Srbija brodska sila na Dunavu - Da li će ulaganje Emirata promeniti tok vodnog saobraćaja u našoj zemlji?
Dunav, kao Panevropski koridor VII, ima veoma povoljne geografske karakteristike, a potencijali unutrašnjih plovnih puteva (UPP) Srbije, sa ukupnom dužinom od 1.677 km, veoma su značajni. Da situacija bude još povoljnija, Srbija ima skoro 23% od ukupne plovne dužine Dunava, a pri tome nema ograničenja po širini i dubini, u odnosu na ostale zemlje kroz koje ova reka protiče.
Protekle decenije o vodnom transportu, lukama i brodogradnji nije ništa ozbiljno rečeno, a kamoli preduzeto, pa je informacija o potencijalnom ulaganju Ujedinjenih Arapskih Emirata u naše plovne puteve, luku i izgradnju brodova obradovala mnoge, ali i ostavila dozu sumnje da li će se obećano i realizovati.
Prema nedavno potpisanim memorandumima, kompanija "Al Dahra" dokapitalizovaće "Jugoslovensko rečno brodarstvo" i izgraditi novu luku u Pančevu. Memorandum o dokapitalizaciji JRB predviđa ulaganje od 20 do 40 mil EUR, čime bi "Al Dahra" dobila 30% do 49% akcija tog preduzeća, koje je sada u vlasništvu države. Ugovoreno je da "Al Dahra" kupi 43 hektara zemljišta koje je u vlasništvu grada Pančeva, u neposrednoj blizini "Luke Dunav" i "Azotare", po ceni od 10.000 EUR po hektaru, kako bi ta luka bila najveća u Srbiji. U izgradnju luke u Pančevu, po prvim procenama, "Al Dahra" će uložiti 5 mil EUR.
Ako "Al Dahra", država i JRB realizuju predstavljene planove, Srbija će postati velika brodarska sila na Dunavu, što se mnogima neće svideti, a naročito Holanđanima. To će biti istorijski podvig, a Srbiji će doneti mnoga dobra, kaže za naš portal Nenad Dragović, samostalni savetnik i član Grupacije za luke, pristaništa i rečno brodarstvo u Privrednoj komori Srbije.
Međutim, kako kaže naš sagovornik, od 2000. godine ništa ozbiljno nije ni rečeno, a kamoli preduzeto kada je u pitanju vodni transport, luke i brodogradnja. Pa se pita da li smo sa investicijama zakasnili?
- Sve je privatizovano, propalo i zastarelo, jer se nije ulagalo. Kada govorimo o JRB, treba se setiti je da iza sebe imalo tri neuspešne privatizacije. Danas je situacija mnogo bolja. Privatizacijom JRB, većinski vlasnik i dalje ostaje država, a JRB dobija "neke" milione da obnovi ili kupi flotu. Interesantno je da neko ulaže tolika sredstva u niskoprofitabilnu granu saobraćaja - brodarstvo. Isplativo je ulagati samo ako ovim poslom hoće da se bave više od 20 godina. Da li "Al Dahra" planira, u današnja vremena, gde je brz obrt kapitala od suštinskog značaja, da tako i toliko zarobi svoje milione? – pita se Dragović.
("Luka Dunav" u Pančevu)
Savetnik u PKS je sumnjičav i kada je u pitanju ulaganje u luku u Pančevu jer, kako kaže, 5 mil EUR je "neozbiljna investicija".
- Šta bi mogli uraditi sa tim parama ako bi ih uložili u luke Beograd i Prahovo? Mnogo toga i to u vrlo kratkom roku - postali bismo veoma važan lučki centar na Dunavu. To je suština koju srpski političari ne vide i ne shvataju.
Kako kaže naš sagovornik, najveći problem je to što vlast nije konsultovala struku za ovakve strateške odluke.
- Retko ko razume značaj vodnog transporta, njegove infrastrukture i logistike (luke, brodogradilišta, klasifikacionih društva, dunavske strategije, školstva, osiguranja... ), kao i njegove povezanosti sa celokupnom privredom u Srbiji.
Sa druge strane, opštinska vlast u Pančevu, koja je takođe potpisnica memorandum, sa mnogo više optimizma gleda na nove projekte.
Saša Pavlov, zamenik gradonačelnika Pančeva, kaže za "eKapiju" da Memorandum o saradnji za njihov grad pre svega predstavlja novu perspektivu privrednog razvoja, odnosno izlazak i pozicioniranje na Dunavski koridor.
- Za nas je posebno važna okolnost da se radi o ozbiljnom investitoru, koji poseduje kapital i ima tržište.
Kako je naveo Pavlov, u naredne četiri nedelje investitor će izraditi ekonomsku analizu isplativosti ulaganja (fizibiliti studija), a ako ona pokaže profitabilnost za investitora, stvoriće se uslovi da Memorandum preraste u pravno obavezujući akt, tj. ugovor.
Na pitanje, da li je pored već postojeće luke potrebna nova, Pavlov je odgovorio:
- Mi kao lokalna samouprava nemamo podatke o poslovnim rezultatima "Luke Dunav", budući da je ona u privatnom vlasništvu. Znamo da je i sa vlasnikom "Luke Dunav" investitor vodio razgovore, ali nam njihov ishod nije poznat. Ono što nam je poznato i što se nalazi u Memorandumu, odnosi se na nameru investitora da izgradi nove lučke kapacitete, a da li će izgraditi novu luku, zavisiće pre svega od njihove analize isplativosti ekonomskog razvoja. Pančevu je potrebno sve što donosi nova radna mesta, pokreće dodatne kapacitete, otvara tržište malim i srednjim preduzećima i puni lokalni budžet.
I operatori u vodnom saobraćaju pozdravljaju svaku investiciju u ovoj oblasti.
Zoran Netković, direktor pomorsko rečne agencije "Agent plus", kaže za naš portal da informacije ovakve vrste samo mogu da raduju i ljude u struci, ali i sve žitelje Srbije.
- Ova vrsta investiranja u vodni transport i infrastrukturu nagoveštena je još u prvim kontaktima Vlade Srbije sa "Al Dahrom", tako da smo mi u "Agent plusu" očekivali konačan rasplet. Nesumnjivo da su ljudi iz ove kompanije povezali proizvodni proces u poljoprivrednim dobrima i prevoz proizvoda na svoje i druga tržišta. "Agent plus" je već delimično uključen u izradu inicijalnih biznis planova za transport aktuelnih vrsta roba. Između ostalog, daleko se odmaklo i u razvoju projekta unapređenja kontejnerskog prevoza na Dunavu, a ovakva vrsta ulaganja može biti pokretač mnogo šireg korišćenja Dunava kao neiscrpnog, ali nedovoljno iskorišćenog resursa.
Prema mišljenju Zorana Netkovića, nabavka novih plovnih objekata i ulazak strateškog partnera u JRB je veoma značajna i korisna u svakom pogledu.
- "Agent plus" se nada da će uklopiti svoje planove razvoja sa novom situacijom na tržištu vodnog transporta i logistike i iskreno se radujemo svakoj zdravoj investiciji u ovoj oblasti - dodaje Netković.
Ekološki i jeftin vid transporta
Potrošnja pogonskog goriva po tona-kilometru u vodnom transportu je šest puta manja od potrošnje u drumskom i dva puta manja nego u železničkom transportu.
Ukupni eksterni troškovi unutrašnje plovidbe, koji obuhvataju nezgode, zagušenja, emisiju buke, zagađenje vazduha i druge uticaje na okolinu su čak sedam puta manji nego u drumskom transportu, uz visok nivo bezbednosti, posebno u transportu opasnih tereta.
Klasičan primer: brod nosivosti 1.000 tona zamenjuje 40 kamiona nosivosti 25 tona.
Marija Kambić