(Ekonomist) Tržište kapitala u Crnoj Gori - Prodaju stanove, kupuju akcije

(Luka Bar)

Zbog trocifrenog rasta akcija na crnogorskim berzama, sve je češći fenomen da se žitelji Crne Gore zadužuju i prodaju nekretnine. Tržišna kapitalizacija je sa referendumskih 1,3 milijarde evra dogurala do dve milijarde, što je 110 odsto crnogorskog GDP-a. Iako se na pojedinim akcijama od referenduma moglo da zaradi i do 70 odsto, stručnjaci preporučuju da građani smanje apetite

Tridesetogodišnjak M. M. iz Podgorice pre godinu dana prodao je stan i svih 30.000 evra uložio u akcije crnogorskih kompanija. Do danas je zaradio još toliko, a od 2002. godine, kada je počeo da trguje akcijama, „teži“ je za više od 150.000 evra. Počeo je sa svega dve hiljade dolara, trgovao sa skoro dvadeset odsto akcija kotiranih na crnogorskim berzama, a za pola godine na jednoj hartiji znao da zaradi od 20 do 500 odsto. Procenjujući da još može da se zaradi na akcijama Rudnika uglja i boksita, Željezice, te investicionim fondovima, sagovornik Ekonomista nije negirao mogućnost da se uskoro okuša i na berzama u regionu.

Tako berze u Crnoj Gori ne samo da su dostigle popularnost igara na sreću, već je trgovanje hartijama od vrednosti postao jedan od najunosnijih poslova. Neki bi dodali i najluđih, jer sve je češći fenomen da građani Crne Gore prodaju nekretnine ili se zadužuju u bankama ne bi li ulagali na berze. Jesu li, međutim, u pravu oni koji tek planiraju da prodaju imovinu ili uzmu kredit kod banke? Da li se još može računati na velike prinose, te da li je crnogorsko tržište kapitala sve veći balon koji bi vrlo lako mogao i da pukne?

Istina jeste da je Crna Gora sa aspekta pravne sigurnosti, te uređenih zakona na tržištu kapitala idealno područje za kupovinu, ali da li je idealno i sa pozicije cene akcija. Jer samo prošle godine crnogorski berzanski indeks Moste oborio je rekorde u regionu i zabeležio rast od 450 odsto, a više od sto miliona evra stranog novca investirano je na crnogorsko tržište kapitala. Istovremeno je indeks Beogradske berze porastao 39 odsto, bukureštanske 29,5 odsto, zagrebačke 26, sofijske 30 odsto, a indeks ljubljanske berze čak je i opao (za 7,1 odsto).

Opcije
Samo od majskog referenduma do danas „pametnim ulaganjem“, na crnogorskim berzama moglo je da se zaradi od 60 do 70 odsto. Akcija podgoričkog Kombinata aluminijuma sa prošlonedeljnom cenom od 8,4 evra, od referenduma je utrostučila vrednost, akcija Elektroprivrede (4,7 evra) skočila je za oko 25 odsto, Luke Bar (1,7 evra) skoro sto odsto, koliko i Jadranskog brodogradilišta. Vrednosti su duplirali Eurofond i Moneta, a investicioni fond Mig uvećao je svoju vrednost čak 17 puta. Ukupna tržišna kapitalizacija je sa referendumskih 1,3 milijarde evra dogurala do dve milijarde, što je čak 110 odsto crnogorskog GDP-a. Istovremeno, indeks MOSTE porastao je 67,5 odsto, a indeks NEXPIF više od 64 odsto.

Takvu eksploziju deo stručne javnosti protumačio je kao jasan signal da Crna Gora poseduje potencijal za razvoj tržišta kapitala. Drugi su rast komentarisali političkim smirivanjem i sve većim brojem investitora iz Crne Gore i Hrvatske, tvrdeći da uzimanje kredita i kupovina akcija nisu samo crnogorski specijalitet. Rade Rakočević iz beogradske brokerske kuće Senzal objašnjava da je u SAD-u normalno dobiti tri do pet puta više novca od uloženog, te da je slična situacija i u Hrvatskoj. Problem je samo što u Beogradu nema banke koja bi ponudila takvu uslugu klijentima, i što ih uglavnom najviše zanima što veća kamata na kredit. Kako bilo, istina je da bi gurmani crnogorskih akcija apetite trebalo da smanje, jer kako se očekuje, „ludilo“ (doduše ne kao dosad) trebalo bi da traje do kraja godine.

(Rade Rakočević)

„Kompanije su na početku privatizacije bile jako podcenjene. Sada su cene nekih kompanija na berzi blizu cenama za koje treba da se pitamo ko je spreman da ih plati u skladu sa njihovim sadašnjim poslovanjem. Ako bi se poslovanje poboljšalo kao i aktivnost menadžmenta, bilo bi manje prostora za bojazan”, objasnio je za Ekonomist analitičar podgoričke brokerske kuće Monte Adria Uglješa Vučinić. Slična situacija je i sa privatizacionim fondovima koji su se približili diskontu svojih neto sadašnjih vrednosti u proseku od 15 do 20 odsto.

Vučinić procenjuje da je Telekom kompanija čija vrednost raste na realnim osnovama. a da dugoročno, najbolja investicija za velike investitore, jeste turizam. To je ujedno i jedna od glavnih smernica Vladine politike.

Oporavak
Ponovan blagi rast moguć je polovinom 2007. sa reformom penzionog sistema, odnosno nakon pojave penzionih fondova i, očekivanog, rasta tražnje za akcijama. Investitori bi naime, opet mogli da budu oni koji su i do sada ulagali.

„Gro investitora dosad su činili Slovenci, mada je sve više i hrvatskih investicionih kompanija“, kaže za Ekonomist predsednik Komisije za hartije od vrednosti Crne Gore Zoran Đikanović. Procenjuje se da su samo oni od 2002. godine u crnogorske hartije uložili oko 200 miliona evra, što je od ukupnog prometa na berzama gotovo polovina. Najintenzivniji su ipak bili prošle godine kada su uložili do sto miliona evra. Sa druge strane, sve je više investitora i iz Srbije, a procenjuje se da se za proteklu godinu i po dana, iz Srbije u crnogorske hartije slilo i do deset miliona evra.

Kako i ne bi, rekli bi neki, kad Crna Gora sve više radi u interesu klijenta. Tako se kapital ne oporezuje dok god je u biznisu. Uz to, ta država ima najniži porez na dobit preduzeća u regionu, devet odsto. Porez na kapitalnu dobit od prodaje vrednosnih papira za pravna i fizička lica je 15 odsto. U Srbiji je, pak, porez na kapitalnu dobit za fizička lica 20 odsto, a za pravna deset odsto. On se, međutim, u Crnoj Gori ne plaća ukoliko je ostvaren prodajom hartija koje je investitor u vlasništvu držao najmanje dve godine, ili ako se iznos kapitalne dobiti reinvestira u hartije u roku od godinu dana od trenutka realizacije te dobiti.

Kada se govori o meteorskom usponu crnogorskog tržišta kapitala, treba imati u vidu i makroekonomsku stabilnost, kaže Đikanović Prošlogodišnja inflacija u Crnoj Gori bila je 1,8 odsto, koliko i budžetski deficit. Za ovu godinu se očekuje da inflacija neće preći dva odsto, a da budžetskog deficita neće ni biti. Sve to, zajedno sa smanjenjem nezaposlenosti sa prošlogodišnjih 19 na 17 odsto i međunarodnom valutnim ukazuje na razvojne efekte tržišta, podsticanje kulture štednje i investiranja, ali i mentalnu tranziciju ljudi.

Nezaobilazno pitanje
Da li je brzi rast vrednosti na berzi zabrinjavajući? Obično su akcije na novim berzama u početku dosta podcenjene, budući da im ljudi pripisuju veliki rizik. Usled toga, akcije mogu naglo da skoče jednom kada percepcija rizičnosti postane realističnija. Ekonomista Vladimir Gligorov objašnjava da je opasnost da se u tome pretera, pa da u nekom času mora da dođe do pada vrednosti. „Ali to ne bi trebalo da dovede do kraha ili do nekih većih poremećaja”, kaže on. On kaže i da je zanimljivo poređenje sa drugim zemljama u sledećem smislu: u Srbiji, a i u drugim balkanskim zemljama veoma brzo raste ponuda bankarskih kredita. To znači da povećan priliv novaca nema gde drugde da se ulaže nego u depozite u bankama, a to onda tera banke da nude kredite. To opet stvara sve moguće probleme sa kamatama, kursom i generalno sa monetarnom politikom. “Ukoliko pak može da se ulaže u akcije ili u imovinu uopšte, to bi stavilo bankarski i čitav finansijski sistem u sasvim drugačiji položaj. U tom smislu, ako je to tačno, u Crnoj Gori, banke imaju u berzi dodatnu konkurenciju, što je dobro kako god da pogledate”, objasnio je Gligorov.

Možda više muči šta ako pojedinac ostane bez stana ili ne povrati pozajmljeni novac. Jer treba imati na umu da postoji veliki broj investitora iz Crne Gore i inostranstva, koji su akcije kupili i pre dve godine i koji će jednom krenuti da prodaju svoje akcije. Šta će tada biti sa malima koji su možda plasman dobili bankarskim kreditom ili pozajmicom? Ili šta će biti sa tržištem? Đikanović kaže da će tržište da nastavi da živi, te da nikakav balon neće da pukne. Pitanje je samo da li bi i koliku država trebalo da ima odgovornost zbog toga što nije upozorila građane na vreme na to da je moguće i da ne povrate uloženi novac.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu