Kolaps u reciklažnoj industriji zbog "zelenog" dinara - Recikleri EE otpada zabrinuti zbog ukidanja fonda i neisplaćenih podsticaja

Kada je osnovan Fond za zaštitu životne sredine sve strane su bile zadovoljne – država jer se bar u domenu ekologije približava EU, opštine jer im je omogućen razvoj reciklažnih centara, recikleri jer su dobili finansijsku pomoć. Fond je ukinut prošle godine, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine se još nije organizovalo, opštine su obustavile projekte, a kompanije danas upozoravaju na kolaps u reciklažnoj industriji.

Kako su za "eKapiju" rekli u resornom ministarstvu, uskoro bi trebalo da bude oformljeno posebno odeljenje koje će se baviti poslovima bivšeg Fonda, međutim, nisu mogli da preciziraju rok.

Proizvođači i uvoznici baterija, akumulatora, ulja, električnih i elektronskih proizvoda, već skoro tri godine obavezni su da plaćaju ekološku taksu, po evropskoj direktivi "zagađivač plaća", kojom se preko Fonda za zaštitu životne sredine finansirala i reciklažna industrija.

- Novac od naknada se uplaćuje na isti račun i taj novac ide direktno u budžet republike. Odatle će biti izdvojen novac za reciklažnu industriju - rekli su nam u Ministarstvu energetike, ali nisu naveli koliko je novca predviđeno budžetom.

Posle ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine prestalo je i finansiranje, time je opstanak firmi koje se bave reciklažom doveden u pitanje, upozoravaju predstavnici reciklažne industrije.

- Reciklažna industrija je u kolapsu. Nakon seta zakona iz oblasti upravljanja otpadom usvojenih u 2009. i 2010. godini, sa čijom primenom se uspešno krenulo, podignut je sistem upravljanja posebnim tokovima otpada i formirana je sakupljačka mreža, a onda je ukidanjem Fonda, čije obaveze je preuzela država, došlo do toga da se ne isplaćuju podsticajna sredstva za tretirane količine. Operateri nemaju novac da održe svoje poslovanje, niti da isplaćuju sakupljače, a u pitanju su hiljade ljudi koji su ušli u legalne tokove otpada, registrovali firme, pribavili dozvole za sakupljanje i transport, otkupljivali otpad od fizičkih i pravnih lica – kaže za "eKapiju" Zorana Nikolić iz beogradske firme "SET Reciklaža".

Nikolić ukazuje da su svi na gubitku i sakupljači kojima su sredstva zarobljena u otpadu koji ne mogu da naplate, i operateri kojima postrojenja rade smanjenim kapacitetom.

- Istovremeno, operaterima za izdvojeni opasan otpad ističe zakonskih rok od godinu dana nakon izdvajanja da ga zbrinu, najčešće izvozom, za koji nemaju sredstava da plate i rizikuju višemilionske kazne. Država im sigurno neće oprostiti samo zato što im po drugom osnovu duguje novac – objašnjava Nikolić.

U kompaniji "Božić i sinovi", takođe, imaju velike problem zbog nedobijanja subvencija za tretman opasnog otpada, i upozoravaju na to da se opasne materije gube iz evidencije.

- Zahvaljujući podsticajima, razvila se tokom 2011. ozbiljna industrija za tretman i preradu opasnog i neopasnog otpada. Srbija je postala veliki izvoznik destruktivnih materija na životnu sredinu. Naša firma je 2012. izvezla, što u EU i Singapur, oko 30 šlepera tih materija odnosno više od 450 tona. Od ministarstva smo očekivali da data obećanja realizuje - da isplati podsticajna sredstva operaterima na osnovu ugovorene obaveze, da u što kraćem roku predstavi operaterima novi pravni osnov i ugovore dostavi na potpis kako bi iste pustili na plaćanje – kaže za naš portal Nikola Egić, direktor firme "Božić i sinovi".

