(Ekonomist) Može li Telekom Srbije da bude i maloprodavac internet usluga ?

Telekom Srbija je sredinom septembra najavio da će do kraja godine početi prodaju Internet-usluga krajnjim korisnicima. Nacionalni operater do sada je prodavao Internet, uslovno rečeno, na veliko, nezavisnim provajderima. Oni će u maloprodaji dobiti značajnog konkurenta, pri čemu će u dobavljanju Interneta na veliko i dalje zavisiti od Telekoma. On nudi mesečnu pretplatu za ADSL Paket 1 (256/64 kb/s) sa uračunatim porezom na dodatnu vrednost za 1.211,62 dinara, Paketa 2 (512/128 kb/s) za 1.816,43 dinara i Paketa 3 (768/192 kb/s) za 2.422,24 dinara. Ove cene su značajno povoljnije od trenutne ponude na tržištu.

Negodovanja
Provajderi, ali i predstavnici srpske Internet-zajednice s negodovanjem su, međutim, dočekali vest da Telekom stiže u maloprodaju Interneta. Slobodan Marković iz Centra za razvoj Interneta smatra da bi Republička agencija za telekomunikacije trebalo da onemogući nacionalnog operatora da vrši samostalno maloprodaju Internet-usluga tako što će ga naterati da to čini preko posebne firme koja bi zakupljivala kapicete pod istim uslovima kao ostali provajderi. Kada se budu proširivali kapiceti, ko će imati prednost? - pita Marković: Telekom koji kontroliše celokupne resurse ili nezavisni internet-provajderi?

Danas u Srbiji ima oko 780.000 korisnika Interneta, piše u Strategiji razvoja telekomunikacija do 2010. Telekom Srbija ima tri linka po 622Mbit/s, jedan link od 1Gb/s i jedan link od 2,5Gb/s za povezivanje sa inostranim Internet-provajderima. Pored Telekoma još jedino privatni provajder Verat ima međunarodni link od 2x155Mbit/s. Bruto prihod od Internet servisa u 2005. iznosio je oko 20 miliona evra. U ovom trenutku u Srbiji ima oko 40 Internet servis provajdera (ISP). Svi oni uglavnom kupuju uslugu “Direktan pristup međunarodnom Internetu” od Telekoma, a zatim Interent prodaju svojim korisnicima.

Nedostaci
Osnovna karakteristika Internet tržišta u našoj zemlji je nedostatak širokopojasnog pristupa. Kada je u pitanju ADSL (asimetrična digitalna pretplatnička linija), treba reći da je Telekom omogućio provajderima da ponude ovu uslugu krajnjim korisnicima u januaru prošle godine. ADSL infrastruktura pripada Telekomu jer se njegovim centralama završavaju svi priključci. Trenutno su na raspolagnju tri brzine ADSL pristupa, od 64/256, 128/512 i 192/768 kilobita u sekundi (prva brojka označava brzinu odlaznog, a druga dolaznog saobraćaja). Odnos 1:4 u korist download-a i pobrojane brzine saobraćaja izabrao je Telekom, iako sam ADSL standard podržava dolazni saobraćaj od 7 Mbit/se, a odlazni 1 Mbit/sec. U tom pogledu i dalje zaostajemo za okruženjem: slovenački Siol i hrvatski T-Com nude megabitnu brzinu dolaznog saobraćaja.

Za sada je ADSL dostupan samo u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a Telekom najavljuje da će uskoro pokriti i ostale veće gradove u Srbiji. Međutim, čak ni u sredinama gde je priključak moguć, pretplatnici koji imaju dvojnika ili je na njihovim priključcima instaliran takozvani PCM uređaj ne mogu da računaju da će dobiti brzu vezu sa Internetom, čak i ako je njihova centrala tehnički osposobljena za ADSL. Podaci o broju ADSL priključaka se razlikuju. Internet-provajderi su sredinom leta govorili o 23.000 korisnika, dok su pisci nacrta Strategije (pisana isto letos) pomenuli broj od 80.000.

Bez obzira koja brojka je tačnija, reč je o skromnim rezultatima posle godinu i po dana od uvođenja ove usluge. Vojislav Rodić, predsednik Udruženja Internet-provajdera Srbije, u tekstu povodom 18 meseci od početka primene ADSL izneo je komparativne podatke za zemlje iz okruženja. Početkom prošle godine - dakle, kada je ADSL kod nas krenuo - Hrvatska je imala 31.500 priključaka, a krajem 2005. premašen je broj od 100.000. Slovenija je u istom periodu zabeležila rast sa 115.000 na 197.000 korisnika, a Mađarska je u januaru ove godine imala 400.000 pretplatnika na ADSL.

Kako funkcioniše pružanje usluge ADSL? U osnovi, to je tripartitni odnos između krajnjeg korisnika, provajdera za kojeg se on opredelio i Telekoma, iako se nacionalni operator formalno ne pojavljuje kao ugovorna strana. Korisnik uslugu plaća svom provajderu, dok se Telekom namiruje kroz fakture koje ispostavlja provajderima. Pri tome, provajderi nemaju pristup centralama nacionalnog operatora, što znači da njihovi tehničari ne mogu da otklone eventualni kvar na priključku za ADSL. Taj posao je rezervisan za stručnjake Telekoma, koji nemaju obavezu da intervenišu u određenom vremenskom roku.

Provajderi, od kojih se očekuje da pruže vrhunsku uslugu, žale se da Telekom kvarove otklanja najčešće samo u radno vreme, a postupak ponekad traje i dve ili tri nedelje, što je dovoljno da se korisnici iznerviraju i da promene provajdera. Dešava se i to da krajnji korisnik prilikom reorganizacije Telekomove mreže bude prebačen sa telefonske centrale na kojoj mu se nalazi ADSL priključak na takozvani “istureni stepen”, odnosno manju centralu, bližu mestu njegovog stanovanja, gde ne postoje tehnički uslovi za širokopojasni Internet. Takav korisnik bez najave ostaje bez priključka.

