Asmir Kolašinac, bacač kugle - Mnogo je lepo kada čuješ "Šampione, šampione"!

Asmir Kolašinac (Foto: mozzart sport)

Evropski dvoranski prvak u bacanju kugle Asmir Kolašinac sada cilja i planetarnu medalju na SP u Moskvi, koja bi mu donela još veću slavu koja već sada ume da mu zasmeta. Ponekad...

Slučajno ili ne, tek otkako je kompanija MOZZART postala jedan od njegovih sponzora i otkad je počeo da daje intervjue za naš magazin, Asmir Kolašinac je kuglu počeo da baca sve dalje! A pre nekoliko meseci na EP u Helsinkiju hitnuo ju je toliko daleko da je postao šampion Starog kontinenta. Slatko se dobroćudni kolos iz Sjenice nasmejao kad smo mu ukazali na ovaj detalj i rekao da je vrlo moguće da smo mu bili srećne ruke, zbog čega nam je obećao prednost u odnosu na ostale poslenike "sedme sile" kad se okićen jednom od medalja bude vratio sa Svetskog prvenstva koje se održava polovinom avgusta u Moskvi.

Sa šampionom smo se družili u prelepom ambijentu hotela "Trim" na Košutnjaku neposredno po njegovom povratku iz Njujorka, gde je nastupio na takmičenju u okviru Dijamantske lige (a u međuvremenu je nastupio i na Dijamantskoj ligi u Rimu, prim. aut.).

– Da budem iskren, nastupom u Njujorku i onim što se dešavalo nisam baš oduševljen. Glavni krivac su loši vremenski uslovi, pošto je sve vreme padala kiša u kombinaciji s jakim vetrom i stoga smo svi postigli slabije rezultate nego što se očekivalo. Na primer, čovek koji je među osam najbržih sprintera na svetu u finalu na 100 metara trčao je 10.60! Mislim da je bio brži naš Miloš Savić na državnom prvenstvu... – započinje Asmir Kolašinac razgovor za MOZZART Sport.

Uprkos svemu, to iskustvo će ti zasigurno značiti?

– Kako da ne. U Dijamanstkoj ligi se pojavljuju najbolji bacači kugle i svi oni će učestvovati na predstojećem Svetskom šampionatu u Moskvi koje je na programu polovinom avgusta. Na taj način sam se malo privikao na žestoku konkurenciju i verujem da ću biti najbolji kad to bude najvažnije.

Je l’ bilo vremena da se upoznaš s čarima Velike jabuke?

– U Americi smo bili četiri dana, od čega je tri i po dana padala kiša. Ipak, ugrabili smo nekoliko sati pre povratka da se fotografišemo i napravimo koji video-zapis. Prvi put sam bio u Njujorku i uverio se da je to ogroman grad, grad koji sam nazvao "lego kockica", pošto su zgrade naslagane pod konac na sve strane, dok su ulice sve u liniju. Bukvalno je sve kao na filmu. Sve je to lepo, ali ne bih mogao tamo da živim.

Kad si već pomenuo film, staje li onaj žuti taksi kada vikneš?

– Staje on svakako, a-ha-ha.

Kako si prošao u avionu, treba preleteti preko "velike bare"?

– Let od Amsterdama do Njujorka je trajao osam sati i bila je gužva u avionu, što mi je stvaralo dodatne muke. Kad kažem muke, mislim na sedište koje je za mene koji sam težak blizu 140 kg isuviše malo, a treba sedeti tako dugo u jednom položaju.

Pre smo se sretali u "S klubu" iz Jakova, a sada na Košutnjaku... Da li to znači da si promenio bazu za pripreme?

– Ne, ne, Jakovo i dalje ostaje moja baza, pošto sam na Košutnjak i u hotel "Trim" došao čisto radi promene. Naime, ovde su spavali i na ovom bacalištu vežbali svi naši nekadašnji najbolji bacači kugle.

Aha, da li to znači da si ovde došao da bi prizvao dobre duhove iz prošlosti?

– A-ha-ha, pa moglo bi se i tako reći.

Zašto nisi otišao na Mediteranske igre?

– Iz jednostavnog razloga što sam čvrsto odlučio da sve žrtvujem zarad što boljeg nastupa na malopre pomenutom Svetskom prvenstvu. Isto tako planiram da učestvujem na svim Dijamantskim ligama na kojima će mi rezultat biti u drugom planu, što znači da ću maksimalno tempirati formu za Moskvu.

Ti si izgleda baš rešio da postaneš prvak sveta?

– Hm, nisam baš rešio da budem najbolji na svetu, ali recimo da sam čvrsto rešio da za početak bar uzmem jednu od medalja. Obećao sam to i daću sve od sebe kako bih obećanje ispunio.

