Fabrika hartije Milana Vape proglašena za spomenik kulture

Fabrika hartije Milana Vape u Bulevaru Vojvodie Mišića u Beogradu proglašena je za spomenik kulture. Objekat je podigao je industrijalac Milan Vapa, u periodu od 1921. do 1924. godine. Arhitektonski je oblikovan u duhu industrijskih objekata s početka prošlog veka, a njegova unutrašnjost je projektovana tako da zadovolji zahtevne tehničko-tehnološke procese proizvodnje. Projekat fabrike i fabričkih postrojenja uradio je arhitekta Karl Haniš (Karl Hanisch), specijalista za industrijsku gradnju, dok je nadzor nad zidanjem vodio domaći inženjer Vladimir Bilinski. U prostranoj fabričkoj zgradi nalazila su se odeljenja namenjena proizvodnji i skladištenju hartije, kao i biro vlasnika, kuhinja i trpezarija, radnička ambulanta i sobe za odmor.

Spoljašnjem arhitektonskom izgledu spomenika kulture poklonjena je posebna pažnja. Iako se radi o objektu industrijske namene, sa zahtevnim konstruktivnim rešenjima kojima su savladani veliki rasponi pojedinih proizvodnih pogona, pažljivo izabranim arhitektonskim elementima i korišćenjem konstruktivnog sklopa vidljivog kako u enterijeru tako i u eksterijeru, ostvareno je reprezentativno arhitektonsko zdanje. Arhitektonski elementi iskorišćeni u oblikovanju fasada jasno ukazuju na stil akademizma, prilagođen nameni zgrade. Najreprezentativnije je rešena glavna fasada, okrenuta ka Bulevaru vojvode Mišića. Naznačen konstruktivni raster, kao jedan od osnovnih arhitektonskih elemenata, zajedno sa ujednačenim i pravilnim prozorskim otvorima stvara skladan ritam fasadne kompozicije. Dodatnu arhitektonsku vrednost predstavlja peta fasada. Dvoslivni krovovi jasno označavaju proizvodne pogone unutar spomenika kulture, a slikovitu i razigranu kompoziciju upotpunjuju dve kule i visoki dimnjak, koji dominira u sveukupnom izgledu spomenika kulture.

Spomenik kulture poseduje značajne kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanističke vrednosti. U vreme kada je podignut spadao je u red velikih i modernih fabrika za koju su strani stručnjaci govorili da se može uporediti sa sličnim fabrikama hartije u razvijenim evropskim zemljama. Kao prva fabrika namenski građena za industrijsku proizvodnju papira, pune tri decenije bila je i jedina fabrika te vrste u Srbiji. Danas spada u najočuvanije i najznačajnije objekte industrijske arhitekture u gradu Beogradu i Republici Srbiji. Svojom urbanističkom pozicijom predstavlja materijalno svedočanstvo postojanja nekada izuzetno značajne industrijske zone grada, a reprezentativnom arhitekturom ukazuje na važnost i značaj koji je pridavan oblikovanju objekata industrije koji su u razvoju i u ukupnoj slici grada ostavili veliki trag.

Mere zaštite spomenika kulture obuhvataju očuvanje postojećeg izgleda spoljašnje arhitekture i enterijera, horizontalnog i vertikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, svih konstruktivnih i dekorativnih elemenata, stilskih karakteristika, originalnih materijala i funkcionalnih karakteristika. Zatim ažurno praćenje stanja i održavanje konstruktivno-statičkog sistema, krovnog pokrivača, svih fasada, enterijera i ispravnosti instalacija u spomeniku kulture.

Zabranjuju se radovi koji mogu ugroziti statičku stabilnost spomenika kulture, prepravke, dogradnja, pregradnja i nadgradnja spomenika kulture, vođenje elektro i TT vodova podzemnim putem. Osim toga, zabrajuje se postavljanje priključnih kutija, ormara i rashladnih uređaja na fasadama spomenika kulture, kao i postavljanje sredstava za oglašavanje na fasadi i krovu spomenika kulture.

Dozvoljava se poslovno-komercijalna namena i/ili sadržaji kulturnih delatnosti, izložbeni prostori i slično, a isključuje se mogućnost prenamene u stambeni prostor.