Bez banaka daleko su i Libija i Irak - Švajcarska i ruska pomoć "Planum"-u za posao u inostranstvu

U vreme sveopšte krize koja je posebno pogodila građevinski sektor, mnogi koji ne mogu da zaposle svoje kapacitete u zemlji pitaju kako to preduzeće "Planum" uspeva da u inostranstvu ugovori poslove vredne milionima dolara – samo u Angoli dobili su posao od 100 miliona izgradnji vojne bolnice.

Direktor Ratomir Todorović odgovara da je sve u bankarskim garancijama. Kako nijedna banka koja posluje u našoj zemlji ne odobrava garancije od 20 do 30 mil EUR, oni su potražili pomoć švajcarskih i ruskih. Da bi naše firme mogle u većem broju nastupiti na inostranom tržištu, neophodno je da država osposobi banku koja bi ih pratila.

Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić najavio je da će se taj problem rešiti osnivanjem srpske razvojne banke, koja bi bila pod strogom kontrolom Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija. Ministar kaže da bi građevinska preduzeća zalagala hipoteke, a za uzvrat bi dobijala povoljne kredite i gotovo besplatne garancije po strogo kontrolisanim uslovima.

Međutim, građevinska sezona se primiče, u mnogim zemljama sveta se i ne prekida, a naši građevinari još uvek nemaju podršku države. A poslova i poziva za njihovo učešće preko granice ima toliko da bi uz garancije i licence mogli u stranim državama prihodovati za početak i više od milijardu dolara godišnje. Tako, na primer, Irak, koji ulaže oko 100 milijardi dolara u izgradnju puteva, bolnica, stanova (više od milion), u savremene sisteme za navodnjavanje, poziva naše kompanije da učestvuju u izgradnji ratom porušene zemlje. Poziv je stigao i iz Libije, koja ulaže oko 500 milijardi, Alžira koji investira 260 milijardi i Irana, čija ulaganja iznose 70 milijardi dolara. Naše građevince traže i u Rusiji, Kazahstanu, Nemačkoj... ali bez garancija nema posla.

Trenutno građevinske firme ostvaruju prihod na ino-tržištima od oko 400 mil USD godišnje. Reč je o firmama "Planum", "Hidrotehnika-hidroenergetika", "Energoprojekt", "Putevi Užice", "Jedinstvo Užice", uz njih posluju i preduzeća čiji su vlasnici srpski državljani, ali su ona registrovana u inostranstvu. Radi se pretežno u Rusiji, bivšim zemljama SSSR-a, Africi, ali i u Nemačkoj na osnovu detašmana. Po procenama PKS-a, u inostranstvu je angažovano 20.000 naših neimara.