Usvajanje Nacrta zakona o štrajku znatno će usporiti strane investicije u Srbiji

Ukoliko se usvoji predloženi Nacrt Zakona o štrajku, on će u ogromnoj meri uticati na usporavanje stranih direktnih investicija u Srbiju a mogao bi da utiče i na dislokaciju odnosno izmeštanje sadašnjih proizvodnih pogona nekih sadašnjih nemačkih i stranih investitora van granica Srbije, saopštila je Delegacija nemačke privrede u Srbiji.

Delegacija nemačke privrede upozorava da aktuelna javna rasprava o Nacrtu novog zakona o štrajku nije transparantna i da će, ako se usvoji u toj formi, uticati na znatno pogoršanje stanja u čitavoj privredi Srbije.

Kako je navedeno u saopštenju, javna rasprava nije "vidljiva" u javnosti i koncentrisana je na samo tri javne rasprave i to u letnjem mesecu julu, kada se mnogobrojni ključni akteri i dobar deo javnosti nalaze na godišnjem odmoru. Potrebno je, takođe, da se promeni sastav sadašnje Radne grupe i ispoštuje jednaka tripartitnost u dijalogu a što u ovom trenutku nije slučaj.

U Delegaciji nemačke privrede smatraju da je nacrt ovog zakona mnogo gore rešenje od starog Zakona koji datira još iz 1996. godine i neophodno je ili napisati potpuno novi nacrt ili značajno izmeniti sadašnji koji će ispoštovati kriterijume ravnopravnosti svih strana.

Potrebno je, kažu, i da se sasvim precizno navedu prava i obaveze obeju strana u nacrtu kao i u svim drugim članovima koji su nejasni, nepotpuni ili mogu višestrano da se tumače.

Za poslodavce, smatraju sadašnji nacrt zakona (i bez lokauta), potpuno je neprihvatljiv u mnogobrojnim predloženim članovima i, ukoliko se donese u toj formi, znatno će uticati na pogoršavanje i nesigurnost svih privrednih tokova u Srbiji.

Kako se ističe, ukoliko se ovako predloženi nacrt usvoji kao zakon, on će u ogromnoj meri uticati na usporavanje stranih direktnih investicija u Srbiju a mogao bi da utiče i na dislokaciju odnosno izmeštanje sadašnjih proizvodnih pogona nekih sadašnjih nemačkih i stranih investitora van granica Srbije. Nijedan inostrani investitor ne želi da investira u zemlji gde ima situaciju sa svojom kompanijom u kojoj ne može više da kontroliše sopstvene tokove proizvodnje ili da dovodi u pitanje narudžbenice iz ugovornih obaveza koje su vezane rokovima u procesu serijske proizvodnje.

Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, Mihael Šmit, naglašava da je promena aktuelnog Zakona o radu, za koji su sve kompanije zainteresovane, a među njima i 370 nemačkih koje posluju u Srbiji i zapošljavaju preko 25.000 ljudi, neophodna ali da neće ni biti potrebna ukoliko aktuelni Nacrt zakona o štrajku bude ušao u dalju proceduru.

- I pored toga što smo pokušali da o ovom Nacrtu i javnoj raspravi informišemo sve naše članice, imam utisak da je veoma mali broj njih uopšte obavešten o tome, mada smo već dobili negativne reakcije o Nacrtu od kompanija koje spadaju u najveće nemačke poslodavce u zemlji. Ovde se ne radi samo o dva-tri člana Nacrta.

- Veliki broj je nedefinisanih i problematičnih stavki u Nacrtu da bi se on tek-tako i u takvoj formi usvojio od strane Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i kao takav ušao u dalju parlamentarnu proceduru na usvajanja - istiće Michael Schmidt.

U Delegaciji nemačke privrede u Srbiji su, takođe, mišljenja, da je ovakav Nacrt zakona o štrajku protivan interesima i stranim i domaćim poslodavcima i naglašavaju da će eventualnim usvajanjem takvog Nacrta sigurno znatno opasti interes nemačkih preduzeća za daljim direktnim investicijama u Srbiju.

Šta donosi nacrt zakona o štrajku

- Štrajk se organizuje na radnom mestu mirnim okupljanjem ili na drugi način.
- Štrajk se organizuje tako da ne nanosi štetu imovini poslodavca.
- Prijava štrajka najkasnije pet dana pre početka.
- Štrajk nije dozvoljen pripadnicima Vojske, BIA, službenicima na položaju, hitnoj medicinskoj pomoći, kontroli letenja.
- U toku štrajka poslodavac ne može da zameni učesnike u štrajku drugim radnicima.
- U hemijskoj industriji, industriji čelika, crne i obojene metalurgije, obavezan minimum procesa rada.

U Ministarstvu rada tvrde da nacrt zakona potpunije definiše prava zaposlenih u štrajku.

- Štrajk je, po novom nacrtu, moguće organizovati na radnom mestu i na drugom mestu dok sadašnji zakon propisuje da mesto okupljanja ne može biti van poslovnog prostora poslodavca. Minimum procesa rada određivao bi se kolektivnim ugovorom, a u slučaju da ga nema, odredila bi arbitraža umesto poslodavac - tvrde u ministarstvu.