Rodić ističe da zbog ovakvih situacija provajderi gube korisnike, za koje se, inače, prethodnih meseci vodila žestoka borba. Istovremeno, Telekom provajderima naplaćuje zakup određenog broja priključaka koje provajderi, uobičajno, zakupljuju u blokovima od po hiljadu. Za svaki blok oni plaćau Telekomu više od dva miliona dinara, i to unapred, pre nego što nađu korisnike. Kada provajder ovaj blok rasproda, zakupljuje sledeći. Iako je teoretski moguće zakupiti samo jedan ADSL priključak, tada je cena znatno nepovoljnija. Pošto je margina profita inače mala, rezervišu se pomenuti blokovi.

Predsednik udruženja provajdera kaže da opisani model ne bi bio problematičan kada bi Telekom uvek imao “robu” koju naplaćuje mnogo pre njene isporuke. Polovinom jula nacionalni operator je poslao dopis svim Internet-provajderima da na 14 beogradskih, četiri novosadske i dve niške centrale više nije u mogućnosti da aktivira nove korisnike zbog, kako se u dopisu kaže, nedostatka slobodnih ADSL priključaka. I tako je nastala paradoksalna situacija da provajderi, i pored toga što su Telekomu unapred platili nešto što objektivno ne postoji, ne mogu da izađu na tržište i da kroz prodaju povrate uložena sredstva, kaže Rodić.

Mogućnost da provajderi sami investiraju u kupovinu priključaka i tako pomognu i sebi i Telekomu i korisnicima trenutno ne postoji, ukazuje on, uz konstataciju da je takva situacija fenomen u svetskim razmerama. Čelnik asocijacije provajdera ističe da u Srbiji postoji na desetine hiljada ljudi i preduzeća spremnih da, ne žaleći novac, investiraju u bolji kvalitet svoje telefonske ili Internet veze prihvatajući sva “pravila igre” koja, uglavnom, diktira Telekom. Ipak, takva situacija je kod nas nezamisliva, iako nacionalni operator trenutno nije u stanju da zadovolji tražnju za brzim Internetom.

Povodom najave Telekoma da će uskoro krenuti u maloprodaju, Rodić podseća do su se provajderi i do sada međusobno sumnjičili (a svi zajedno sumnjali u Telekom) da se raspodela siromašnih zaliha ADSL vrši pristrasno. Šta će se desiti kada Telekom, koji u svojim rukama drži sve priključke, krene i sam da ih prodaje?- pita se Rodić. On pretpostavlja da bi scenario mogao biti sledeći: za korisnike Telekoma priključaka će biti u izobilju, dok će se ostali provajderi otimati za mrvice koje padaju sa stola. Predsednik Udruženja zaključuje da nacionalni operator ima dovoljno finansijske snage da ponudi i damping-cene ove usluge.

Monopol
Rodić ističe da je ključni problem vezan za ADSL i druge Internet-servise (kao i ostalih usluga nevezanih za Internet) u stoprocentnom monopolu koji Telekom drži u domenu “poslednje milje” ka svojoj infrastrukturi. Reč je o bakarnim paricama (local loops) kojima su korisnici povezani sa lokalnim telefonskim centralama, a koje se nalaze u ekskluzivnom vlasništvu Telekoma. Provajderi bi rado investirali sredstva u nabavku dodatnih ADSL priključaka, ali teško da mogu da naprave direktan prodor do korisnika sve dok je Telekom jedini na “poslednjoj milji”, kaže Rodić.

On objašnjava da su u mnogim državama odavno doneti zakoni po kojima infrastrukturu “poslednje milje” mogu da koriste svi zainteresovani operatori, pod jasno definisanim (uglavnom tržišnim) uslovima, i to jednakim za sve. Ovaj proces je omogućio korisnicima da lako menjaju operatere, a telefonske i Internet-provajdere naterao da se bore za svakog klijenta. U atmosferi konkurencije, kvalitet i raznovrsnost usluga rastu, a cene padaju na zadovoljstvo korisnika, konstatuje Rodić i dodaje da će se to kod nas desiti tek kada se sprovede demonopolizacija sektora telekomunikacija.

Na kraju ostaje dilema: da li je Telekom slučajno zapostavljao razvoj širokopojasnog Interneta, sve dok se nije spremio za izlazak u maloprodaju? Činjenica da će do Nove godine Srbija doživeti značajan bum u broju ADSL linija (posmatrano u odnosu na skromnu osnovu, a to je trenutni broj priključaka) može da navede na takav zaključak. Osim toga, nacionalni operator, koji drži monopol u većem delu telekomunikacija, pojavljuje se sada i na tržištu Interneta. Kako su ključne poluge u njegovim rukama (infrastruktura, kapaciteti, mogućnost damping cena), provajderi upozoravaju da situacija i u ovom domenu “miriše” na monopol.

Priključak

Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge Telekoma kaže da će stanje kakvo je sada potrajati sve dok se ne promene propisi. On najavljuje da će do kraja godine u Srbiji biti 250.000 priključaka za ADSL, što bi bio značajan skok u odnosu na sadašnje stanje, kao i hvatanje kakvog-takvog priključka sa zemljama iz okruženja. Na pitanje da li će nezavisni internet-provajderi imati priliku da konkurišu za ADSL kapacitete pod jednakim uslovima kao i Telekom, Jecl odgovara potvrdno, uz opasku da misli kako će od pomenutih 250.000 priključaka, konkurentni nacionalnog operatora na tržištu prodati barem 100.000.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu