PITIĆ: Fiksni kurs i ograničavanje kamata loša rešenja

(Goran Pitić)

Predsednik Upravnog odbora Societe generale banke, Goran Pitić, ocenio je sinoć da ograničavanje visine kamatnih stopa na kredite, kao i fiksiranje kursa dinara prema evru ne bi bila dobra rešenja za srpsku ekonomiju.

- Ta rešenja su legitimna i možda odgovaraju nekim državama, ali oni koji to predlažu za Srbiju moraju da shvate da situacija u našoj ekonomiji ne dozvoljava takva rešenja - rekao je Pitić učestvujući na Kopaonik biznis forumu.

On je ocenio da bi ograničavanje kamatnih stopa vodilo ka istiskivanju dela bankarskih klijenata i smanjenom kreditiranju privrede, jer bi se banke uzdržavale od davanja kredita za projekte koji nose predznak rizičnih, kao što su startap projekti ili projekti malih i srednjih preduzeća.

Pitić je naglasio da je uloga bankarskog sektora da procenjuje rizik svojih plasmana i određuje raspon kamatnih stopa u odnosu na cenu kapitala, da obezbedi stabilnost i likvidnost poslovanja, da posao vodi komercijalno, dok država kroz snižavanje premije rizika zemlje može da utiče na snižavanje kamatnih stopa.

On je naveo i da se pokazalo da adekvatna monetarna politika, uz najavu fiskalne konsolidacije, može da drži vrednost dinara na nivou na kojem to određuje tržište i da ne treba tražiti rešenja za kurs putem njegovog fiksiranja u ekonomiji kakva je srpska.

Predsednica Izvršnog odbora banke Intesa, Draginja Ðurić, ocenila je da je najveći izazov za banke u Srbiji visok nivo problematičnih kredita, čije učešće je, recimo, u prerađivačkoj industriji 24%.

Ona je dodala da je, što se tiče nivoa kreditne aktivnosti, situacija u susednim zemljama slična kao u Srbiji.

Predsednik Izvršnog odbora Srpske banke, Ivan Maričić, ocenio je da je realni sektor u Srbiji u ozbiljnim problemima zbog rastućeg nivoa problematičnih kredita.

On je istakao i da bi problem smanjenog kreditiranja privrede trebalo zajednički rešavati kroz "čvrst pakt" države, banaka i privrede jer, svi moraju da budu svesni da se radi o zajedničkom problemu.

Komentarišući moguća rešenja, Maričić je naveo da dodatno zaduživanje zemlje nije mera koja može da pruži zadovoljavajuće efekte, i da država raspolaže velikim garantnim potencijalom koji bi mogao da bude stavljen u funkciju.

Predstavnici osiguravajućih kuća ocenili su da je u bankocentričnom finansijskom sistemu kakav je srpski, tržište osiguranja veliki neiskorišćen potencijal, u čemu Srbija značajno zaostaje čak i za zemljama regiona.