Pošto je dvadesetak opština dobijalo "zeleni" dinar za izgradnju reciklažnih centara, i ti projekti su dovedeni u pitanje. Tako je u novembru prošle godine izvođač radova obustavio izgradnju reciklažnog centra u Paraćinu. Opština je sa Fondom za zaštitu životne sredine potpisala ugovor o dobijanju 90% vrednosti tog projekta, ali novac još nije dobila.

Kako nam je rekao Milanko Gordić, vlasnik "Oleks reciklaže" iz Užica, koja prerađuje obojene metale, država im je dužna za subvencije nekoliko miliona dinara i ističe da najveći problem imaju recikleri eletronskog otpada jer je to najmanje profitabilna grana.

Recikleri očekuju da im se isplate zaostale nadoknade za tretirani otpad za celu 2012. i da Ministarstvo predloži model rada za 2013.

- U Srbiji posluje četiri ozbiljna operatera EEO, koji se trude da ispune nacionalne ciljeve, kao društveno odgovorne kompanije, ulažući sopstvena sredstva, bez obzira što pitanje nadoknada nije rešeno. Očekujemo da će Ministarstvo preduzeti korake i odrediti jasnu politiku prema reciklažnoj industriji. Takođe, očekujemo da će ministarstvo predložiti održiv model upravljanja posebnim tokovima otpada, vežući se za postojeće uredbe i pravilnike o nadoknadama za tretman otpada, kao i predložiti rešenje da stvarno "zagađivač plaća", a ne da prodaje generisani otpad. Neophodno je i pojačati nadzor i kontrolu dobijanja dozvola za upravljanje otpadom – napominje Veselin Kankaraš, direktor firme "Eko metal" Vrdnik.

U Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine su "eKapiji" rekli da očekuju izmirenje nespornih obaveza onih koji su na osnovu konkursa Fonda za dodelu stimulativnih sredstava konkurisali i potpisali ugovor.

- Prvo je potrebno da se izvrši pregled rada Fonda jer ima mnogo neisplaćenih ugovora iz prethodnog perioda, revizija ugovora pa kada se to završi praviće se plan i program za naredni period – naveli su u Ministarstvu i najavili da će nastaviti sa podsticajima u prvoj polovini 2013.

Iako imaju mnogobrojne probleme, recikleri EE otpada navode i pozitivnu stranu poslovanja u prošloj godini.

- Zadovoljni smo projektima započetim u 2012. godini. Do velikog broja građana došla informacija o EE otpadu. Primetna je promena odnosa prema otpadu i njegovom štetnom uticaju na životnu sredinu i zdravlje ljudi, a istovremeno uz pravilan odnos prema njemu, otpad može biti značajan resurs čijom eksploatacijom štedimo prirodne resurse. Takođe, broj potpisanih ugovora sa velikim brojem sakupljača, govori nam da se dosta ljudi pokrenuo, samouposlio, čime se posredno utiče na smanjenje broja nezaposlenih – navodi sagovornica "eKapije" iz "SET Reciklaže".

U Srbiji se reciklira tek 200 grama elektronskog i električnog otpada po stanovniku, dok je u Evropi taj prosek oko četiri kilograma. Evropska unija je prošle godine postavila ambiciozan cilj da se do 2020. na njenoj teritoriji odvojeno sakuplja 85% elektronskog i električnog otpada, a kakve će ciljeve postaviti Srbija?

Suzana Obradović

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

Vlada Republike Srbije

Fond za zastitu zivotne sredine Republike Srbije

Božić i sinovi d.o.o. Pančevo

SET Reciklaža d.o.o. Beograd

Opština Paraćin

Oleks reciklaža Užice

Eko-metal Vrdnik

ekologija

reciklažna industrija

elektronski otpad

električni otpad

elektronska reciklaža

električni i elektronski otpad

EEO

EE reciklaža

zagađivač plaća

BIS reciklažni centar

Zorana Nikolić

opasan otpad

zbrinjavanje opasnog otpada

izvoz opasnog otpada

prerada opasnog otpada

neopasni otpad

Nikola Egić

reciklažni centar Paraćin

Milanko Gordić

Oleks reciklaža Užice

Veselin Kankaraš

sakupljačka mreža

sakupljači otpada

sakupljači opasnog otpada