Kako do članske karte kluba namćora
Retko ko bi se na prvu loptu učlanio u Udruženje baksuza, ugursuza i namćora, dok ne sazna da ovi mrgudi u stvari prikupljaju pomoć za siromašne. Mnogi bi u Udruženju Indijanaca uzaludno tražili poglavicu s perjanicom jer su članovi ovog udruženja Srbi koji se u svojoj zemlji osećaju kao Indijanci. Ova dva udruženja samo su kap u koru nevladinih organizacija kojih je u Srbiji registrovano skoro 20.000.
Ljubitelji piva, čokolade, sarme, kaktusa, mačkolikih stvorenja, računara, alkohola, dosade, misterioznih kosmičkih sila, plavuša ili javnog prevoza svoje istomišljenike mogu da pronađu u mnogobrojnim udruženjima u kojima se okupljaju.
Tako su još tridesetih godina prošlog veka stari kruševački trgovci, zanatlije i kafedžije, gazde i najbogatiji domaćini osnovali Udruženje baksuza, ugursuza i namćora "Dobra narav". Ovi baksuzi koji prikupljaju novac za siromašnu decu verovatno nisu ni slutili da će ih njihova zamisao dobročiniteljstva nadživeti i potrajati do današnjih dana. Članove ovog udruženja, osim zajedničkog cilja, vežu i zajednički rituali.
- Na proslavi rođendana "baksuzi" za stolovima sede jedni drugima okrenuti leđima, igraju naopako kolo, a ko progovori tokom desetominutnog namćorskog ćutanja, mora da plati kaznu. Kako je cilj prikupiti novac za decu, svi u jednom trenutku, kao slučajno, progovore u zabranjenom terminu kako bi što više novca obezbedili za siromašnu decu - priča Marko P, jedan od 6.000 članova ovog udruženja.
Pojedina udruženja osim nesvakidašnjih naziva imaju i nesvakidašnje ciljeve okupljanja, po kojima su mnogi jedinstveni u svetu. Udruženje brojača okuplja one koji broje sve na šta naiđu - spajalice na stolu, opalo lišće na travi, automobile na ulici, ptice na drvetu, pa čak i dlake u nosu. Kasnije se sastaju i prepričavaju jedni drugima ko je više čega izbrojao. Kažu, to umiruje živce i štiti od stresa.
U Aleksincu postoji Udruženje Indijanaca, formirano da podrži obespravljene ljude, kojima su, kao i Indijancima, prekršena ljudska prava.
- Na popisu 2002. godine članovi moje porodice su se izjasnili kao Indijanci i odatle je sve krenulo. Razlog za organizovanje udruženja je nezadovoljstvo radom pojedinih državnih organa, pre svega Poreske uprave - objasnio je osnivač Ljupče Pavlović svrhu postojanja svog udruženja.
Iako 20.000 udruženja građana zvuči impozantno za jednu malu državu poput Srbije, sa ovim brojem nevladinih organizacija ipak spadamo u "siromašnije" zemlje u Evropi, jer ih Hrvatska ima oko 50.000, Mađarska 60.000, a Francuska više od milion.