Dušan Antonić, generalni direktor Agrobanke - Moderno konzervativan

Moja logika je jednostavna - umesto da dam sedam odsto kamate nemačkoj banci od koje bih pozajmio sredstva za plasmane, daću tu kamatu domaćem štediši

Dušan Antonić „usrećio“ je, poslednjih meseci, mnoge srpske porodice. Njegova poslovna strategija dovela je do toga da su akcije Agrobanke, na čijem je čelu od 2001. godine, prošle nedelje dosegle svoj istorijski maksimum od 26.000 dinara - 14.000 dinara više od cene po kojoj je počelo da se trguje nekoliko meseci ranije.

Uz to, Banka je nedavno okončala prodaju nove emisije akcija nakon koje je kapital povećan na 36 miliona evra. U redovnoj prodaji je upisano i uplaćeno 527.400 akcija po ceni od 15.000 dinara. Obim emisije od 900 miliona dinara višestruko je premašen - uplaćeno je više od osam milijardi dinara. Dividenda za prioritetne akcije je podeljena za protekle tri godine, a za obične akcije sa pravom glasa dividenda bi ove godine trebalo da bude isplaćena.

Rast cene može da bude posledica i činjenice da je zainteresovanima za dokapitalizaciju vraćano oko 80 miliona evra, za koje nisu uspeli da kupe akcije. Delom tog novca, investitori će na berzi pokušati da kupe deonice Agrobanke. Sa druge strane, moguće je da jedan deo akcionara ponudi akcije na prodaju, zadovoljan postignutom razlikom u ceni.

Gemišt maher
„Napravili smo dobar gemišt vlasnika. Tri su grupe naših akcionara. Najmasovniji su građani, koji računaju da će kroz razliku u ceni akcija imati solidnu zaradu. To je za banku dobro jer se pravi velika disperzija vlasništva. Druga grupa akcionara su određene brokerske kuće i fondovi koji su procenili da Agrobanka ima perspektivu da poveća svoj tržišni udeo i da sa svojom ukupnom infrastrukturom i upravom predstavlja ozbiljnu finansijsku instituciju. Njima je u interesu da ima u svom portfelju takvu akciju, jer na njoj ne mogu da izgube. Oni nemaju nameru da osvajaju banku, već da preko promene cene akcija zarade. Nije isključeno ni da ih interesuje dividenda. Treća grupa kupaca naših akcija su pojedine strane banke koje bi želele da uđu u posed dela vlasništva banke kako bi dalje nastavile da je „osvajaju”. Ušle su i Rajfajzen i Hipo banka, i nekoliko slovenačkih banaka. Akcije je kupila i Delta grupa”.

Antonić kaže da će akcionarima ponuditi novu dokapitalizaciju.

„Time dobijamo mnogo bolje pozicioniranje banke na tržištu, veći kreditni potencijal i snažnu podršku za koncentraciju drugih slobodnih sredstava. Tada bi banku mogli da osposobimo i za veće projekte, kao i za izvozne poslove”.

Po mnogo čemu, Antonić je „neuobičajen“ menadžer. Njegova strategija rukovođenja banke konzervativnija je od drugih bankara, posebno od menadžera inostranih banaka. Deluje kao da zazire od poslova u kojima druge banke vide glavne izvore profita. Kaže da ne beži od profita, ali da njegova vizija bankarstva nalaže da se on ostvaruje na drugi način.

„Naš koncept nije da preko plasmana gradimo autoritet banke, nego preko poverenja u depozitna sredstva. Naši deponenti u svakom trenutku mogu da imaju pristup svim svojim sredstvima. Moja koncepcija bankarstva može da se opiše kao konzervativno - moderna. U bankarstvu postoje pravila koja moraju da se poštuju. Sa druge strane, moderan pristup podrazumeva da uvodimo sve popularne proizvode i tehnologije koje se pojavljuju u bankarstvu. Razvili smo korporativni deo, počeli smo da radimo profitabilne projekte oporavljanja firmi, planiramo da se uključimo i u trgovanje hartijama od vrednosti. Čuvamo se raznih špekulantskih poslova, kredita i transakcija. Za takve poslove treba imati veliki potencijal, ili nekog „lava” iza leđa koji bi takve projekte podržavao”.

Pravi izbor
Za razliku od banaka koje se trude da, osim usluga u svojim poslovnicama, standardizuju i njihov izgled, jedna od karakteristika Agrobanke je vizuelno „prilagođavanje” mestu gde se poslovnica nalazi.
„Trudimo se da nivo usluge u banci bude standardizovan, a da mikroambijent bude prilagođen klijentima. Iskustvo je pokazalo da postoje poslovnice koje nije poželjno opremati mermerom ili skupim nameštajem, jer klijenti nekad i zaziru od toga. Kad se klijent vraća sa njive u opancima ili čizmama i siđe sa traktora da plati račune, neće se osećati prijatno ako mu ja stavim mermer”.

Antonić je celu svoju poslovnu karijeru izgradio u Agrobanci. Pre nego što je preuzeo rukovođenje bankom, radio je kao izvršni direktor za devizno poslovanje. Iskušenje da napusti banku imao je početkom devedesetih, dok je bio na specijalizaciji u Dojče banci, kad su mu nemačke kolege ponudile posao. Ipak, kaže da se, najviše zbog porodice, odlučio da ostane u Srbiji, iako je to značilo da se odrekao četiri puta više plate...

„Doduše, u to vreme je i naša privreda još radila“.

Agrobanka je cvetala tokom osamdesetih, kada je finansirala više od 4.000 krupnih investicija, pre svega u poljoprivredi. Tokom devedesetih, Banka je pripojena Beogradskoj banci, a tokom 2000. godine opet izdvojena iz nje. Na početku velike čistke srpskog bankarskog sistema, Agrobanka je bila među glavnim kandidatima za odlazak na doboš.

„Agrobiznis je za bankarstvo veoma veliki izazov, malo ljudi se bavi finansiranjem agrara. Taj posao je vrlo interesantan, ali je i vrlo rizičan i ne donosi brze profite. Nas je spasilo to što smo imali realne plasmane. Uspeli smo da premostimo period dok nam se nije otvorilo tržište za nove projekte i plasmane. Najpre smo reformisali kadrove u banci, a odmah zatim i uveli integrisani informacioni sistem. Na taj način smo značajno racionalizovali rad. Danas imamo više od 60 miliona evra štednje i to je jedna od glavnih naših potencijala. Moja logika je jednostavna – umesto da dam sedam odsto kamate nemačkoj banci od koje bih pozajmio sredstva za plasmane, daću tu kamatu domaćem štediši“.

Banka danas drži oko dva odsto srpskog bankarskog sistema. I dalje se uglavnom bavi poljoprivrednim poslovima. Antonić kaže da očekuje da banka poveća svoj udeo na tržištu, ali da može da opstane i sa niskim tržišnim učešćem.

„I u Nemačkoj postoje male banke koje su vrlo dobre“.

Ekonomski patriota
Kaže da dosta polaže u obuku kadrova, ali i da mnogi radnici nakon što se za njih pročuje, odlaze u druge banke.

„Ja primam mladi kadar i školujem ga. Druge banke to dosta cene, pa ih preuzimaju za višu platu. Ali, ima to i pozitivne strane. Ti ljudi, na izvestan način, uvek ostaju u banci“

Antonić ne krije da je pristalica ekonomskog patriotizma.

„Taj koncept je prisutan i u razvijenom tržištu. Inače, Dojče banka ne bi otvarala svoju filijalu u Grčkoj ili Hong Kongu. Banka želi da proprati svoje transakcije od početka do kraja. Da nije toga, ne bi nemačke banke otvarale poslovnice u Srbiji, već bi taj novac uložile u lokalne banke. Profit ne poznaje patriotizam, ali način kako da se dođe do profita itekako poznaje. Ne treba braniti sve što je domaće, ali ne znači ni da je sve što je strano dobro.”

No, iako trenutno sprema doktorat, direktor Agrobanke daleko je od teoretičara. Često obilazi svoje poslovnice. Dan pre nego što smo se našli na ručku doputovao je sa terena. Vrlo brzo opet će biti na točkovima.

Živi u Beogradu, ali je rodom sa Majevice. Jedan je od sedmoro dece. Kaže da su svi sedmoro bili vrlo privrženi roditeljskom imanju. Danas ga, ipak, manje posećuju, s obzirom na to da je uništeno tokom rata.

Kaže da nije veliki boem. Ipak, ne treba mu verovati.

“Puno sam putovao po svetu i uvek sam težio za nečim autentičnim. Na beogradskim splavovima je lepo, ali tek u restoranima u Skadarliji može da se oseti genetika. Kad odem u inostranstvo, najlepše i najudobnije se osećam kad odem u nacionalni restoran”.

Slobodnog vremena ima jako malo. Redovno igra fudbal i šah, a voli da, kao kaže, fizikališe. „Kad je podizao ploču na kući, mom bratu je pomagalo pet akademika i dvadesetak doktora i magistara. To je najškolovanija ploča u Srbiji”.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu