnim uslovima, sprovodile su stručne ekipe Vojske Jugoslavije (VJ), sastavljene od pripadnika roda atomsko-hemijsko-biološke odbrane (ABHO). U praćenje stanja radioaktivnosti, tokom ratnih dejstava, bile su na odgovarajući način uključene i sve relevantne vojne i civilne ustanova (Vojnomedicinska akademija, Vojnotehnički institut, Institut za nuklearne nauke "Vinča", Centar za ekotoksikološka istraživanja Crne Gore, Prirodnomatematički fakultet u Podgorici, Institut za fiziku u Novom Sadu, Institut za fiziku u Beogradu, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović", Zavodi za preventivnu medicinsku zaštitu...), u skladu sa svojim specijalističkim zadacima.

Odmah po završetku rata nastavljen je intenzivniji i sistematičniji rad, započet u toku rata ali samo na dostupnim kontaminiranim lokalitetima, izvan teritorije Kosova i Metohije. Radioaktivna kontaminacija, nastala upotrebom municije sa OU, bila je praktično inkorporirana u prirodnu radioaktivnost. Direktna primena vojnih i drugih propisanih procedura, vezanih za radioaktivnu kontaminaciju koja nastaje upotrebom nuklearnog oružja, borbenih radioaktivnih materija i prilikom nuklearnih udesa u miru, nije bila moguća. Zbog toga je bilo nužno obimnije i svestranije angažovanje stručnih lica iz civilnih ustanova koje su tokom dugog niza godina pratile kretanje prirodne i dodatne veštačke radioaktivnosti u životnoj sredini i imale potrebna sredstva, kadrove i praktična iskustva iz oblasti kontrole radioaktivne kontaminacije u terenskim uslovima. U Republici Srbiji formirane su mešovite ekipe sastavljene od pripadnika roda ABHO i stručnih lica Instituta za nuklearne nauke "Vinča" (INN "Vinča"). U Republici Crnoj Gori mešovite ekipe bile su formirane od stručnih lica Ekotoksikološkog centra, pripadnika roda ABHO, i stručnih lica INN "Vinča". Ove ekipe su kasnije, u manje ili više promenjivim sastavima, praktičnim radom na kontaminiranim lokalitetima realizovale sve zakonom previđene aktivnosti.

Merenja i sanacija

Primarni zadatak u početku je bio konačno definisanje granica radioaktivno kontaminiranog zemljišta. Granice radioaktivne kontaminacije zemljišta određene su upotrebom prenosnih radioloških detektora za kontrolu površinske radioaktivne kontaminacije (merenjima na oko dva centimetra od površine tla) i laboratorijskom analizom uzetih uzoraka zemljišta, izvan površine vidljivih, udarnih rupa radioaktivnih projektila. Za merenja u poljskim uslovima korišćeni su: detektor tipa KOMO-TM, modifikovana varijanta detektora KOMO-TN i detektor KOMO-TL koji su proizvedeni u INN "Vinča" kao i detektori strane proizvodnje. Prilikom laboratorijskih analiza korišćeni su uređaji za gama i alfa spektrometriju. Kao granica radioaktivne kontaminacije uzeta je pet puta niža vrednost u odnosu na međunarodno prihvaćen standard za dozvoljenu aktivnost OU u zemljištu. Nakon određivanja granica kontaminiranih lokaliteta oni su ograđeni žičanim ogradama. Pored toga postavljeni su i odgovarajući znaci upozorenja na radioaktivnost (po potrebi dvojezični).

U periodu od jula 1999. godine do 2001. godine, koordiniranim aktivnostima roda ABHO, relevantnih vojnih i civilnih ustanova, Vlade i nadležnog ministarstva Vlade Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) kao i nadležnih ministarstava Vlada Republike Srbije i Republike Crne Gore, postepeno su stvarani neophodni uslovi za sanaciju kontaminiranih lokaliteta. U kontinuitetu je praćeno stanje radioktivne kontaminacije a prikupljani su i analizirani svi drugi polazni elementi, neophodni za izvođenje sanacionih radova.

Sаnаciја zеmlјištа kоntа-minirаnоg prојеktilimа оd ОU је pоstupаk kојim sе, u јеdnој ili višе fаzа, rаdiоаktivnо kоntаminirаnо zеmlјištе dоvоdi u tаkvо stаnjе dа sе mоžе kоristiti kао i prе kоntаminаciје ili zа drugе nаmеnе. Rаdiоlоškа dеkоntаminаciја zеmlјištа kоn-tаminirаnоg prојеktilimа оd ОU је prvа fаzа sаnаciје zеmlјištа. То је pоstupаk kојim sе, sа i iz zеmlјištа gdе su upоtrеblјеni, uklаnjајu rаdiоаktivni prојеktili, njihоvi dеlоvi i nаstаlе prоprаtnе kоličinе rаdiоаktivnе zеmlје i rаstinjа. U zаvisnоsti оd vrstе zеmlјištа, rаdiоlоškа dеkоntаminаciја sе izvоdi upоtrеbоm ručnоg аlаtа ili kоmbinоvаnоm upоtrеbоm ručnоg аlаtа i inžinjеriјskih mаšinа. Nаstаlа kоličinа rа-diоаktivnоg оtpаdа (RАО) sе оdvоzi nа оdlаgаnjе i dаlјi trеtmаn. Pоstupkоm rаdiоlоškе dеkоntаminаciје zеmlјištа nе uklаnjа sе cеlоkupаn sаdržај ОU u zеmlјištu kао ni rаdiоаktivni prојеktili kојi su rikоšеtirаli izvаn mеstа bоrbеnе upоtrеbе. Rаdiоlоškоm dеkоntаminаciјоm zеmlјištа, kоntаminirаnоg prо-јеktilimа оd ОU, iz zеmlјištа sе uklаnjа glаvni dео ОU а njеgоv zаоstаli sаdržај u zеmlјištu sе svоdi u grаnicе prihvаtlјivоg rаdiоеkоlоškоg i tоksikоlоškоg rizikа.

Rеmеdiјаciја zеmlјištа kоntаminirаnоg prојеktilimа оd ОU је drugа fаzа sаnаciје zеmlјištа. Оnа prеdstаvlја pоbоlјšаnjе еfеkаtа izvršеnе dеkоntаminаciје zеmlјištа, gdе је tо nеоphоdnо, s оbzirоm nа vrstu i buduću nаmеnu zеmlјištа. Rеmеdiјаciја sе mоžе izvеsti kао fizičkо - hеmiјskо ili biоlоškо trеtirаnjе dеkоntаminirаnоg zеmlјištа.

Na osnovu poznatih stanja radioaktivne kontaminacije i detaljnih analiza polaznih elemenata, urađeni su projekti za radiološku dekontaminaciju kontaminiranih lokaliteta. Projekte su radili ekspertski timovi. Nakon odobravanja konačnih verzija projekata i obezbeđivanja neophodnih finansijskih sredstava započeta je njihova praktična realizacija. Dekontaminacioni radovi započeli su 2001. godine i uspešno završeni na rtu Arza u Republici Crnoj Gori. Od 2002. do 2007. godine dekontaminirani su i kontaminirani lokaliteti u Republici Srbiji (Bratoselce i Reljan na teritoriji opštine Preševo, Borovac 1 i Borovac 2 na teritoriji opštine Bujanovac i Pljačkovica na teritoriji opštine Vranje).

Iskopavanje i grubo planiranje zemlje izvođeno je inžinjerijskim mašinama. Fino planiranje, pretraživanje i prikupljanje radioaktivnih projektila i njihovih ostataka te radioaktivne zemlje i kamenja izvođeno je upotrebom radioloških detektora i ručnog alata.

Prilikom radiološke dekontaminacije korišćeni su radiološki merač kontaminacije KOMO-TL, monitor kontaminacije 6150 ADk i Univerzalni monitor (UMo) LB 123 sa sondom LB 1231. Radioaktivni projektili i njihovi ostaci stavljani su u plastične kese a ove u specijalne metalne kontejnere, radi zaštite ljudi od dodatnog ozračivanja. Radioaktivna zemlja prikupljana je u metalnu burad sa poklopcem, zapremine 200 l. Sav nastali RAO je transportovan u INN "Vinča" na odlaganje i dalji tretman. Na rtu Arza, zbog kamenitog tla, radiološka dekontaminacija izvedena je bez upotrebe inžinjerijskih mašina. Radovi na kontaminiranom zemljištu izvođeni su pod zaštitnim sredstvima. Pored toga u kontinuitetu je funkcionisala i lična dozimetrijska kontrola. Prilikom izvođenja radiološke dekontaminacije kontrolisana je radioaktivnosti vazduha i praćena meteorološka situacija u prizemnom sloju atmosfere.

Laboratorijske analize uzetih uzorka, sa dekontaminiranih lokaliteta, potvrdile su da su dekontaminacioni radovi uspešno realizovani. Dalja postupanje sa dekontaminiranim lokalitetima će zavisiti od rezultata radioekološkog monitoringa u dužem vremenskom periodu.

