Vlada Srbije postaje i bankar i menadžer - Da li država treba da se meša u rad MSP sektora?

Jedini pravi posao je onaj u državnoj službi - posao siguran, zarada redovna, zagarantovan ceo godišnji odmor, plaćeno bolovanje, prevoz, dnevnice, jubilarne nagrade, bonusi, dodatni slobodni dani, a i oni radni dani nisu baš radni. Ovom filozofijom se vodi dosta onih koji traže posao, a ovim privilegijama može da se pohvali bar 450.000 zaposlenih u našoj zemlji. Međutim, izgleda će se "posrećiti" i nekim radnicima u firmama iz privatnog sektora.

Kako je najavilo Ministarstvo finansija, država planira da uđe u vlasništvo malih i srednjih privatnih preduzeća tako što će im dodeliti novac u visini od 25% vrednosti firme.

- Predložiću kolegama u Vladi da u malim preduzećima koja nemaju imovine na koju bi stavila hipoteku i dobila kredite, država bude manjinski akcionar. Država ne bi imala finansijsku korist, već bi pomogla realizaciju projekata za koji male kompanije nemaju sredstava, a vratile bi novac kroz nekoliko godina – izjavio je nedavno Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede.

(Mlađan Dinkić)

Dinkić je objasnio kako bi Vlada Srbije postala bankar i menadžer.

- Želimo da svim takvim firmama ponudimo mogućnost da im država dodeli sredstva u vrednosti do 25% vrednosti kompanije. To suvlasništvo države u ovim firmama bilo bi privremeno, samo dok vlasnik ili neki drugi ulagač ne poželi da taj udeo otkupi. Taj model koristi Evropska banka za obnovu i razvoj i ako ona može tako da pomaže preduzećima u privatnom sektoru, ne vidim zašto to ne bi radila i Srbija.

Iz Ministarstva finansija i privrede smo dobili odgovor da detalji ove ideje još nisu poznati, a kako "eKapija" saznaje u tom ministarstvu predlog će biti detaljno razvijen u narednih nekoliko meseci.

U Uniji poslodavaca Srbije nemaju ništa protiv da se država umeša u rad privatnih firmi i navode da je to već viđen model:

- Privreda već godinama insistira da se formira Razvojna banka Srbije, ali pošto za to sada očigledno nema novca ovo je jedan skromniji pokušaj da se na određen način pomogne. Situacija u Evropi pokazuje da bogatije zemlje uglavnom izbegavaju ovakvo mešanje države u privredne stvari, ali one srednje razvijene i siromašnije odavno imaju razvojne banke ili fondove i tako pokušavaju da razviju svoju privredu. Negde je to uspešno kao model, a negde manje uspešno, zavisno od zemlje i od stepena korupcije u njoj – rekao je za "eKapiju" Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.

(Dragoljub Rajić)

Direktor firme "Melco Buda" iz Despotovca Budimir Raketić, rekao je za naš portal da je dobrodošla svaka pomoć maloj privredi, ali ukazuje na to da je prethodno neophodno rešiti druge probleme da bi mala preduzeća opstala na tržištu.

- Postoje problemi nelojalne konkurencije, kupovine robe koja dolazi iz sumnjivih izvora, prodaje neatestirane robe ili sa sumnjivim atestima. Tenderi su često sa prevelikim zahtevima u odnosu na mogućnosti malih firmi gde se traži mnogo toga što male firme nisu u mogućnosti da budu, pre svega zbog malog tržišta. Kada država kaže mala preduzeća gleda na one koji imaju najmanje 100 i više radnika što je za Srbiju dosta nerealno za ovako malo tržište. Zakoni se menjaju skoro kod svake promene vlasti tako da dugoročnost ne postoji, a da bi neko radio ozbiljno mora da planira unapred bar nekoliko godina po istim pravilima.

Koje firme će dobiti novac od države?

Kako je izjavio ministar Dinkić, ideja je da se, putem javnog poziva, firme zainteresovane za program, same kandiduju.

- Država neće ući u vlasništvo svih preduzeća. Uslov za dobijanje pomoći je, pre svega, ozbiljan investicioni program koji podrazumeva otvaranje novih radnih mesta i izvoz – naveo je Dinkić

Ekonomista Saša Đogović u razgovoru za "eKapiju" je rekao da se za ovu ideju zalagao ranije kada je zemlja bila manje zadužena.

- Nemam ništa protiv da država uđe u preduzeća koja imaju perspektivu, i mogućnost daljeg širenja tržišnih horizonata. Preduzeće bi trebalo da bude proizvodno, izvozno orjentisano. Država treba privremeno da uđe i da bude manjinski vlasnik, a da potom izađe tako što će vlasnik otkupiti državni udeo. Država ne bi trebalo da utiče na poslovne odluke, već vlasnik – objasnio je Đogović.

Direktor Unije poslodavaca, takođe, insistira na određivanju prioritetnih delatnosti za dobijanje pomoći.

- Potrebno je izdvojiti delatnosti bitne za razvoj srpske privrede i kakva vrsta investicija u preduzećima može da bude podržana kroz ovaj program. Pri tom se ne smeju ponoviti pređašnje greške da se sa makronivoa odrede prioriteti, već se mora uraditi temeljna analiza svake regije u Srbiji, konsultovati uspešni privrednici iz tog dela zemlje, i onda napraviti detaljan popis koje delatnosti u kom gradu ili opštini treba stimulisati i za šta će tih 25% učešća u kapitalu preduzeća tačno biti opredeljeno – objasnio je Dragoljub Rajić.

(Saša Đogović)

Najbitnija je kontrola

Ministar finansija i privrede je najavio da će budžetom za ove namene, u početku, izdvojiti milijardu dinara, a da će tehnički posao obavljati Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza.

Naši sagovornici su se složili da je neophodna kontrola podele, kao i praćenje tokova novca.

- Pokušaj države da na ovaj način pomogne takvim preduzećima sa zdravim potencijalom za razvoj može biti dobar pod uslovom da postoji puna javnost i kontrola nad dodelom sredstava, ali i da se potom mora pažljivo pratiti tok novca i da li su sredstva privedena nameni – rekao nam je Rajić.

Đogović predlaže i uključivanje drugih ministarstava kao što su Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede.

- Ne bi bilo loše da se uključe i druga ministarstva kako bi bio bolji kontrolni mehanizam. Najavljeni potez države nije sporan, ako postoje jasni kriterijumi da se raspodela novca ne vrši po partijskoj liniji, ako se definiše ko odlučuje, i ko će kasnije kontrolisati realizaciju. Postoji visok rizik uspešnosti ove ideje zbog partokratske države.

Direktor fiirme "Melco Buda" se takođe pribojava dobre realizacije ove ideje zbog partijskih veza.

- Država mora prvo da smanji administraciju na odgovarajuću meru bar približno evropskim standardima ali tako da bude efikasna. Poznato je skoro svakom privredniku kakav je "kvalitet" usluge u državnim firmama u odnosu na privatni sektor, a u privatnike ne računam tajkune. Svakodnevni su primeri nerada i neodgovornosti jer su ljudi u državnim službama došli preko veze ili nemaju strah od otpuštanja u slučaju lošeg rada. Dok god su političari novopečeni euromilioneri, a nisu u biznisu, nema pomoći ovoj državi. Nažalost ulazimo u sferu politike, a ne ekonomije, ali odatle svo zlo slabosti ove zemlje potiče – ocenio je Budimir Raketić.

Ovo nije jedina ideja države da uđe u privatne firme. Ministar finansija i privrede, Mlađan Dinkić, najavio je mogućnost da država pokrene "Železaru Smederevo" ukoliko se ne postigne dogovor sa zainteresovanom ruskom firmom "Ultravagonzavod" čiji predstavnici bi na dogovore u Srbiju trebalo da dođu polovinom februara.

Ako se najave države ostvare, moguće da će sledeće godine 14. januar za još više zaposlenih biti neradni dan.

Suzana Obradović