Kako bi smanjenje poreza i doprinosa uticalo na poslodavce?

Sredstva koja bi bila "oslobođena" eventualnim smanjenjem poreza i doprinosa na zarade, oko 64% poslodavaca u Srbiji bi razdelilo na povećanje plata zaposlenih i na povećanje profita, a 32% bi ih usmerilo isključivo na plate zaposlenih.

Kako je pokazalo istraživanje Unije poslodavaca Srbije i konsultantske kuće CEFE Srbija, koje je obuhvatilo predštavnike 202 malih, srednjih i velikih preduzeća, 4% direktora ili menadžera bi ta sredstva dalo isključivo za povećanje profita.

Predstavnici Unije poslodavaca i CEFE Srbija, koji su sproveli istraživanje tokom prvih pet meseci ove godine, ukazali su da bi se smanjenje fiskalnog opterećenja zarada pozitivno odrazilo na zaposlenost, odnosno zadržavanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, kao i na povećanje zarada zaposlenih.

Trenutno poresko opterećenje zarada iznosi 68,19 dinara na svakih 100 dinara neto zarade zaposlenog, a 191 poslodavac smatra da bi u proseku bilo potrebno smanjiti fiskalno opterećenje zarada za oko 40% u odnosu na sadašnji nivo.

Unija poslodavaca Srbije je zato ukazala da je neophodno sprovesti odgovarajuće reforme u javnom sektoru, odnosno reformu penzijskog sistema i PIO fonda, reformu Fonda za zdravstveno osiguranje, kao i reformu državne uprave i lokalne samouprave.

Direktor Unije poslodavaca Dragoljub Rajić poručio je da su sadašnji doprinosi na zarade u odnosu na iznos plata isuviše visoki za uslove u domaćoj privredi.

Kao jedan od najdrastičnijih primera naveo je tekstilnu industriju.

Rajić je ukazao da su u toj grani u Sloveniji porezi i doprinosi 50% niži u odnosu na Srbiju, a u Bosni i Hercegovini za 40%. Stimulativno bi bilo, dodao je, da u toj industriju nivo poreza i doprinosa bude 40 do 50% niži u odnosu na visoko profitabilne privredne grane.

- Trebalo bi sprovesti jednu opsežnu studiju realnog opterećenja za svaku pojedinačnu privrednu granu, i odrediti kako to da se sprovede - ili da se uvedu progresivne stope prema visini zarada, ili da se uvedu stope prema profitablnosti privredne grane - smatra Rajić.

To bi značilo, kaže, da bi u onim privrednim granama koje obrću veću količinu novca, porezi i doprinosi trebalo da budu veći jer su i zarade veće, i obrnuto - kako građani ne bi morali da rade na crno.

Rajić smatra da bi vlada morala prvenstveno da napravi program za smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, ali ne tako što bi ih "izbacila na ulicu".

- Svako radno mesto koje je neproduktivno u javnom sektoru košta oko 9.000 EUR godišnje, a taj novac trebalo bi prebaciti fondu odakle bi se stimulisale privatne firme da dobiju kredite sa niskim kamatama kao obrtna sredstva i da onda imaju obavezu da te ljude zapošljavaju - rekao je direktor Unije poslodavaca.

Time bi, kako je istakao, država uštedela, firme bi imale obrtna sredstva da povećaju proizvodnju, a ljudi bi zadržali posao.

Prema istraživanju, 95% poslodavaca je reklo da je sadašnji iznos poreza i doprinosa na zarade prepreka za povećanje zarada zaposlenih u kompaniji, dok je svega pet odsto je reklo da kod njih to nije slučaj.

Takođe, kod 59% njih taj iznos predstavlja prepreku za nova zapošljavanja, kod 28% njih dovodi do potrebe da se smanjuje radna snaga, a kod 13% privrednika nema uticaj.

Oko 70% preduzeća nije u toku poslednje tri poslovne godine imalo problem sa isplatom zarada i poreza i doprinosa, dok je 30% njih imalo taj problem.

Najveći problem predstavlja nemogućnost naplate potraživanja, potom nedovoljna obim posla, kao i nesolventnost.

Istraživanje Unije poslodavaca i CEFE Srbija pokazalo je i da 13. platu ne isplaćuje 61% preduzeća, 22% je nekada to činilo, a 17% je zadržalo tu praksu.

Na pitanje da li bi poreske olakšice mogle stimulativno da deluju na isplaćivanje 13. plate, 53% firmi bi to učinilo ako bi bili u potpunosti oslobođeni od toga, 18% bi isplaćivalo ako bi oslobođenje bilo delimično, dok 29% njih ne bi promenilo svoju politiku.

Istraživanje je, između ostalog, pokazalo i da uz visoke poreze i doprinose na zarade, neke odredbe Zakona o radu i suvišne administrativne procedure u oblasti trgovine predstavljaju velike prepreke uspešnom poslovanju.