Poslovni inkubatori podrška prilikom započinjanja posla

(Poslovni inkubator u Subotici)

Najveća prepreka svim preduzetnicima koji žele da započnu sopstveni biznis i pokrenu neki posao jeste nedostatak finansijskih sredstava, kao i gomila papirologije koja ih čeka u daljem poslovanju. U oktobru prošle godine ukinuto je 138 parafiskalnih nameta, a samo ukidanje polovine ovih neporeskih nameta uštedelo je privredi oko 730 miliona evra. Ovo rasterećenje značajno je i za one koji imaju razrađen posao, ali mnogo više za početnike, koji upravo zbog visokih dažbina i komplikovanih procedura često odustaju od započinjanja posla.

Jedan od načina da se pomogne razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i da se pruži podrška onima koji bi da započnu sopstveni biznis jesu poslovni inkubator centri.

- Poslovni inkubatori bi trebalo da budu pokretači tih malih preduzeća koji konkurenciju jednostavno dovedu do stanja da može da se širi - ističe Zedi Ildiko, direktorka poslovnog inkubator centra u Subotici.

Ildiko napominje da su upravo ovakvi centri podloga za rast i razvoj malih i srednjih preduzeća, koji su osnov svake privrede, i da bi trebalo da ih ima više. U Srbiji ima ukupno 23 biznis inkubator centra, i to, između ostalog u Subotici, Zrenjaninu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Vranju. U subotičkom centru posluje 16 firmi, a sam koncept poslovnog inkubatora zamišljen je kao ustupanje prostora na period od tri godine u kojima male firme mogu da započnu svoj biznis. Tokom svog boravka u inkubatoru preduzetnici su prve godine oslobođeni plaćanja troškova iznajmljivanja, dok naredne dve plaćaju samo deo iznosa.

Ova pomoć je itekako značajna ako se ima na umu podatak da su prve tri godine najkritičnije u životu jednog preduzeća, a prema istraživanjima sedam od deset firmi koje posluju u inkubatorima opstanu, dok je uspeh upola manji kada je reč o predzećima koja nisu deo centra.

- Ima mnogo mladih koji nikada nisu imali firmu i koji ne znaju još kako da vode svoju firmu. Isto tako je, onim možda starijim ljudima koji imaju dobru poslovnu ideju, ali nikada nisu vodili firmu, potrebna pomoć da bi otpočeli svoj rad, pomoć u knjigovodstvu, pravnim poslovima, marketinškim poslovima i to je sve njima jako bitno - napominje direktorka koja smatra da preduzetnicima osim ove novčane uštede kada je reč o rentiranju prostora, mnogo više znači tzv. "soft", odnosno meka podrška.

Ova usluga podrazumeva stručnu obuku preduzetnika kako bi se upoznali sa obavezama koje ih čekaju i stekli znanje neophodno za uspešno vođenje firme. Svoje mesto u subotičkom biznis inkubator centru našli su i preduzetnici sa inovativnim idejama, ali i oni koji su odlučili da se nakon dugogodišnjeg rada u drugim preduzećima osamostale. Zoran Omerović zajedno sa kolegom 2010. godine pokrenuo je sopstvenu štampariju pod nazivom "Neopress", a da bi bili konkurentni morali su da ulože dosta novca u opremanje i kupovinu mašina. Najteže je doći do para, a prepreka za dobijanje kredita od banaka jeste činjenica da preduzetnici uglavnom nemaju dovoljno imovine kojom bi mogli da garantuju za tražena sredstva.

- Teško je početi, mi smo uložili dosta i iz ličnih sredstava. Teško je za male preduzetnike da dobiju neki kredit, jer su odmah odbijeni, jer nemaju neki pozitivni završni račun - kaže Omerović.

Drugi problem koji muči skoro svakog preduzetnika jeste kako da naplati posao koji je uradio.

- Imamo posao koji se dobije, ali se ne naplati. Mi se od tog posla ograđujemo. Nažalost situacija u Srbiji je takva da moramo da pazimo na takve stvari, jer nama malima nije u interesu da dobijemo neki veliki posao, a da se posle ne naplati - ističe suvlasnik "Neopress"-a uz napomenu da je potrebna veća podrška države.

- Vidimo problem što država u tome baš ne daje toliko, ima tu nekih subvencija, nekih kredita, ali sve je to malo. Podsticajna sredstva, kažem, bilo bi dobra da su viša. Biznis inkubator je izašao u susret pošto smo treću godinu ovde. U prvoj godini kada smo imali jedan grejs period, u kome nismo plaćali zakupninu, pomogli su nam u opremanju, u kupovini nekih mašina za koje smo dobili podsticajna sredstva, pomogli su nam u nekoj obuci, dolazili su profesori pa su nam držali obuke iz preduzetništva - napominje Zoran Omerović.

Još jedna specifičnost subotičkog biznis inkubatora jeste što je ovaj centar prepoznao potrebu preduzetnika da imaju kome da se obrate za pomoć i stručni savet u vođenju posla, pa je uveo i posebnu uslugu za tzv. "virtuelne stanare".

- U jednom trenutku smo imali prepun inkubator i nismo imali dovoljno mesta i doneta je odluka da možemo da primimo i firme koje su izvan inkubatora, po istim uslovima. Oni nemaju svoje mesto u inkubatoru, dobijaju sve soft usluge, ali posluju izvan inkubatora - zaključuje direktorka poslovnog centra Zedi Ildiko.

Trenutno u poslovnom centru u Subotici ima pet virtuelnih korisnika.