Deset godina na vrhovima prstiju po beogradskoj kaldrmi
U godini jubileja Beogradskog festivala igre kada baci pogled unazad Aja Jung, osnivačica i direktorka, vidi festival igre koji je proglašen "najreprezentativnijim presekom aktuelnog", "trendseterom u svetu igre", "najznačajnijim plesnim okupljanjem u ovom delu sveta", projektom koji zavređuje da se nađe u Evropskoj uniji, pa se ove godine i održava pod pokroviteljstvom šef Delegacije EU u Srbiji Vensana Dežera. Od 5. do 19. aprila, uživaćemo u velikom prazniku igre, gledajući po prvi put u Beogradu predstave kompanije Ballet Jazz Montreal, Baleta Državne opere iz Beča, Baleta Preljokaž, Danskog plesnog teatra, Pekinškog plesnog teatra, trupe MaggioDanza, Peeping Tom, Alias, švedskog Kulberg baleta... Uz monografiju provokativnog naslova DecaDance, setićemo se i više od stotinu naslova koje smo otkrivali zahvaljujući festivalu, onih vrhunskih baletskih trupa koje su umetničku igru kod nas i u svetu, pomerali unapred.
Vitalnost programa
- Festival je bilo jednako naporno organizovati i pre deset godina i danas, ali svaki program je veliki izazov - kaže Aja Jung.
- Radosti nema bez napora. Mislim da idu ruku pod ruku. Scena je za mene mera svega, a do izlaska na scenu uvek ima mnogo rada, i to onog koji publika ne sme videti jer nikoga ne zanimaju znoj i suze, već samo rezultat.
Ono što festival čini vitalnim je pre svega program. Novi naslovi, atraktivne postavke, zanimljivi koreografi.
- Umetnička igra nije film, kakav jednostavnim trikovima novih komunikacija može naći put do publike. Umetnička igra ima ogromne tehničke zahteve, i teško se pomera. Zahvaljujući sponzorima i partnerima festivala, publika u Beogradu gleda velike plesne naslove i za po deset puta manju cenu ulaznice, od ostale svetske publike.
Vođenje festivala u pokretu
Direktorka festivala kaže da ovaj festival godinama dokazuje koliko je loš i truo model funkcionisanja institucija i manifestacija kulture u Srbiji. U vreme kada se konačno otvorila provalija koja preti da proguta svoje glomazne mehanizme, žrtvujuci za sada samo programe, odnosno repertoare, Beogradski festival igre je uvek rastao, i to bez ikakvog udvaranja neukusu ili lokalnim tokovima. Tokom deset godina nevremena, u kojima su svi čekali samilost države, Beogradski festival igre je uspeo da učini svoj program iz godine u godinu većim, boljim i vidljivijim.
(Aja Jung)
- Festival realizuju tri žene tokom godine, i to bez kancelarije. Pred sam početak, pridruži nam se još nekoliko važnih saradnika, takođe bez kancelarije. Kod nas nema velikog selektorskog tima, nema eksperata iz oblasti marketinga i produkcije, ali ima programa. Taj program, odnosno ono što se nudi publici, omogućava nam da sagledamo i sve one nepremostive razlike u sistemu funkcionisanja dva modela. Jednog koji je odavno prohujao, i onog koji se u svetu odavno primenjuje.
- Kao najnaporniju obavezu u kreiranju festivala vidim težak, i često uzaludan posao koji se odnosi na administraciju. U Srbiji su formulari kombinacija pitanja preuzetih iz naše slavne proslosti, i onoga što je prepisano iz raznoraznih projekata Evropske unije, kako bi se svemu dao ozbiljniji ton. Hrpa papira koju niko ne čita. U tim formularima jasno su upisani rokovi do kojih morate predati molbu, ali nigde ne postoji rok u kome ćete imati odgovor. To omogućava formularodavcu, da vam nikada i ne odgovori.
Uspešan biznismen u kulturi
Jedino rad, posvećenost i vrhunski profesionalizam donosi uspeh, veruju organizatori.
- Zarad uspeha Beogradskog festivala igre, došli smo do toga da radni dan traje 18 sati dnevno, i da uvek nedostaje vreme. Jednostavno program mora da bude odličan, treba se izboriti da cena tog programa bude podnošljiva za lokalne prilike, a onda kreirati uslove da bi se taj program izveo pred publikom. Ako ne stvorim uslove, jednostavno nas već sutra neće biti na tržištu - kaže Aja Jung.
Direktorka festivala smatra da je odnos sa sponzorima nešto što je Beogradski festival igre razvijao, a danas nakon jedne decenije taj odnos postaje izuzuetno vidljiv.
- Niti sam ja pre deset godina imala iskustva da prodam projekat, niti je poslovni sektor ikada bio uključen u realizaciju umetničkih programa, pogotovu bez partijske direktive. U tom smlislu, prepisivali smo inostrana iskustva, i razvijali ideje. Sa kompanijom Vip mobile sarađujemo već šest godina, i ta saradnja je iznedrila ne samo mnoge kvalitetne festivalske programe, već i projekte koji se prepoznaju i kod nas i u svetu. Sjajan je odnos koji je Festival uspostavio sa Societe Generale bankom, koja je i u svetu poznata kao veliki donator u vrhunskoj umetnosti. Kompanija "Delhaize Srbija" nam se priključila i podržala ovogodišnji festival, i već smo sproveli nekoliko zanimljivih akcija, i to u super marketima. Tu su i "Strauss Adriatic", "Roche", "SNC Lavalin", "Henkel Srbija", "Merkur osiguranje", "Bambi Banat", i mnogi drugi. Nije lako osvojiti, a kamoli zadržati donatore u kulturi, tako da sam na saradnju sa svim ovim kompanijama, ponosna isto koliko i na sam program Festivala.