Izlet u beogradski "svemirski brod" vredan 40 mil EUR - Kako će izgledati Nano centar čija izgradnja počinje krajem 2013?
(Budući izgled Nano centra)
Beogradski "svemirski kompleks" - Centar nanonauke vredan 40 mil EUR, nije više naučnofantastična priča. Pre nekoliko dana, Ministarstvo prosvete objavilo je da se ovaj projekat nastavlja, a "eKapija" u Jedinici za upravljanje projektom saznaje da će izgradnja Nano centra početi krajem ove godine.
On će uposliti oko 300 naučnika-istraživača, sam objekat imaće oko 11.000 m2, a čitav kompleks oko 14.000 m2. U novobeogradskom Bloku 39, budućem "Kampusu nauke", u toku su pripremni radovi i neophodne stabilizacije terena.
- Izrada glavnog projekta je pri kraju i pripremamo se za podnošenje zahteva za dobijanje dozvola za izgradnju. Takođe, sprema se međunarodni tender za izvođače radova, kako bi gradilište moglo da startuje krajem godine – kažu naši sagovornici.
Nano centar trebalo bi da afirmiše Srbiju u svetskim naučnim krugovima, ali i da postane prepoznatljiv regionalni centar za naprednu mikroskopiku i nano-fabrikaciju. U prilog našoj državi ide i to što u regionu ne postoje (ili nisu u potpunost razvijene) institucije ovakvog tipa.
Centar je zamišljen kao laboratorijski prostor, gde će se vršiti kapitalna istraživanja u interdisciplinarnim oblastima mikrofabrikacije i nanonauke, novih materijala, a imaće i superkompjuting "Plavi Dunav".
Objekat Nano centra podeljen je u dve organizacione celine. Prvi deo namenjen je "teškim", a drugi "lakim" laboratorijama i kancelarijama. U prizemlju će se nalaziti istraživačka "čista soba" ("clean room") površine 150-200 m2, koja će imati klasu 100/1000. Poređenja radi, ovakvu klasu zasad u regionu poseduju samo Mađarska i Rumunija.
U sklopu Nano centra su garaže i pristupne saobraćajnice.
Nauka koja se "meri" novčanicama
Izgradnja Nano centra možda zvuči "svemirski", ali su rezultati rada ovakvih ustanova vrlo opipljivi. Jednostavno rečeno, ovde je nauka u službi privrede. U čemu je, zapravo, značaj nanotehnologija i materijala?
Periodi naglog industrijskog razvoja oduvek su započinjali otkrićem novih materijala, najpre gvožđa i čelika, zatim polimera, lakih legura, kompozitnih materijala, poluprovodnika, keramike i na kraju nanomaterijala.
Nanomaterijali (specifičnih svojstava koje duguju svojoj maloj veličini) se danas u najrazvijenim državama širom planete, smatraju budućim nosiocima privrednog razvoja. Njihova proizvodnja konstantno je u porastu i u oblasti medicine, industrije i nauke.
Pomoć iz inostranstva
Idejno i tehnološko rešenje Nano centra izrađeno je u saradnji sa domaćim naučnicima, ali i uz pomoć osam svetskih stručnjaka iz oblasti novih materijala i nanonauka.
- Projektantski tim JUP-a radio je idejno rešenje uz tehničku pomoć kompanije EPTISA – objašnjavaju nađi sagovornici.
Projektno-tehničku dokumentaciju Nano centra izradio je konzorcijum – "Elkoms", "D.A. Dizajn arhitektura" i "Cowi", kažu u JUP-u. Pripremne radove i stabilizaciju terena obavljaju preduzeća "Grading", "Minel Dinamo" i "Interklima".
Procenjuje se da će, ako rokovi za početak izgradnje budu ispoštovani, Centar biti završen 2015. godine. Ovaj naučni hram gradi se uz pomoć kredita Evropske investicione banke i iz instrumenata predpristupne pomoću EU.
U komšiluku Nano centra, trebalo bi da bude dugoočekivani Centar za promociju nauke. Njegova sudbina i dalje je neizvesna.
M.S.