Usvojene smernice za smanjenje štetnog uticaja budućih hidroelektrana na životnu sredinu

Na jučerašnjem sastanku visokih predstavnika Međunarodne komisije za zaštitu Dunava u Sarajevu, predstavnici zemalja Dunavskog sliva uključujući Austriju, Bugarsku, Mađarsku, Rumuniju, Srbiju i Ukrajinu usvojili su smernice za smanjenje štetnog uticaja budućih hidroelektrana na životnu sredinu, objavio je Svetski fond za prirodu (WWF).

- WWF i druge NVO morali su snažno da se bore tokom protekle dve godine kako bi ove smernice učinili prihvatljivim - izjavila je Irene Lucius, rukovodilac grupe za zakonodavstvo, iz WWF Dunavsko-karpatskog programa.

- Naše reke su pretrpele zaista mnogo štete od hidroelektrana izgrađenim u ekološki osetljivim područijima, ili zastarelim tehnologijama. Zemlje Dunavskog sliva ne mogu da priušte ponavljanje grešaka iz prošlosti – zdravi rečni ekosistemi obezbeđuju dugačak niz usluga ekosistema za ljude kao što su obezbeđivanje vode za piće i smanjenje rizika od poplava.

Ono što je činjenica je da najveći izazov tek dolazi.

- Vodeći principi neće imati nikakav značaj ako se ne primene brzo i sveobuhvatno kako bi se sprečila nepovratna šteta koju bi izazvala plima budućih hidroelektrana - dodala je Irene Lucius.

- Posebno, očekujemo od zemalja Dunavskog sliva da u saradnji sa NVO imenuju nova ekološki vredna područja koja treba izostaviti pri planiranju hidroelektrana (takozvana "no-go" areas), kao i da dovoljno uzmu u razmatranje prirodne i kulturne vrednosti naših reka pri planiranju novih projekata. "Ne znati kako" više nije izgovor. Vlade mogu da računaju da ćemo ih pažljivo posmatrati.

U dokumentu se preporučuje izostavljanje hidroenergetskog razvoja u posebno osetljivim delovima reka kao što su zaštićena područja, područja visoke ekološke vrednosti i gornji tokovi reka. Takođe, promoviše se adekvatno planiranje na nacionalnom i regionalnom nivou u svim delovima reka i u tom kontekstu adekvatno razmatranje ekoloških i kulturnih vrednosti. U smernicama se dalje ukazuje hidroelektranama na obavezno smanjenje negativnog uticaja na populacije riba i drugih slatkovodnih organizama što je više moguće i objašnjava se kako se ovo smanjenje može postići