Nedostaju kadrovi i niži porezi - Mogu li država i privrednici zajednički kreirati mere za podršku IT sektoru?

Srbija je prošle godine od izvoza softvera ostvarila oko 250 mil USD, što je dva puta više nego što smo prihodovali od izvoza maline, za koju se veruje da je naš najveći izvozni adut. Da bi povećala izvoz i broj firmi u IT sektoru, država je najavila da sprema program podsticaja, koji bi trebalo da bude definisan tokom februara.

Ministar finansija Mlađan Dinkić obećao je poreske olakšice, subvencije za početnike, prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama IT industrije i podršku domaćim izvoznicima softvera.

Softveraši su se odmah izjasnili da je svaka pomoć dobrodošla. Sa druge strane, ekonomisti su zabrinuto odmahnuli glavom, pribojavajući se da mešanje vlasti, u već uspešan sektor, može napraviti veću štetu nego korist. Informatičke kompanije treba pitati gde im država smeta, i šta im treba ne bi li radili još bolje, objašnjavali su.

Zbog toga je kao pozitivan signal došla informacija da država zajedno sa privrednicima radi na formulisanju okvira za budući razvoj softverske industrije. Kako bi najavljeni program bio što uspešnije kreiran, osmišljen je upitnik za predstavnike struke. Iz kompanije "Mineco Computers", koja je partner na distribuciji i obradi, "eKapija" saznaje da se prvi rezultati mogu očekivati za desetak dana.

Činjenica da i bez ikakve značajnije pomoći države, IKT industrija beleži rast u lošoj privrednoj godini, dovoljno govori o potrebama, mogućnostima i perspektivi. Sa druge strane, IKT industrija, kao i kompletna srpska privreda, trpi sve posledice dugotrajne, iscrpljujuće i sada već i kolektivne nelikvidnosti. Najveći nedostatak po IT ulaganja je slaba domaća privreda koja bez ozbiljnog profita nema motiva da investira, pa ni u informacione tehnologije.

Više studenata, više stručnjaka

Dok čekamo rezultate ankete, pitali smo predstavnike nekoliko domaćih preduzeća, šta očekuju od najava iz državnog vrha, te koje muke najviše muče srpski IT sektor.

(Foto: Sergey Nivens/shutterstock.com)

Milovan Matijević, jedan od vodećih IT analitičara u Srbiji i vlasnik kompanije "Mineco Computers", očekuje da će Vlada ovog puta doneti konkretne mere, koje će se poklapiti sa potrebama i stavovima programerskih firmi. Sagovornik "eKapije" smatra da finansijska pomoć države, osim olakšicama za ulagače u IT sektor, mora biti usmerena i ka krajnjim korisnicima koji nabavljaju softver i opremu i kojima bi subvencije dobro došle. On pozdravlja i najave da će se raditi na prilagođavanju obrazovnih programa potrebama privrede.

- Treba povećati upisne kvote za IT studije – smatra Matijević.

Osim podrške domaćim izvoznicima softvera, treba podržati i one koji programe prodaju na lokalnom tržištu, jer se tako smanjuje uvoz sličnih inostranih rešenja, objašnjava naš sagovornik.

Svaka mera koja će omogućiti kakav-takav podsticaj razvoju i rastu softverske industrije dobrodošla je, smatraju i u preduzeću NPS. Ipak, ističu da je ono što našoj zemlji jako nedostaje – studija komparativnih prednosti, na kojoj bi se zasnivale strateške odluke, zakoni i planovi razvoja.

- Sve dok naši "izabrani predstavnici" kao primarnu prednost države, uz položaj, ističu jeftinu i (samo)obrazovanu radnu snagu (jer nam je školstvo u potpunom neskladu sa aktuelnim potrebama), svi kreativni, školovani, talentovani, pametni, ambiciozni, a naročito mladi ljudi, tražiće svoje mesto u onim sredinama u kojima mogu da iskažu svoj puni potencijal. Nevolja i nasreća svih nas je što je to decenijama unazad neka druga, a ne naša zemlja.

Čuvajmo domaće

U beogradskom preduzeću IIB kažu da, zbog ranijih iskustava, vest o programu podrške prihvataju veoma rezervisano.

- Ipak, gajimo nadu da neke stvari mogu da se promene kako bi svima bilo bolje – kažu sagovornici "eKapije".

Kao najbolji način da država pomogne IT industriju, u IIB predlažu smanjenje poreza na plate, i to kod svih preduzeća koja imaju izvoz, bilo da je u pitanju proizvod, usluga ili klasičan autsorsing. Stimulacija ne bi trebalo da se odnose na preduzeća koja uvode strane softvere pretežno na domaćem tržištu, kao i na preduzeća koja nisu bar 50% u domaćem vlasništvu.

Prema njihovom mišljenju, državne mere bi, pre svega, trebalo da na različite načine zaštite domaći proizvod od konkurencije iz inostranstva.

- Država bi trebalo da vrši kontrolu rada stranih preduzeća i da, ukoliko ne rade u skladu sa zakonom, snose iste posledice kao domaća preduzeća.

Osim toga, sagovornici "eKapije" predlažu i da srpske firme dobijaju stimulacije za zapošljavanje, na isti način kao i strane koje dolaze u našu zemlju.

Kada je reč o samom izvozu softvera, u IIB-u smatraju i da bi država mogla pomoći i uvođenjem servisa koji bi se bavio regulativama interesantnih tržišta.

(Foto: isak55/shutterstock.com)

- Na primer, ukoliko neko preduzeće želi da izveze softver u Rumuniju, trebalo bi da od odgovarajuće agencije može da dobije informacije i tome u čemu se razlikuje poslovanje u odnosu na nas, koji su obavezni fiskalni izveštaji i sl. Takođe, ta institucija mogla bi da finansira i prevod softvera na strane jezike.

Privredne komore i različite agencije trebalo bi da omoguće organizaciju i finansiranje B2B susreta, na sličan način kao što se strancima omogućava da dođu u Srbiju i nude svoje proizvode i usluge.

- SIEPA je do sada finansirala učešće na velikim stranim sajmovima, gde je konkurencija veoma velika a šanse da se probijemo male. Možda bi se trebalo usmeriti ka B2B susretima na onim tržištima gde još nema dovoljno jake konkurencije – Afrika, Bliski istok, bivše sovjetske republike... – zaključuju u IIB-u.

Partnerstvo

Upitnik, čiji rezultati će pomoći u kreiranju mera podrške IT industrije, zajednički su osmislili predstavnici Ministarstva finansija, klastera Ni-CAT, klastera ICT-NET i Vojvođanskog IKT klastera, Društva informatičara Srbije, SIEPA-e, Privredne komore Srbije, uz partnerstvo "Mineco Computers".

Uprkos pozitivnim signalima, ne sme se zaboraviti da je ovo tek prvi korak, i da čitava akcija neće imati smisla ukoliko mišljenje privrednika zaista i ne bude uvaženo, a potom eventualne mere dosledno sprovođene.

- Kad se program usvoji, sledi predstavljanje na najvećem IT sajmu - CEBIT, koji se održava od 5. do 9. maja. Onda se raspisuju konkursi za projekte i za javne nabavke, ali je realni da program zaživi u junu - izjavila je nedavno savetnica u Ministarstvu finansija Jasna Matić.

Milica Stevuljević