Opasnosti

Uranijum se u organizam može uneti preko organa za disanje, organa za varenje i preko kože, bilo zdrave ili povređene. Bez obzira na put unošenja uranijum se u krvi vezuje za belančevine, bikarbonate i membranu eritrocita. Samo jedan sat kasnije iz krvi se eliminiše 95% uranijuma, od čega 50% biva izlučeno preko bubrega urinom. Preostala količina deponuje se u organizmu. Kritični organ (organ najvećeg nakupljanja) je bubreg. U njemu se zadržava (0,05-12)% unetog uranijuma, sa poluvremeno eliminacije od (6-1.500) dana. Uranijum je izuzetno toksičan za bubreg dok je njegovo radijaciono dejstvo, pri jednokratnom unošenju, dosta slabo. Pri jednokratnom unošenju i pravovremenoj terapiji promene su reverzibilne, dok su su pri hroničnoj ekspoziciji uglavnom trajne, te postepeno dolazi do nastanka bubrežne insuficijencije. U mineralnom delu kosti zadržava se (2-20)% unetog uranijuma. Pošto se uranijum zadržava u kostima veoma dugo, on tu generiše i veoma značajne radijacione efekte. U ostalim organima (jetra, pankreas, slezina) vezuje se (0,03-12)% unetog uranijuma. U samoj krvi su najugroženiji eritrociti kojima je zbog oštećenja membrane znatno skraćen životni vek. Uranijum se nakuplja u semenoj tečnosti tako da udruženim toksičnim i radijacionim dejstvom može prouzrokovati genetske promene. Tokom graviditeta uranijum prolazi placentarnu barijeru do fetusa pa je nekim istraživanjima dokazana povezanost povećane koncentracije uranijuma i povećane učestalosti prekida trudnoće, smanjenja težine ploda na rođenju i nekih malforacija koštanog sistema. U hroničnoj ekspoziciji u kliničkoj slici javljaju se neurološki ispadi (periferne neuropatije, vrtoglavice, gubitak ravnoteže). Pre ovih simptoma dolazi do pada neurokognitivnih funkcija. Kasne posledice (maligne promene), najčešće karcinomi bronha, osteosarkom, leukoze i tumori jetre, nastaju posle dugog latentnog perioda (20 do 25) godina.

Najvažniji put eliminacije uranijuma iz organizma je preko bubrega urinom. Uranijum se u urinu može detektovati i više godina posle unošenja ali je pri unošenju malih količina najbolje izvršiti detekciju tokom prvih šest meseci a najkasnije posle tri godine. Ako se u telu čoveka nalaze šrapneli OU, OU se u urinu može detektovati u vrlo dugom periodu posle ranjavanja (preko deset godina). Za postavljanje dijagnoze potrebni su anamnestički podaci o ekspoziciji, rezultati fizičke dozimetrije, rezultati odgovarajućih laboratorijskih analiza i rezultati kliničkih ispitivanja čiji obim određuje lekar u skladu sa nalazom i kliničkom slikom. Terapija se izvodi upotrebom natrijum - bikarbonata i sprovođenjem potrebne simptomatske terapije.

Stručni učesnici

Na skupu su govorili:

general-potpukovnik u penziji Slobodan Petković (ABHO) o karakteristikama i primeni municije sa OU i predlozima za dalje aktivnosti na rešavanju problema OU;

mr Dragutin Fortuna, pukovnik u penziji (ABHO) o detekciji OU i radiološkoj dekontaminaciji zemljišta kontaminiranog OU;

prof. dr Branka Đurović, Načelnik odeljenja za radiološku zaštitu IMR (VMA) o biomedicinskim aspektima primene OU.

Posledice

Skup simptoma i promena kod vojnika NATO i stanovništva Iraka, nakon ratnih dejstava NATO pakta u Iraku, nazvan je sindromom Zalivskog rata i često pripisivan samo dejstvu OU. Nakon detaljnih istraživanja utvrđeno je da su u nastanku sindroma značajnu ulogu mogli imati: primenjene a nedovoljno ispitane vakcine, dim i produkti sagorevanja nafte i njenih derivata, specifične zarazne bolesti, pesticidi i insekticidi, jaka elektromagnetska polja koja su primenjivana u ratnom sukobu i na kraju OU. Svojevremeno je pažnju javnosti Evropske unije (EU) zaokupljala činjenica povećanog broja obelelih i umrlih vojnika iz Italije koji su bili angažovani na Balkanu. Oboleli vojnici su po pravilu služili u artiljeriji. Nezavisna komisija je dokazala da biološki uzorci obolelih vojnika sadrže mikro i nano čestice teških metala ali da niti jedan uzorak ne sadrži OU. Nakon rata 1999. godine, na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA), ispitan je veliki broj pripadnika oružanih snaga SRJ koji su bili u neposrednoj blizini ili na mestu primene OU. Ovaj program trajao je pet godina i nakon toga je prekinut. Iako se tendencija povećanja malignih oboljenja kod stanovništva Republike Srbije može teorijski povezati sa prisustvom, odnosno prethodnom ekspozicijom OU, ipak se ne može statistički dokazati uzročno - posledična veza. Ovaj proces otežava prisustvo drugih štetnih faktora kao što su: širok spektar hemijskih zagađivača, neadekvatna ishrana, loše životne navike (pušenje i konzumiranje alkohola), nedovoljna fizička aktivnost, nedostatak preventivnih - skrining programa i kontrola rizičnih grupa za pojedine bolesti. Dodatno, učestalost pojave pojedinih bolesti promenjena je i zbog migracije velikih grupa stanovništva, života u kolektivnom smeštaju i stresnih uslova života u brojnim ratnim sukobima na teritoriji bivše SFRJ.

Cilj skupa

Na skupu su posebno istaknuti sledeći zahtevi:

1. Da se definiše sveobuhvatna i jedinstvena državna strategija za rešavanje problema OU, korišćenog za vreme NATO bombardovanja, koja bi obuhvatila praćenje događanja u prirodi i zdravstvenog stanja stanovništva.

2. Da se nastave dalja istraživanja u oblasti OU, kroz angažovanje međunarodnih ekspertskih timova u kojima bi učestvovali i naši stručnjaci.

(EKOlist - poziv na pretplatu)