"Dragićević Resort" - Košarkaši Tadija i Strahinja Dragićević pokazali svoju kuću iz bajke na Zlatiboru

(Tadija i Strahinja Dragićević)

Naši košarkaški internacionalci, nekadašnji igrači "Crvene zvezde", Tadija i Strahinja Dragićević napravili su kuću iz bajke na Zlatiboru. Za čitaoce "Mozzart Sporta" otvorili su vrata svog omiljenog kutka.

Kad od centra Zlatibora lagano kreneš ka Crnoj Gori, tamo negde na desetom kilometru, desno je skretanje za selo Ljubiš, do koga se spuštaš uskim planinskim asfaltom, kroz lepote netaknute planine.

– Idete u posetu u Ljubiš? E to vam je pravi Zlatibor – objasnila nam je gazdarica, kod koje smo iznajmljivali apartman na Kraljevim (nekada Partizanskim) vodama.

Svaka joj je bila "ka" Njegoševa"... I "Mozzart Sport" je krenuo u posetu, unapred dogovorenu, kod dugogodišnjih prijatelja, Čačana, košarkaških internacionalaca i bivših igrača "Crvene zvezde" blizanaca Tadije i Strahinje Dragićevića.

– Dođite kod nas, da vidite šta sam napravio... – rekao nam je Tadija dva dana ranije kada smo mu rekli da smo na Zlatiboru. Pao je i dogovor da, ovog puta, uopšte ne razgovaramo o košarci, već da se opustimo...

Na prilazu ogromnom ranču, potpuno urađenom u najkvalitetnijem drvetu koji podseća na austrijske i švajcarske planinske hotelske komplekse, dočekala nas mama Biljana, rodom baš iz ovog kraja. Prvo med i rakijica, onda kafa, pa pršuta, kajmak, sir, teletina ispod sača... Baš domaćinski, onako zlatiborski!
I tako, uz klopu i šljivu, priča kreće sama...

– Za razliku od većine ljudi koji se trude da se uvale usred zlatiborske gužve, mi smo izabrali Ljubiš. Najveći razlog za tu odluku je upravo što kuća nije u samom centru Zlatibora imajući u vidu privatnost i mir. Ujedno, ovo područije važi za jedno od najlepših delova Zlatibora. Pritom, kao klinci smo većinu vremena provodili baš u Ljubišu kod babe i dede, nedaleko od naše nove kuće – objašnjava Tadija Dragićević.

(Tadija Dragićević)

Otkud ideja za ovako velelepan projekat? – Generalno, pored Čačka i Beograda, leti dosta vremena provodimo na Zlatiboru, samim tim smo se i odlučili za ovu ideju! Uostalom, majka nam je sa Zlatibora, a imamo i mnogo familije u tom regionu.

Da li si baš ovako zamišljao savršenu kuću?
– Iskreno, jesam, ali dobio sam i više nego što sam očekivao, a-ha-ha... I ono, što bi se reklo, građena je od srca!

Jesi li razmišljao koliko bi ova kuća vredela da je na Dedinju?
– Po samom stilu, bila bi svakako jedinstvena i nesvakidašnja na mestu kakvo je Dedinje. Siguran sam da bi bila na dobroj ceni!

Ko je iz familije Dragićević bio arhitekta, a ko izvođač radova?
– Glavne arhitekte su upravo svi članovi porodice Dragićević – mama Biljana, tata Milorad zvani Mićaga, brat Strahinja i moja malenkost. Ali posebno bih izdvojio mamu, koja je u sve to uložila neviđenu volju i energiju.

– Ma nisam ja tu ništa posebno, svi smo se trudili – skromno će majka Biljana.

Generalije ove nesvakidašnje kuće su stvarno fascinantne. Enterijer takođe nestvaran – kamini, đakuzi, sve od kože i drveta, svuda zvučnici i muzika...

