Orjentacija ka železničkom i vodnom transportu strateški pravac razvoja Vojvodine - Hoće li novi zakon liberalizovati upravljanje železnicom u Pokrajini?

Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova završava izradu Programa za poboljšanje stanja u oblasti privrede, preduzetništva i zanatstva u Vojvodini, sa promocijom 14 strateških pravaca razvoja. Osmi strateški pravac je orjentacija ka železničkom i rečnom transportu, kao najekonomičnijim vidovima prevoza, kaže za "eKapiju" Milan Vučinić, menadžer Klastera transporta i logistike Vojvodine.

Kako navodi, u Vojvodini postoji 1.735 km pruga od ukupno 3.808 km u Srbiji, gde su regionalne pruge i lokalne pruge (van funkcije i ostale) približno 1.200 km, što je vrlo bitan elemenat za infrastrukturno povezivanje stanovništva i privrede.

Kretanja srpske železnice trebalo bi da reguliše novi zakon o železnici, čiji je predlog Vlada Srbije uputila u skupštinsku proceduru.

- Važeći Zakon o železnici donet je 2005. godine i ciljevi koje je trebalo da postigne bili su poboljšanje efikasnosti železničkog sistema i integrisanje železnica u sistem Evropske unije. Tadašnji osnovni koncept imao je nekoliko elemenata: nezavisno poslovanje železničkih preduzeća, stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika i upravljača železničke infrastrukture, što je trebalo da dovede do pojave konkurencije i poboljšanja kvaliteta prevoza, razdvajanje železničkog sistema na upravljanje infrastrukturom i prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju, kao i osnivanje posebne Direkcije za železnice, koja je u stvari jedno regulatorno telo između Vlade Srbije i železničkih preduzeća – objašnjava naš sagovornik.

Tokom sedam godina, koliko taj zakon važi, ustanovljeno je da postoje elementi zbog kojih ga treba promeniti, kao i da su potrebne značajne novine.

Milan Vučinić naglašava da su najvažnije novine sadržane u odredbama člana 7. Predloga zakona, gde je definisano da je status železničke infrastrukture - dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, a definisani su subjekti koji mogu imati svojstvo upravljača javne železničke infrastrukture, kao i uslove koji taj upravljač mora ispunjavati da bi dobio licencu i sertifikat o bezbednosti.

- Odredbama člana 9. Predloga zakona, propisano je da se poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture, za koje privredno društvo nema ekonomski interes, mogu dati autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave.

(Milan Vučinić)

Značajna novina predviđena je uvođenjem Nacionalnog programa železničke infrastrukture, koji na predlog Vlade donosi Skupština Srbije i koji predstavlja planski akt od nacionalnog značaja u oblasti železnice. Istovremeno, najvažniji problem, koji Predlog zakona treba da reši, predstavlja nepostojanje određenih ovlašćenja Direkcije za železnice, u vezi sa donošenjem podzakonskih propisa koji su neophodni za bezbedno i nesmetano obavljanje saobraćaja.

- Direkcija do sada ta ovlašćenja nije imala i to je uticalo na neefikasnost postojećeg zakona. U dosadašnjem zakonu izrazito je centralizovano upravljanje železničkom infrastrukturom, što je kao posledicu izazvalo izostanak ulaganja u modernizaciju, pa i u tekuće održavanje železničke infrastrukture, pre svega zbog favorizovanja tranzitnog saobraćaja i usmeravanje investicija na glavne železničke pravce. Evidentno je nezadovoljavanje zahteva transportnog tržišta više regija i lokalnih jedinica, nedovoljna saradnja sa privrednim društvima, nezainteresovanost za decentralizaciju i regionalizaciju saobraćaja i proglašavanje više pruga nerentabilnim, bez obzira na to što su one mogle da budu instrument ravnomernog regionalnog razvoja i ravnomernije raspodele bruto društvenog proizvoda po stanovniku.

Kako navodi naš sagovornik, interes Vojvodine nalazi se u tome da se poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture, na kojima železnica objektivno ne može da obavlja redovno održavanje infrastrukture i u dužem periodu, mogu preneti upravljaču infrastrukture kojeg osniva Pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.

- Istovremeno, bitno je da Vojvodina ima uticaja na donošenje nacionalnog programa železničke infrastrukture i zbog realne situacije da se 45% pruga nalazi na njenoj teritoriji, i zbog toga što Vlada Vojvodine ulaže u projekte železničke infrastrukture. Najbolji primer za to je izrada više studija revitalizacije železničke infrastrukture (Bačka, Potisje, Banat), kao i učešće u međunarodnim IPA projektima, konkretno za revitalizaciju pruge Segedin-Subotica (Baja).

Radna grupa za železnicu

Milan Vučinić je predsednik Radne grupe za železnicu koja je formirana rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za privredu. Prvi zadatak te radne grupe je učešće u izradi programa za poboljšanje stanja u oblasti privrede, a zatim i u svim drugim aktivnostima koji se tiču mogućnosti za poboljšanje železničkog saobraćaja u Vojvodini na osnovu saradnje koja se može ostvariti sa "Železnicama Srbije", Ministarstvom saobraćaja i drugim institucijama.

M.K.