A do tada ćeš uživati u tituli aktuelnog prvaka Evrope u dvorani. Kakav je osećaj biti najbolji na Starom kontinentu?

– Osećaj je daleko bolji od onog kakvim sam ga pre zamišljao. Bez lažne skromnosti, mnogo je lepo kad na svakom koraku čuješ "šampione, šampione"!

Na koji način ćeš da se pripremaš za pohod na Rusiju?

– Do 1. jula ću biti u Beogradu i onda se selim u Sjenicu, gde ću obaviti visinske pripreme.

Dakle, ništa bez sjeničkog sira i kajmaka?!

– Očigledno. U Sjenici sam rođen, tamo sam odrastao, to podneblje mi odgovara i tamo ću se najbolje pripremiti za predstojeće iskušenje.

Kako su te dočekali sugrađani posle osvojenog zlata na EP?

– Veoma prijatno su me iznenadili, ljudi su dole bili oduševljeni zbog mog uspeha, jer nikada pre naš grad nije imao sportistu mog kalibra koji se okitio evropskom titulom o kojoj je brujala i sama Evropa. Iz tog razloga su me dočekali na spektakularan način, uz vatromet i sve što ide u takvim prilikama. Od srca sam im zahvalan na tome.

Da li su te sjenički dečaci gledali širom otvorenih očiju?

– Jedan od razloga što ću trenirati u Sjenici je upravo taj, da tim mladim ljudima, toj omladini, budem uzor i da ih privučem ka sportu. Ako sam ja iz našeg malog gradića napravio ovakvu karijeru, onda i oni mogu da stignu na naslovne strane. A do evropskih i svetskih visina mogu samo uz naporan trening, a ne uličarenjem i sedenjem za kompjuterom.

Šampione, da li si uzgred privukao i neke sponzore bez kojih se u današnja vremena ne može do vrhunskih rezultata?

– Pre izvesnog vremena sam potpisao za "NIKE International", a to nije ovaj naš Najki iza koga stoji "Delta" i to je velika stvar za mene. Zna se da oni sarađuju samo sa najboljim svetskim sportistima i sad se potpuno rasterećeno spremam za takmičenja i kad je u pitanju oprema i kad je reč o finansijama.

Dakle, rezervoar tvog BMV-a, sada je stalno pun?

– A-ha-ha, bilo je u njemu benzina i pre, samo što sada razmišljam o kupovini nekog jačeg modela. Još kao klinac sam zavoleo "beemvejca" i kad sam prvi put seo u njega, znao sam da je to automobil za mene. Po Beogradu ga ne vozim mnogo, ali kad krenem na mitinge po regionu, daje mi snažnu podršku.

Na koji način provodiš slobodno vreme?

– Obično nedeljom imam više slobodnog vremena koje iskoristim za šetnju i druženje s prijateljima.

Imaš li neka omiljena mesta za izlazak?

- Nemam, stvarno, jer stalno šetam na različitim mestima i kad hoću da se osvežim, uopšte ne gledam kako se zove kafić ili restoran u koji ću da uđem.

Da li splavove zaobilaziš u širokom luku?

– Ne zaobilazim, odem jednom do dva puta mesečno do "Hua hua", da se malo opustim. Leti navratim na "Fristajler" i "Blejvoč".

Imaš li neku omiljenu pesmu?

– Muzika mi je prilikom tih izlazaka u trećem planu, ali kad me već pitaš, neka bude "Kafana je moja sudbina" od Tome Zdravkovića.

To znači da voliš kafanu i piće?

– Ma kakvi, nisam popio kap alkohola u životu, niti sam zapalio cigaretu. Jedino popijem ponekad kafu, pred neko takmičenje, zbog dobrih efekata kofeina.

Šta naručuješ po restoranima od klope?

– Bifteke, ramsteke, teletinu, piletinu, ćuretinu. S vremena na vreme jedem i ribu koju baš i ne preferiram, ali šta ću kad moram, zdrava je.

Kako si preživeo onu medijsku ofanzivu posle trijumfa u Helsinkiju?

– Popularnost je sastavni deo moje profesije i, da budem iskren, ona mi ponekad malo i zasmeta, međutim, ipak je mnogo više pozitivnih strana slave. Sve u svemu, slatke su to muke.

VELIKI SAM FAN MINHENSKOG BAJERNA

Osim atletike, zanimaš li se za još neki sport?

– Redovno pratim Ligu šampiona i moj omiljeni klub je Bajern. Finale u kome su nadigrali Borusiju odgledao sam u Njujorku i završni okršaj je opravdao očekivanja navijača. Šteta što nije bilo produžetaka i penala, pa da fudbalska drama bude na vrhunskom nivou. Naravno, pod uslovom da na kraju ponovo trijumfuje minhenska družina.

Piše: Milorad Plazinić

izvor :