Jedinstveni rezervat Slano kopovo dragulj prirode kod Novog Bečeja

U Domu kulture u Novom Bečeju, zaljubljenicima prirode predstavljeno je treće izdanje monografije "Slano kopovo", iz edicije "Ramsarska područja Vojvodine".

Fotomonografija o Slanom kopovu čitaocima dočarava nestvarne pejzaže, jedinstvene životne zajednice, čudne biljke prilagođene uslovima velike zaslanjenosti podloge, razigrana jata ždralova i šljukarica.

- Ta slana zemljišta i slana jezera su u Panonskom regionu uništena i pretvorena u ribnjake ili oranice, tako da u drugim zemljama, koje su imale mnogo više slanih jezera nego mi, praktično više ne možemo da ih pronađemo. Zato je ovo jedna specifičnost kojom se opština Novi Bečej, Pokrajina i Republika mogu dičiti - rekla je Biljana Panjković, direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i recenzent fotomonografije "Slano kopovo" iz edicije " Ramsarska područja Vojvodine".

Ona je na predstavljanju ovog značajnog dela u Novom Bečeju rekla da je Slano kopovo jedan od najvrednijih rezervata u Srbiji.

Fotomonografija o Slanom kopovu čitaocima dočarava nestvarne pejzaže, jedinstvene životne zajednice, čudne biljke prilagođene uslovima velike zaslanjenosti podloge, razigrana jata ždralova i šljukarica. Na skupu je rečeno i da Novobečejci mogu biti ponosni na ovo kapitalno izdanje koje je ovekovečilo prirodni dragulj naše prirodne baštine u blizini njihovog gradića.

Slano kopovo, zaštićeno područje od oko 1.000 ha kod Novog Bečeja, jedan je od poslednjih reprezentativnih primera panonskih slatina i pustara, koje su od ogromnog značaja za očuvanje biljnog i životinjskog sveta Vojvodine. Ovaj jedinstven slatinski predeo nastao je delovanjem Tise, koja je u prošlosti često menjala svoj tok, razlivala se i palvila udoline.

Ovaj specijalni rezervat prirode urdebom Vlade Srbije 2001. proglašen je za prirodno dobro od izuzetnog značaja.

Lepota prirodnog rezervata Slano kopovo dočarana je u knjizi, ali i izložbom fotografija autora Geze Farkaša. Tomislav Ratković, zamenik predsednika opštine Novi Bečej, rekao je da mu je veoma drago da se pojavila ovakva publikacija, koja će široj javnosti približiti ono što mi imamo:

- Ni naši građani, a pogotovo naše šire okruženje i Evropa, nisu svesni kvaliteta Slanog kopova i njegovog značaja. Mi se dugi niz godina trudimo da se to područje sačuva. Velika zasluga pripada i lovačkom udruženju Novi Bečej. Lokalna samouprava je prepoznala turistički značaj ovakvog područja i naš cilj je da to područje približimo ljudima, da dođu u Novi Bečej, da ga posete, da se upoznaju sa njim, a da pritom nastavimo misiju očuvanja prirode i da sledećim pokolenjima ostavimo Slano kopovo da i oni mogu da uživaju u njemu.

Milan Popović, pomoćnik Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, kaže da je pokrajinski sekretar Slobodan Puzović izuzetni zaljubljenik prirode i zaštite prirodnih dobara:

- Zato, iako smo ograničeni skromnijim sredstvima, mi i dalje činimo velike napore na ulaganju i zaštiti životne sredine i prirodnih dobara.

Zaljubljenici posmatranja ptica, specifičnih prirodnih okruženja i biljnih vrsta već su otkrili Slano kopovo, a sada Novobečejci očekuju u i ostale goste zaintrigirane ovom pričom.