Biznis koji biste slatko pojeli - "Adore" u potrazi za primaocima franšize u Srbiji i zemljama regiona

Iako je po zvanju diplomirani pravnik, Mirjana Kostić je još devedesetih godina prošlog veka došla na ideju i poželela da osnuje - čokolateriju. Nakon što je prošla obuke u zemljama poznatim po proizvodnji kvalitetne čokolade - Belgiji, Nemačkoj i Francuskoj - 2002. je otvorila prvu radionicu za ručnu proizvodnju čokoladnih pralina i prodavnicu u Beogradu. Tada se čokolaterija zvala "Čokolada". Dve godine kasnije, pakovanje je u potpunosti redizajnirano, a čokolada je dobila novo ime - "Adore", piše portal Franchising.rs.

Čokolaterije su teško održive u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika. Čak je pri otvaranju važno uraditi i analizu ličnog dohotka meštana grada u kom se namerava otvoriti prodavnica. To možda ne važi za Belgiju i Luksemburg, ali za ostale zemlje je gotovo pravilo.

Danas, celokupan biznis vodi njen sestrić Aleksandar Marić. Posao je u njegove ruke prešao još dok je bio student na Ekonomskom fakultetu. Znanje koje je stekao na smeru Računovodstvo, revizija i finansijsko upravljanje bilo mu je od velike pomoći u poslu. Tetka je i na njega prenela ljubav prema čokoladi, pa je vođenje posla, samim tim, bilo slađe.

Još 2006. su osmislili koncept franšiznog poslovanja i te godine je otvorena i prva franšiza u Beogradu, koja posluje i danas. Međutim, ubrzo su shvatili da tadašnji koncept nije bio na nivou na kojem bi trebalo da bude, pa su na njegovom usavršavanju radili od 2009. do 2011. Sada mogu da se pohvale, kako kaže Marić, da je njihov franšizni sistem koncipiran kao razvijene franšize sa tržišta Zapada.

Čokolaterija "Adore" je, čini se, potpuno spremna da se kao franšiza pojavi i na drugim tržištima. Trenutno su u aktivnoj potrazi za primaocima franšiza na tržištu Slovenije i Hrvatske.

– Pošto smo imali više upita iz Slovenije, prvo smo tamo započeli promociju i već smo vodili neke pregovore. U Hrvatskoj smo u kampanju krenuli pre oko dve do tri nedelje. Svesni smo da tek od septembra počinje sezona, a za sada samo osluškujemo tržišta i reakcije ljudi – kaže Marić.

Kriza se, kako kaže, još uvek oseća na tržištima na kojima traže primaoce, ali ona sama po sebi nije problem za širenje franšizne mreže.

– Kriza bi, zapravo, trebalo da bude stimulans za pokretanje franšize. Budući da se radi o proverenom poslovnom konceptu, samo manji broj projekata propada. Međutim, kriza je donela problem finansiranja. Franšize su, u principu, skupe, čak je potrebno više novca nego da se pokrene sopstveni biznis. Retko ko ima svoj novac za pokretanje posla, a krediti i nisu tako "isplativi" – kaže Marić.

U Sloveniji i Hrvatskoj bi voleli da nađu primaoca master franšize, ali su otvoreni i za opciju otvaranja single unit franšize, budući da su svesni težine ekonomske situacije. – Nije jednostavno naći primaoca master franšize i više se javljaju za single unit, ali i takav primalac jednog dana može da preraste u master – kaže Marić.

Ne žure sa širenjem franšizne mreže jer žele pažljivo da izaberu primaoce. Prilikom izbora na odluku najviše utiče profil ličnosti ili firme, odnosno, njeno poslovanje. To ne znači da su početnici u startu eliminisani, već da ljudi sa iskustvom u istom ili sličnom segmentu tržišta imaju prednost.

– Važno nam je kako na proizvod i ovaj segment tržišta gledaju zainteresovani preduzetnici, pošto se radi o specifičnom proizvodu - čokoladi vrhunskog kvaliteta. Ta osoba treba da zna kako se ovakve čokoladne praline promovišu, prezentuju. Često nam se dešava da ljudi misle da se radi o proizvodu široke potrošnje, što Adore svakako nije. Ukoliko to razume, biće mu lakše i da postigne uspeh – objašnjava Marić.

Cena franšize zavisi od potencijala tržišta na kojem traže primaoce, odnosno, mogućnosti za otvaranje maloprodajnih objekata. Kao jednu od osnovnih prednosti ove franšize Marić ističe postojanje više poslovnih modela. Primalac franšize bi, pored otvaranja maloprodajnih objekata, imao mogućnost i za razvijanje veleprodaje, bilo kroz distribuciju robe u specijalizovane, luksuzne prodavnice ili kroz personalizovane korporativne poklone.

– Veleprodaja je tu da omogući nagli rast prihoda, dok maloprodaja služi za razvoj brenda, pozicioniranje i vidljivost na tržištu – objašnjava Marić.

Kompletna investicija za otvaranje maloprodajnog franšiznog objekta u Srbiji kreće se od 15.000 do 20.000 EUR i uključuje franšizne naknade, prvo punjenje radnje, promociju otvaranja radnje i obuku. Postoji mogućnost uzimanja i štanda u okviru tržnog centra, što košta od 10.000 do 12.000 EUR, piše portal Franchising.rs

Od ostalih naknada primaoci u Srbiji izdvajaju još za marketing, i to tri odsto od godišnjeg prihoda bez poreza na dodatu vrednost.

"Adore" za sada ima tri maloprodajna objekta u svom vlasništvu u Beogradu ( u TC "Ušće", TC "Delta City" i Nušićevoj ulici) i jednu franšiznu radnju. Primaoca franšize bi voleli da pronađu u Novom Sadu.

Ulazna franšizna naknada za primaoce master franšize za tržišta Hrvatske i Slovenije iznosi 15.000 EUR. Primaoci iz ovih zemljama su, takođe, u obavezi da izdvajaju tri odsto od prihoda (bez PDV-a) za marketing. Marić objašnjava da su čokolaterije teško održive u gradovima sa manje od 100.000 stanovnika. Čak je pri otvaranju važno uraditi i analizu ličnog dohotka meštana grada u kom se namerava otvoriti takva prodavnica. To možda ne važi za Belgiju i Luksemburg, ali za ostale zemlje je gotovo pravilo.

"Adore" svoje proizvode distribuira i u Crnu Goru, a u vidu korporativnih poklona izvozi na tržišta Austrije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije. Zanimljivo je i da su "Adore" praline bile zvaničan poklon bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, ali su se našle i na inauguraciji aktuelnog predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Marić kaže da je teško postavljati ciljeve za jednu godinu za tržišta koja su veoma nestabilna, pa ne želi da prognozira ishod težnje da pronađu primaoce franšize. Ono što bez sumnje može da kaže je da u narednih pet godina očekuju i teže značajnom proširenju na tržišta regiona, kroz bilo koji od poslovnih modela koji su razvili: franšizu, distribuciju ili korporativne poklone.