– Kuća je na dva nivoa, površine 350 "kvadrata". Poseduje dve velike dnevne sobe s kaminom, dve kuhinje, četiri sobe i svaka soba ima svoju terasu, četiri kupatila – priča Strahinja.

Posebno oduševljenje nastalo je kada smo videli da kroz plac protiče reka.

– Kroz plac prolazi reka koju smo mi uredili i napravili prirodni bazen od kamena. Nažalost, vreme je promenljivo, pa sezona kupanja još nije otvorena. Nadam se da će biti kupanja u najskorije vreme, pa dođite ponovo kod nas!

Tik iznad placa, na manje od 50 metara, nalazi se pećina koja većim delom takođe pripada placu Dragićevića, a ima posebno zanimljivu priču.

– To je čuvena Ljubiška pećina, poznata po pesmi Ljubivoja Ršumovića, koji je živeo u onoj kući preko puta (pokazue belu kuću na brdu), "Ima jedna pećina stroga, u kojoj živi Baba Roga". To je ta! I ona daje kući jedinstvenost i autentičnost. Naravno da smo kao klinci redovno ulazili u nju, a idemo i dan-danas... Inače, iz pećine ide reka, koja ponire u bezdan od ko zna koliko metara, tu odmah iza kuće, ali u letnjim mesecima presuši.

(Strahinja Dragićević)

Šta ti se o ovom kraju najviše sviđa?

– Sam put kroz prelepe predele Zlatibora i prilaz samoj kući je nešto nesvakidašnje! Ali ono što mi se najviše sviđa jeste mir i privatnost, kao i tradicionalna zlatiborska kuhinja... Od ovog kajmaka, pršute, proje, sira, a priznaj da je sve ukusno, pa do čuvene ljubiške pastrmke, a ribnjak i restoran su nedaleko od naše kuće!

Ovde čovek prosto ne može da se odluči šta pre da jede... Šta vi najviše volite, gde se nabavljate sir i kajmak?
– Najviše volimo čuvenu baka Radinu pitu "savijaču". Kako je pravi, ma to je nerealno! Preferiramo i zlatiborsku jagnjetinu i već pomenutu pastrmku. Kajmak i sir, naravno, dobijamo od baka Rade...

Društvo je već dolazilo, logično, planiraju se i nove žurke.
– Pošto je sezona tek otvorena, u toku su organizovane ture društva ka Zlatiboru, a-ha-ha... – najavljuje Tadija.

– Prošlog vikenda smo pravili malo otvaranje sezone, s odabranom ekipicom, uz nestvarni vatromet. Inače, za sve vrste pirotehnike sam zadužen ja, to mi je velika strast. Od gostiju, bili su najbolji drugar Maksa s devojkom, moj brat Miroslav Raduljica zvani Badža s devojkom, najbolja drugarica odbojkašica Ivana Nešović i braća Ivan i Miloš. Dobri domaćini smo bili brat Strahinja i ja, a njegova devojka Milena se pobrinula da sve bude u najboljem redu. I još nešto – ja sam bio roštilj-majstor!

Onda da dođemo sledeći put kad bude roštilj, mada je i ova teletina sjajna... Da li bolje spremaš pečenje ili roštilj?
– Pečenje volimo, ali nemamo toliko iskustva s pravljenjem. Ali moram da se pohvalim da pravim fenomenalan roštilj. Svi tako kažu, a i do sada se niko nije žalio – uz osmeh završava priču Tadija Dragićević.

Prelazimo na sladoled i neobaveznu priču, a onda i na obilazak ulaza u pećinu. Da nam je neko pričao da ovako nešto postoji, tu, nadomak Zlatibora, teško bismo poverovali. Privilegovani što su poznati košarkaši prvo i jedino za "Mozzart Sport" otvorili vrata ovog nesvakidašnjeg zdanja, koje smo krstili "Dragićević resort", što se braći i svidelo, rastajemo se do prve prilike. Barem dok ne "proradi" bazen u rečnom koritu...

Piše: Srđan Jovanović

Izvor: