RETROSPEKTIVA 2012 - Investicije u oblasti ZDRAVSTVA koje su izazvale najveće interesovanje korisnika "eKapije"
Investicioni tim "eKapije" uradio je analizu i formirao rang listu investicija i investicionih ideja koje su izazvale najveće interesovanje/čitanost naših korisnika u 2012. godini. Rezultati su veoma interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa vama.
Predstavljamo vam najzanimljivije projekte u sektoru ZDRAVSTVA.
Labilno tržište lekova u Srbiji obeležilo je gotovo celu 2012. godinu. Farmaceutske kompanije apelovale su da gube milione zbog obračunavanja cene lekova po kursu koji nije menjan od maja 2011. godine, da bi pred kraj 2012. konačno bila doneta Uredba o kriterijumima za formiranje cena lekova (prema kojoj se cene obračunavaju po kursu od 113 dinara za evro). Nestabilno tržište značilo je i nestašicu pojedinih lekova a onda i njihovo poskupljenje.
Nova 2013. dočekana je sa činjenicom da je hiljade građana Srbije i dalje bez zdravstvenih knjižica. Uprkos najavama, za više od 50.000 radnika i članova njihovih porodica overa zdravstvenih knjižica i krajem januara se poredi sa nemogućom misijom. Za radnike kojima poslodavci ne plaćaju doprinose rešenja za sada nema, a zbog propusta u izradi Pravilnika, ne mogu svi da dobiju potvrde uz koje pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu imaju deca, trudnice i porodilje bez obzira na neplaćene doprinose. Početkom ove godine još više smo bili uzdrmani slikama koje odaju pravi horor dečjeg odeljnja Očne klinike KCS, gde se bubašvabe ponašaju kao domaće životinje, zidovi otpadaju, vrata se ne zatvaraju a inventar je suvišno komentarisati.
Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu i dalje traga za lokacijom gde će biti preseljen i to nakon više od 2 meseca kada je zatvoren po nalogu građevinske inspekcije, jer je zbog urušavanja objekta rizično boraviti u njemu.
Ako u obzir uzmemo i već uobičajene redove u bolničkim hodnicima, mesece čekanja na pojedine specijalističke preglede, malo je reći da ne možemo biti zadovoljni situacijom u zdravstvenom sistemu Srbije.
(KC "Niš")
Međutim, čitaoci "eKapije" dali su prednost nekim vedrijim temama, verujući da predstoje lepši dani za srpsko zdravstvo.
Na prvom mestu liste našla se rekonstrukcija 4 klinička centra u Srbiji, koje bi trebalo da budu finansirane sredstvima iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i budžeta Srbije u iznosu od 200 mil EUR. Međutim, kako u Srbiji ništa ne prolazi bez onog "ali", iako je bivši ministar finansija Zoran Stanković najavio da bi tender trebalo da bude raspisan u maju prošle godine a rekonstrukcija da bude završena do 2015. godine, rokovi nisu ispoštovani.
Sadašnja ministarka zdravlja najavila je da će rekonstrukcija kliničkih centara u Srbiji početi u maju ove godine, kada bi građevinski radovi trebalo da počnu u Nišu, zatim u Novom Sadu a do kraja godine i u Kragujevcu. Sa projektnom dokumentacijom za Klinički centar Srbije međutim najmanje se odmaklo. Punih pet godina od kako se priča o rekonstrukciji kliničkih centara, za KCS još nije završeno ni idejno rešenje, tako da ova zdravstvena ustanova neće moći da bude obuhvaćena planom rada za 2013. godinu.
Drugo mesto donosi jednu vedriju priču - savremeno opremljeno porodilište, čiji rad ne finansira država. Sve trudnice koje žele poseban tretman na porođaju i uslove poput onih u najsavremenijim bolnicama u Evropi, dobile su mogućnost da bebu donesu na svet i u privatnom porodilištu, koje je posle 22 godine od osnivanja otvorila Specijalna ginekološka bolnica "Jevremova".
Ono po čemu ovogodišnja lista liči prošlogodišnjoj jeste veliko interesovanje za matične ćelije i lečenje neponovljivim jedinicama. U decembru je stigla sjajna vest da se početak izgradnje prve javne i porodične banke matičnih ćelija u Srbiji može očekivati pre kraja meseca, a potpisan je i ugovor sa izvođačima radova. Međutim, sa radovima se nije krenulo jer, kako kažu u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić" u Beogradu u čijem će dvorištu banka i biti smeštena, čeka se lepše vreme. Kada javna banka ćelija iz krvi pupčanika bude izgrađena (rok je kraj 2013. godine) svi kojima je potrebno lečenje matičnim ćelijama moći će besplatno da dobiju odgovarajući uzorak ako on postoji u bilo kojoj svetskoj javnoj banci matičnih ćelija.
Sredinom marta u Beogradu je otvorena još jedna privatna bolnica i to u Višegradskoj ulici. "Euromedik" sistem, koji posluje već 12 godina, nakon doma zdravlja u Novom Beogradu i dve poliklinike na Slaviji, svojim pacijentima omogućio je da se leče i u Opštoj bolnici u Višegradskoj. Najnoviji objekat ima ukupno 2.500 kvadrata, 10 etaža, 40 kabineta sa 20 dijagnostičkih i 20 stacionarnih kreveta i 50 zaposlenih.
Na petom mestu našla se najava da će građanima Srbije od marta 2012. početi dodela elektronskih zdravstvenih knjižica. Kako je najavljivano, zamena zdravstvenih knjižica elektronskim karticama, koje bi omogućile brži i lakši pregled kod lekara i podizanje lekova u apotekama a važile bi 10 godina, trebalo je da započne u Valjevu. Međutim, građani grada na Kolubari kao i ostatak stanovništva u Srbiji kod lekara i dalje odlazi sa starim zdravstvenim legitimacijama.
Šesto mesto liste vraća nas još jednom na teren matičnih ćelija. Biobanka za čuvanje matičnih ćelija "InScientiaFides" iz San Marina, otvorila je početkom prošle godine vrata svog predstavništva u Srbiji i omogućila budućim roditeljima iz Srbije da ostvare jedinstvenu mogućnost čuvanja matičnih ćelija iz krvi pupčanika svoje bebe u periodu na 30. godina.
Ovogodišnju retrospektivu zatvara priča da parovi koji čekaju vantelesnu oplodnju u Srbiji, sada i zvanično mogu pomoć da potraže u privatnim klinikama, i to o trošku države. Republički fond za zdravstveno osiguranje, nakon prethodna 3 neuspela tendera, potpisao je ugovor sa konzorcijumom koji čini osam klinika koje će biti uključene u postupak VTO. Mogućnost da učestvuju u postupku vantelesne oplodnje o trošku države, pored četiri beogradske i dve novosadske, dobile su po jedna bolnica iz Niša i Leskovca. RFZO će finansirati vantelesnu oplodnju za 450 parova kod privatnika i za to je izdvojeno 111,6 miliona dinara.
I još nešto, da li ste videli koji projekti su izazvali Vašu pažnju, u kategoriji POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA, NEKRETNINE, INDUSTRIJA, TURIZAM ZABAVA I REKREACIJA, TELEKOMUNIKACIJE I IT, SAOBRAĆAJ.