Izgradnja solarnog parka "Jedan giga" počinje na leto 2013. - Za velike projekte sistem "fid in" tarifa prevaziđen

Kompanija "Securum Equity Partners" najkasnije krajem leta ove godine trebalo bi da počne izgradnju solarnog parka snage 1.000 MW. Projekat simboličkog naziva "Jedan giga", doneće jugoistoku Srbije investiciju od 1,75 mlrd EUR, državi godišnji prihod od poreza 28 mil EUR, kao i otvaranje tri fabrike za proizvodnju fotonaponskih panela.

Kako je još krajem 2011. najavljeno iz te kompanije, solarni paneli trebalo bi da budu postavljeni na površini od 3.000 ha na jugu Srbije na jednoj ili više lokacija. Ivan Matejak, menadžer za zapadni Balkan kompanije "Securum Equity Partners & Associates" kaže za "eKapiju" da će definitivan izbor lokacije, odnosno lokacija, biti uskoro poznat.

- Pošto se radi o velikim površinama, ne želimo izlaziti sa nepotpunim informacijama kako bismo izbegli pogrešne interpretacije. Početak izgradnje solarnog parka očekujemo najkasnije krajem leta ove godine – najavljuje Matejak.

Predstavnici "Securum Equity Partners" su se nedavno sastali sa čelnicima RB "Kolubara". Pitali smo našeg sagovornika ima li u Lazarevcu odgovarajućeg zemljišta na kojem bi mogli biti postavljeni solarni paneli:

- Cilj naše posete RB "Kolubara" bilo je razmatranje moguće saradnje, pošto na tim lokacijama postoje zanimljive površine, kao što su odlagališta, zapušteni kopovi, koje bi mogle biti uzete u obzir za postavljanje solarnih panela – napominje Matejak.

U "Securum Equity Partners" odlučili su da iskoriste energetski potencijal sunčevog zračenja koji je, po njihovim rečima, u Srbiji za trećinu veći nego u srednjoj Evropi i počnu izgradnju jednog od najvećeih solarnih parkova na svetu.

Tu kompaniju sa sedištem u Americi ne zanimaju podsticaji koje Srbija daje za ulaganje u obnovljive izvore energije (OIE), već smatraju da je sistem "fid in" tarifa prevaziđen.

- U trenutku kada smo krenuli u strukturiranje projekta "One Giga", koji ćemo realizovati u Srbiji, bilo je sasvim jasno da će model podsticaja biti vrlo brzo prevaziđen. Tendencije u tom trenutku, kao i sadašnje stanje u evropskim zemljama koje prednjače u ovom sektoru, govore da smo bili u pravu - većina zemalja, kao što su Nemačka, Italija i Španija, već su ukinule ili su u postupku ukidanja podsticajnih mera za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Postoje više nego očigledni dokazi o negativnim uticajima takvog modela razvoja, a najočigledniji je direktan teret za i onako preopterećene državne budžete i kase javnog sektora – objašnjava sagovornik "eKapije".

Matejak smatra da je neophodna nova strategija koja će biti vođena samoodrživošću određenog projekta.

- Naš projekat predviđa stvaranje ekonomije obima kojom se smanjuju troškovi proizvodnje i čiji su kilovat časovi konkurentni na tržištu "zelene" energije. Stoga su podsticajne mere, onako kako ih danas poznajemo, kao i mehanizmi koji ih regulišu, prevazđen model razvoja OIE, ne samo u Srbiji već i u svetu. Sve češće se upravo zbog toga koristim termin "Post-Subsidy World". To što Srbija zaostaje u razvoju ovog sektora, ne znači da treba da se implementiraju po budžet štetni modeli.

Uredbom za povlašćene proizvođače električne energije donetom krajem januara, cena za otkup struje iz solarnih elektrana smanjena je sa 23 na 16,25 do 19,77 evrocenti, u zavisnosti od snage elektrane. Međutim, ni smanjenje ni povećanje "fid in" tarifa neće ni ubuduće uticati na odluke o izgradnji ovog solarnog parka.

- Uredba će uticati na one koji u "fid in" tarifama ne vide održiv razvoj sektora OIE, već stvaranje ekstra profita, što su podsticaji, suštinski, poslednjih deset godina i bili. Tako da će cena verovatnije uticati na takav profil investitora.

Naš sagovornik ukazuje da bi država trebalo da uredi tržište električne energije, jer zadovoljavanje učešća OIE u finalnoj potrošnji nije samo normativni imperativ ili ekonomska prilika, već i bitan civilizacijski pomak u shvatanju okruženja u kojem živimo.

- Zakonodavac treba da prisustvuje u regulisanju ove oblasti definišući ciljeve koje treba dostići, ali ne na način koji u poslednje vreme pokazuje bitne nedostatke. U tom smislu, regulisanje tržišnih mehanizama zelene energije, a ne davanje subvencija, jeste put koji treba da se sledi. Glavne aktere elektroenergetske scene treba obavezati da dostignu energetski miks, čiji će trošak biti određen na tržištu na osnovu mehanizma ponude i potražnje zelene energije, dok ce krajnji potrošac plaćati za energiju koju utroši.

Matejak dodaje da je potrebno odrediti stvarnu cenu električne energije proizvedene iz fosilnih goriva, koja je daleko viša od današnje, koja je socijalna kategorija.

- Imajmo na umu i činjenicu da razvijene zemlje u tu cenu uračunavaju, osim direktnih troškova proizvodnje, i eksterne troškove, među kojima je prvi i najvažniji onaj u vezi sa zagađivanjem okoline. Tzv. "internizacija eksternih troškova" mora postati sastavni deo formiranja cene električne energije dobijene iz, recimo, uglja ili bilo kojeg drugog fosilnog goriva. Potrebno je razmišljati dugoročno, ne na 12 godina, jer je energija stub na kojem počiva stabilnost i održivost svetskog ekonomskog rasta. Želja određenih investitora da kroz vreme trajanja "fid in" tarife povrate uložena sredstva, te uz to zarade diskretne profite, jeste njihov legitiman cilj, ali sigurno ne podržava viziju dugoročnog razvoja jedne države – zaključuje menadžer "Securum Equity Partners" za zapadni Balkan.

"Securum Equity Partners" je prošle godine sa Vladom Srbije potpisao krovni sporazum. Prema tom planu, do aprila 2013. trebalo bi da dobiju sve neophodne dozvole i da potom krene realizacija. Investitor se obavezao da će projekat završiti do 2015. godine.

S.O.